Pravda

Bezmalo pet godina, otkako je svrgnut i ubijen nekrunisani libijski kralj, pukovnik Muamer el Gadafi, zemlja nije nimalo bliže stabilnosti. Naprotiv, sve dublje tone u haos i nasilje. U državi postoje dva suprotstavljena tabora, a oba su formirala parlamente i vlade. Još od ustanka 2011. godine, otkako se milicije međusobno bore za kontrolu nad gradovima i naftnim bogatstvom, Libija je preplavljena oružjem. Od prošlog leta, u toku je konflikt međunarodno priznate vlade sa sedištem istočnom gradu Tobruku i suparničke administracije, oružane frakcije poznata kao "Libijska zora", koja je preuzela kontrolu nad glavnim gradom Tripolijem. UN nastoji da posreduje u mirovnim pregovorima između suparničkih administracija da bi se ublažile nasilne borbe za vlast, zbog kojih preti raspad ove države na severu afričkog kontinenta. I EU pokušava da pomogne, između ostalog, zato što usled libijske krize talasi migranata prelaze Mediteran, rizikujući i često, gubeći živote. Šefovi diplomatija članica EU razgovarali su ove nedelje, o mogućoj intervenciji u žestoko podeljenoj Libiji. Penzionisanog generala Khalifu Haftara, čije snage vode opsežnu ofanzivu protiv pobunjeničkih snaga u Libiji, predsednik međunarodno priznatog parlamenta Agila Salah, nedavno je imenovao za načelnika libijske vojske. Haftar je krajem osamdesetih godina izbegao u SAD, gde je uspostavio blisku saradnju s američkim obaveštajnim strukturama. U Libiju se vratio u praskozorje zapadne vojne intervencije, kako bi, zajedno s drugim revolucionarima, učestvovao u rušenju Gadafijeg režima, baš kao što je pomogao i njegov uspon na vlast. U maju prošle godine, poveo je rat protiv islamskih milicija u Bengaziju, uz podršku dela stanovništva Libije.

Pročitajte još:EU: Ne uvodimo nove sankcije RusijiDanska uvodi pornografiju u škole?

U libijske prilike umešao se i inostrani faktor. Islamiste podržava Katar, a ima pokazatelja da se Egipat, kao i UAE, svrstao na Haftarovu stranu. Od previranja i dvojstva vlasti u Libiji, profitirala je jedino Islamska država, čiji su borci preuzeli kontrolu nad vladinim zgradama, bolnicom i univerzitetom u Sirtu. Dok Islamska država širi svoj uticaj u Libiji, zapadne diplomate veruju da su pripadnici "Libijske zore" sposobni da proteraju džihadiste. Ovi, međutim, tvrde da Islamske države nema u Libiji i da su "to samo Gadafijevi podanici koji pokušavaju da povrate vlast". Čeka se na reakciju jedne, druge ili treće strane, a Islamska država je na 300 kilometara od italijanske granice, deli je samo Sredozemno more. Izvor: Večernje novosti