Pročitajte još:LUDILO: Nenad Čanak podržava Staniju kao prvu ženu predsednika Srbije!LAZANSKI:Pad helikoptera Mi-17 najveći je pad morala u Srbiji– Ako bi sazvali skupštinu i prihvatili tu cenu, tada bi bila povećana i amortizacija pa bi, umesto 60 miliona dinara, porasla na 220 miliona. Pošto je prethodno ostvaren dobitak od 50, 60 miliona dinara, završili bi poslovnu godinu sa 150 miliona gubitka. To nijedno rukovodstvo ne bi uradilo – rekao je Beko. Suđenje je zatim nastavljeno uvidom u pisanu dokumentaciju, a nastavlja se i 20. marta. „Luka Beograd” jedan je od predmeta na takozvanom spisku 24 sporne privatizacije. Suđenje Bubalu i ostalima počelo je prošlog jula. Optužba tereti i bivše izvršne direktore Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića i Gorana Mrđu, direktora Centra za tržište kapitala Alekseja Misailovića, direktora Akcijskog fonda Aleksandra Gračanca i direktora Sektora za analizu i organizaciju prodaje u Akcijskom fondu Jasminu Dragutinović. Izvor: Politika (Dorotea Čarnić)
Beko: Ukrali su mi ideju "Beograd na vodi"
– Da sam znao 10 odsto svega što sam kasnije saznao, nikada u to ne bih ušao, platio bih da ne uđem. Sada Stanko Subotić Cane tvrdi da sam mu dužan, da je on dao pare, Hipo Alpe banka tvrdi da nisam, država vodi besmislene sporove protiv mene, kriminalizovan sam i demonizovan – kazao je Beko, izvinjavajući se sudskom veću Specijalnog suda zbog emotivnog govora. To je prvo Bekovo pojavljivanje u sudnici posle ranjavanja, 14. novembra prošle godine, kada je nepoznati napadač pucao na njega. Beko je na početku suđenja odbio da sedne, izjavivši da se dobro oseća i da može da svedoči stojeći pred govornicom. Prema optužnici, bivšem ministru privrede Predragu Bubalu i ostalim optuženima na teret se stavlja da su tokom septembra 2005. godine propustili da obave analizu ponuđene cene za kupovinu akcija luke, kao i analizu akcija. Kasnijom procenom, prema navodima tužilaštva, ispostavilo se da je vrednost akcija umesto ponuđenih 800, trebalo da bude 1.450 dinara. Prihvaćena je ponuda za preuzimanje kompanije „Vorldfin” iz Luksemburga, iza koje su stajali biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković po znatno nižoj ceni od stvarne vrednosti, čime je oštećen državni budžet za 14,2 miliona evra. U optužnici je traženo da se od preduzeća „Vorldfin” oduzme nezakonita korist. Na početku svedočenja koje je trajalo oko sat i po, Beko je kazao da je „Luka Beograd” 2005. godine tražila procenu postrojenja, opreme i nekretnina, ali da njemu, kao investitoru, ta procena nije bila važna. – Mišković i ja hteli smo da dostavimo ponudu što ranije tokom leta 2005. godine, dok su svi na odmoru i dok je manja konkurencija. Prvu ponudu dali smo 10. septembra za preuzimanje 25 do 100 odsto akcija. Tada smo stekli 74,79 akcija, a u produženom sticanju konačno smo stekli 92 odsto akcija. Nisam znao kako će se država postaviti, niti sam razgovarao sa predstavnicima vlade, jer sam imao antagonizovan stav zbog posla sa firmom „Knjaz Miloš”. Zakon je zabranjivao da posle ponude sugerišemo neki stav bilo kom akcionaru, rekao je Beko. Na pitanje tužioca Saše Ivanića, on je objasnio da je sagledao više faktora kada je odlučio da uđe u posao sa preuzimanjem „Luke Beograd”. Pozitivni faktori bili su, prema njegovim rečima, dobra lokacija, zemljišni fond, položaj na reci Dunav kao i to što je gradski plan predviđao da luka bude izmeštena, a ta zona urbanizovana. – Ovo što sada pokušavaju sa „Beogradom na vodi” inspirisano je projektom za „Luku Beograd” samo što, kad država radi, onda može, a kad ja radim onda ne može. U mom interesu je bilo da to uspe. Kupio sam fabriku betona, računajući da ću da gradim. Za „Beograd na vodi”, potrebno je 1,2 milijarde evra za infrastrukturu, a za luku 600 miliona. Mi smo uložili 60 miliona evra na otkupe nepripadajućeg zemljišta da bismo mogli da gradimo. Bilo je potrebno 200 miliona evra samo za dekontaminaciju industrijskog zemljišta. U trenutku privatizacije, luka je imala 200 sudskih zemljišno-knjižnih sporova i krupan spor sa Skupštinom grada, koja je krenula da komada zemljište. To je bila moja najgora poslovna i lična odluka u životu – izjavio je Milan Beko. On je, odgovarajući tužiocu, rekao da ne postoji matematička formula na osnovu koje je u svojoj ponudi odredio cenu od 800 dinara po akciji, rekavši da je to subjektivna procena. On je objasnio koliko se procene vrednosti mogu razlikovati na tržištu, pominjući kao primer slučaj sa društvenom mrežom „Fejsbuk”. – Kada je 2008. godine američka privreda doživela debakl, „Fejsbuk” izlazi i dobija procenu od 100 milijardi. Za tri nedelje, vrednost pada za 40 milijardi – naveo je svedok. Prema nacrtu Instituta za ekonomske nauke, vrednost akcije „Luke Beograd” procenjena je na 1.072 dinara. Beko tvrdi da može samo da spekuliše šta bi bilo da su akcionari odlučili da prihvate taj izveštaj i da promene knjigovodstvenu cenu, koja je do tada bila 480 dinara.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta"
Piše: Vladimir Dimitrijević
Nebojša Jevrić: Moler
Na zidu Parohijskog doma, uvek punog, dao je da se nacrta Ajfelova kula sa minaretom i hodž...
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma
Na kraju je usledio težak poraz vašingtonske močvare na izborima 2024. godine. "Građanska ...