BEOGRAD - Nikola Lazetić, Slavoljub Đorđević, Dejan Milovanović, Nenad Kovačević, Nenad Milijaš, Aleksandar Luković. Niz istaknutih povratnika na Marakanu, koji su sa kapitenskom trakom na ruci pokušavali Crvenoj zvezdi da vrate stari sjaj. Dočekivani su cvećem, a svako na svoj način je kasnije doživljavao neprijatne momente, kao da se radi o nekom prokletstvu.
Da istoriju u poslednjih sedam godina počnemo od kraja i teške povrede
Aleksandra Lukovića. Čak godinu i po dana se govorilo o njegovom povratku na Marakanu i kad se on dogodio, kad je stavio kapitensku traku na ruku, pukla mu je Ahilova tetiva na pripremnom meču u Turskoj. Tragedija i za njega i za Zvezdu, videlo se to već u prvom kolu na niškom Čairu. Po dolasku Vladana Lukića na mesto predsednika, a Vladimira Petrovića za šefa struke,
Nikola Lazetić je poveo potpuno renovirani tim u boj. I vodio ga je odlično iako su crveno-beli titulu izgubili u Humskoj, ali su podigli pehar Kupa. Lazetić je umesto podrške došao u sukob sa sportskim direktorom Ivanom Adžićem i napustio je klub uz ne baš lepe reči... NJegov naslednik
Slavoljub Đorđević je prošao još gore. Početak druge sezone bio je kao noćna mora. Prvo je odigrao očajno protiv Slovana u Bratislavi i autogolom bukvalno eliminisao Zvezdu iz Evrope, da bi u večitom derbiju na Marakani kiksom poklonio loptu Kleu, a ovaj dodao Moreiri za konačnih 0:1. Trener Aleksandar Kristić ga je sklonio iz tima, a na zimskim pripremama je prodat uzbekistanskom Bunjodkoru.
Dejan Milovanović se na leto 2010. vratio iz Lensa u Crvenu zvezdu kako bi prekinuo dominaciju crno-belih, a napustio ju je uz aferu i tužbu. Jesen je protekla kako-tako, ali po dolasku u Tursku digla mu se kosa na glavi: novac koji mu je francuski klub uplaćivao kao deo plate Zvezda je preusmerila u svoju kasu i potrošila! Sve je “pucalo” u “Kalisti” između njega i predsednika Lukića. Milovanović se vratio u Beograd, kasnije je i tužio klub i naravno, preko Arbitraže, dobio je kompletan novac i slobodu.
Nenad Piksi Kovačević je nasledio Milovanovića u Lansu, a zatim i u Zvezdi. Vratio se 2011, baš kao i
Ognjen Koroman sa kim je delio traku na ruci. Ali, “Piksi” se zadržao kratko, izviždan je napustio Marakanu zadržavši “mišljenje za sebe”. Koroman je takođe imao više konflikata i sa trenerom i sa upravom, pa se spakovao i vratio u Rusiju. Krug je nastavio
Nikola Mijailović. Kao naslednik Milijaša doživeo je da ga zbog fizičkog obračuna sa Milošem Bosančićem klub suspenduje pa sada i raskine ugovor. Prethodne mnogobrojne zasluge kako na terenu, tako i van njega (kupovao namirnice, inicirao krečenje...) bile su brzo zaboravljene. Aferu su pratila i anonimna pisma sa akronimom “Nikola DŽoni”, ali bez dokaza da ih je pisao baš Mijailović. Traka je sad na ruci mladog Predraga Rajkovića, posle Nikole Mikića, Milana Vilotića i kratko Darka Lazovića, jednog od kapitena koji nije povratnik među crveno-bele...
Samo Milijaš uspeo
Nenad Milijaš je jedini uspeo da pronađe put iz pakla do raja. Ostrvo je zamenio Beogradom 2012, očekivala se titula, međutim, njegov povratak u formu trajao je dugo, pa je tačku ključanja nezadovoljstva doživeo u Ivanjici. Poraz od Javora, njegov slab dan doveo je da mu “delije” zvižde, pokazuju prstom vrata. Ali, Miki je sve progutao, manirom velikog sportiste i gospodina prihvatao je krivicu za sve i na kraju pobedio. Podigao je šampionski pehar prošlog leta, prekinuo je niz Partizana i vratio veru da gigant može da se podigne posle nokauta. Dešavanja su ga brzo demantovala i kako ne bi došao u nelagodnu situaciju (da mu klub ne bi dugovao milion evra) odlučio je da mirno ode u Manisu.
Pročitajte još:
Izvor: Novosti
