DONJECK - Snajperista Dejan Berić inicirao je još jednu humanitarnu akciju za narod Novorusije. On je do sada, uz pomoć donatora iz Srbije i Srba iz dijaspore, izveo tri uspešne akcije u kojima je nabavio lekove i medicinsku opremu za front, obezbedio paketiće za decu u Donjecku, obezbedio hranu za dom koji zbrinjava decu bez roditelja.
U intervjuu za Pravdu Berić govori o srpskim dobrovoljcima, stanju na frontu, problemima sa kojima se suočavaju stanovnici Novorusije. On najavljuje da je nova humanitarna akciji namenjena stanovnicima Debaljceva i Ugljegorska koji su teško razrušeni u poslednjim sukobima.
Kako se sad osećaš imajući u vidu da si nedavno bio ranjen? Što se tiče ranjavanja ovo je treće, prvo je bilo na Saur- Mogili kada su mi polomili rebra spasao me pancir, ali mi je bilo jako loše. Rebra su bila najmanji problem, problem je bio to što su malo uzdrmali organe i još osećam posledice toga i ako je bilo davno. A od ovog zadnjeg još se nisam oporavio potpuno, imam velike probleme sa pršljenovima. Zahvaljujući saborcu Dejanu Vujiću koji je po artiljeriskom vatrom sa još jednim Rusom uspeo da me iskopa ispod krša sad sam u mogućnosti da vam pišem. Nije rat za svakog, a on je pokazao da su naši momci iz 63. padobranske baš spremni za svakakve situacije.
Da li si se ponovo priključio jedinici? U jedinici sam ponovo, nismo učestvovali u nekim velikim borbama pošto nam je zadatak da lovimo diverzantske grupe koje se pokušavaju uvući u grad, a trenutno ih nema i koristim to vreme za odmor.
Stiče se utisak da se broj Srba u Novorusiji povećava uprskos zakonu o kažnjavanju koji je donet u Srbiji? Što se tiče broja srpskih dobrovoljaca u Novorusiji tu ste u potpunosti u pravu. Rešili problem sa ljudima koji su koristili situaciju i sada sve teče normalno, ljudi dolaze i svakim danom je sve više Srba ovde. Najbolnije je kad kažu da su šanse da prežive ovde veće nego da žive u Srbiji, ne možete da verujete kako boli srce kad se to čuje. Dolaze ljudi da se bore srcem i takve niko ne može da pobedi. DŽaba Ukraincima svo američko naoružanje i tehnika kad nemaju ljude koji bi se koristili njime kad zagusti , jaki su samo kad treba da se bombarduju civili za šta imaju posebna naređenja.
"Nemojte dolaziti ako nemate bar vojničku obuku"
Problem je što ovde ne postoje centri za obuku već puška u ruke i u rat. Mada rat nije na celoj teritoriji ima vremena da se nauči osnovno u bazama, ali bez pucanja i vojne obuke to je jako teško u ovim uslovima. Zato bih iskoristio priliku da opet ponovim - nemojte dolaziti ako nemate ratnog iskustva ili barem vojničku obuku!
Nakon sklapanja primirja, u medijima u Srbiji spekuliše se o povratku srpskih dobrovoljaca, da li Srbi planiraju da se vrate iz Novorusije? Naravo da planiraju da se vrate. Svi smo svesni da vlast u Srbiji neće dugo trajati jer brzina ponižavanja Srbije je mnogo velika i više nije ni prikrivena, narod će ih srušiti sa vlasti i pokazati da Srbija nije vlast - već je Srbija narod. Pre dva dana su me pozvali iz ministarstva informisanja da dam intervju za televiziju Donjecke Narodne Republike u vezi premijerovog savetnika Tonija Blera.
Zašto ih je to interesovalo, šta su vas pitali? Ovde ljudi ne mogu da veruju da je Toni Bler savetnik premijera Srbije, a još kad sam rekao da je držao govor u Skupštini, ma samo je trebalo da im vidite lica, nekoliko puta smo prekidali intervju kako bi se uverili da dobro razumeju šta pričam. Ovde Blera vide onakovog kakav je u stvarnosti, najvećeg krvnika Srbije posle drugog svetskog rata. Ne znam da li je tačno ali kad sam čuo da je uklonjen spomenik male Milice Rakić to je za mene kao i za svakog drugog normalnog čoveka bio takav udarac. Pa ovi kriminalci na vlasti pljuju na sve žrtve bombardovanja i još svojim nebuloznim izjavama kojima pokušavaju opravdati dolazak britanskog krvoloka u Beograd dolivaju so na ranu srpskom narodu.
Kakva je sada situacija, da li se primirje poštuje? Što se tiče situacije trenutno je primirje koje dva dana poštuju obe strane, oni s vremena na vreme ispale koji projektil čisto da se zna da su ostavili artiljeriju na položajima suprotno sporazumu. OEBS kao i kod nas radi svoj posao "veoma dobro", ne idu da gledaju gde je i šta je bombardovano već prate kretanje vojske i zapisuju kako bi njihovi drugari iz NATO-a imali sigurne ciljeve ako krenu u bombardovanje. Međutim sa rotacijama teškog naoružanja smo ih potpuno izbezumili više ne mogu ni da se snađu. Došlo je dotle da i ako je oružje na dogovorenoj udaljenosti traže da se ne premešta sa pozicija nego da stoji na jednom mest. Totalni kreteni, ali rade svoj posao za koji su u stvari i došli.
Kakva su očekivanja za dalji razvoj događaja? Ovde niko ne veruje da će primirje biti dugog veka svi smo spremni za novi napad fašističke armade ojačane novom američkom i NATO tehnologijom. Takođe ovde se spremaju i za moguće NATO udare, mada ja čisto sumnjam jer NATO još nikad nije udario na nikoga ni koje približno jak kao oni, a kamoli ko je na sličnom uravnju, a mi jesmo. Toliko se nakupilo tehnike i protiv-avionskih sistema da im neće biti dobro ako krenu.
Inicirali ste novu humanitarnu akciju za narod Novorusije, šta je cilj ovog puta? Do sada smo izveli uspešno tri humanitarne akcije zahvaljujući našim ljudima koji pomažu. Ne nakupi se mnogo novca ali je dovoljno da se koliko toliko pomogne. Ovde je i malo za neke veoma mnogo. Rusija šalje redovno humanitarne konvoje, ali ne može da se pokriju sve potrebe. Poslednju pomoć smo odneli domu gde je bilo 25 dece bez roditelja, videli smo i neka nova lica, znači da se njihov broj povećao. Kupili smo tele, bilo je 170 kilograma mesa, sad su neko vreme mirni što se tiče hrane, odneto je i ulja, a i još kojekakvih potrepština. Za akciju koja je u toku već je sakupljena izvesna suma, kad bude malo više da se isplati put idem do Rostova da podignem novac. Ovog puta ćemo da je razdelimo na više manjih delova i sve će ići za Debaljcevo i Ugljegorsk koji su silno postradali. Tamo ljudi i dalje žive u skloništima jer su im domovi uništeni. Užasan osećaj , to su gradovi duhova. Pratio nas je jedan naš bivši borac koji radi za "Ana njuz", sada i pravi dokumentarni film. Nemci su mu kuili opremu i dali mogućnost da snimi istinu koju bi oni prikazali u Nemačkoj. Povod za to je jedan kratkomentražni dokumentarac koji je snimio kad smo pregovarali sa Ukrajincima da dođu i pokupe svoje mrtve, obezbedili im pratnju i sve što je trebalo da se ljudi sahrane kako dolikuje, pošto oni svoje mrtve prosto ostavljaju gde god stignu. On je to snimao više za sebe, a zatim je napravio mali film i poslao na jedan festival, ne znam tačno koji ali su sa "Ana njuz" to videli, svidelo im se i sada pravi dugomentražni dokumentarac. Ne žele svi jednostrano izveštavanje koje najčešće nema veze sa istinom. Medijska cenzura koja vlada u Srbiji je ogromna, ljudi svaki dan pišu i zahvaljuju se na izveštajima sa terena jer nemaju informaciju.
Šta to pokušavaju da sakriju? Krije se da se ovde vodi rat koji Amerikanci sarkastično nazivaju spaljena zemlja. Međutim oni su udarili na slobodarski narod koji je pomognut dobrovoljcima koji stalno dolaze i taj plan im neće uspeti.
Kako ljudi koji žele mogu preko vas da upute pomoć za narod Novorusije? Donacije se mogu slati Vestern unionom. Kad se prikupi dovoljno novca moram da odem u Rusiju da ga podignem jer ovde Vestern union ne funkcioniše. Donacije slati na ime Dejan Berić, Rusija, Rostov na Donu, broj telefona +79207000720. Kao i svaki put do sada biće objavljeno tačno koliko je ko poslao i šta je kupljeno za taj novac, kao i kome je pomoć otišla.
Pročitajte još:Prozvali su je Bagira- crni panter: Prva Srpkinja dobrovoljac raspoređena u Debaljcevu
Izvor: Pravda