Pravda

To su novinarima preneli visoki zvaničnici Saveta ministara EU, koji su potvrdili da Poljska, baltičke i skandinavske članice Unije traže da se odmah produže sankcije Rusiji, koje ističu u julu. Kako su dodali, drugačijeg stanovišta su Francuska, Nemačka, Italija, Španija i druge članice EU smatraju da treba dati mogućnost Moskvi da dokaže da opipljivo radi na sprovođenju „Minska plus“ i trajnom smirivanju zategnutosti na istoku Ukrajine. Odnosi EU s Rusijom su došli do suštinske prekretnice, ali su izazvali i bitne podele oko buduće strategije evropske dvadesetosmorice prema velikom, geopolitički i ekonomski veoma važnom susedu Unije. Španija, Italija, Grčka, Kipar, Mađarska, Slovačka, Bugarska, mada su pristali na sankcije, javno upozoravaju da su te mere ekonomski veoma štetne i za Rusiju i za mnoge članice EU. Analitičari i funkcioneri u Briselu koji predlažu smernice za spoljnu i bezbednosnu politiku Unije smatraju da se mora temeljito promeniti pristup EU vezama s Rusijom zato što je zaključak da je „afera Ukrajina samo posledica celog jednog procesa“. Uočljive su, međutim, razlike u gledanjima između Nemačke, Francuske i reklo bi se većine članica Unije i, s druge strane, Poljske, baltičkih, skandinavskih zemalja, ali i nezaobilazne Amerike i posebno vojnih čelnika NATO, koji u Rusiji vide neprijateljsku i agresivnu silu u svetlu krize u Ukrajini i pripajanja Krima Rusiji. Ne samo neki uticajni političari i generali u Americi, već i neke severne članice EU misle da treba isporučiti bojevo, ofanzivno naoružanje vladi u Kijevu. Nemačkoj i Francuskoj je veoma stalo da se pruži šansa „Minsku plus“ i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je ovih dana u autorskom članku u NJujork tajmsu naglasio da, uz sankcije, jačanje prisustva NATO na istoku Evrope i otvaranje evropskih vrata Ukrajini, žele i da uključe Rusiju „s ciljem da se okonča sukob i krene ka odnosima veće saradnje“. Štajnmajer je takođe u izlaganju u Karnegi fondaciji u ponedeljak u Briselu upozorio da će za jedino moguće političko rešenje ukrajinskog sukoba, a time i dugoročnog sređivanja veza „i vraćanja poverenja u odnosima s Rusijom biti potrebne godine ili decenije, a možda i duže“. Nemački ministar je ukazao na Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, u kojoj je i Rusija, kao na ključni okvir za postizanje tog cilja, što podržavaju i Francuska i još neke članice EU. Povodom izveštaja nemačkih medija da je Berlin veoma zabrinut zbog ratobornog stava uticajnih ličnosti u Vašingtonu i naročito vojnog zapovednika NATO, američkog generala Filipa Bredlava, koji traže „oštru politiku prema Rusiji“, vojni pritisak i zanemaruju mirovni sporazum, Štajnmajer je uzvratio da se prema izveštajima sa terena stiče utisak da je nasilje splasnulo, dok su „podaci od Bredlava navodili na pomisao da je nasilje osetno pojačano“. Da li je pametno zalagati se za pad Putina Ozbiljne razlike u sagledavanju rešenja za ukrajinsku krizu i odnose s Rusijom odražavaju i različiti strategijski ciljevi, jer Vašington je odlučan u nameri da izazove promenu vlasti u Moskvi i pad ruskog predsednika Vladimira Putina. Američka agencija za strategijske prognoze Stratfor takvu mogućnost predočava, praveći poređenje sa svojevremenom odlukom Politbiroa u Kremlju da smeni sovjetskog vođu Nikitu Hruščova „zbog neuspeha u ekonomskoj i spoljnoj politici“ i kaže da to preti i Putinu. Stratfor, međutim, napominje da je „Putin smenio Jeljcina 2000. zbog strašnog stanja ruske privrede… i ponašanja Jeljcina tokom rata na Kosovu“, jer, kako dodaje, „kad vazdušni udari nisu naterali Beograd na kapitulaciju, rusko posredovanje je omogućilo Amerikancima i NATO trupama da uđu i preuzmu upravu nad Kosovom“. Stratfor napominje da je „daleko od toga da je Putin gotov“ i upozorava da „veoma greše oni koji misle da je Putin najrepresivniji i najagresivniji ruski vođa“. Podseća se da je Lenjina smenio Staljin, uz zaključak da i ako počne bitka za vlast u Moskvi, „može doći i vreme kad će svet na Putinovu eru gledati i kao na doba nekih sloboda i davanja“. Slušati glas iz Kremlja Analitičari u sedištu EU naglašavaju da se „prevashodno mora shvatiti šta zaista želi Rusija u ukrajinskoj aferi“ i podvlače da je nužno utvrditi „bitne korene tog problema i ostvariti temeljitu promenu u odnosima EU i Rusije“. Rusija je 20 godina bila „strategijski partner“ Unije, trgovinska razmena EU-Rusija je milijardu evra dnevno. Evropi će još dugo biti potreban ruski gas, EU mora razgovarati s Rusijom jer je ona moćan sused i zato što zajedno s Moskvom rešava životno važna pitanja terorizma, Sirije, Irana, Avganistana. Sve to, zaključak je zvaničnika u Briselu, ne može imati učinka ako ne dođe do stabilizacije Ukrajine. Ne može se, upozoravaju, gledati samo na Rusiju bez Putina, već i Rusiju posle Putina koji jeste još uvek jak, ali ako se ekonomska kriza nastavi, jer investicije su blokirane, „pukotine u vlasti u Kremlju ne treba isključiti“.

Pročitajte još:SAZNAJEMO: Počuča uhapšen u Novorusiji!ANTIFAŠIZAM: Ovako Rusi zovu Merkelovu na Dan pobede!

Izvor: euractiv.rs