Dan ranije predstavnik Evropskog parlamenta Martin Šulc je izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin počeo da jača svoj uticaj unutar evropske zajednice, kako bi izazvao raskol.
Što se tiče prvog aspekta, kako je izjavio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, na samitu EU bilo je odlučeno da se „uputi izazov", kako je on rekao, „ruskoj kampanji dezinformisanja javnosti" povodom konflikta u Ukrajini.
Reč je između ostalog o tome da se kao prvo razmotri mogućnost otvaranja evropskog televizijskog kanala na ruskom, pre svega za stanovnike zemalja Istočne Evrope koji govore ruski.
Uoči samita predsednik Evropskog Martin Šulc je u intervjuu za nemački nedeljnik "Di cajt" pozvao, na primer, da se „koriste sva sredstva" kako bi se odbio „pokušaj Putina da podeli EU i izvrši na nju uticaj iznutra". Pri tome u odnosu na izvestan deo Evropljana ruska „propaganda" je uspela da postigne određeni uspeh, sa žaljenjem je priznao Šulc.Uzimajući u obzir „sve veću nepredvidivost" Moskve, raskol je nedopustiv, a primer udruženosti evropljana postao je, kako on smatra, jedinstveni stav po pitanju sankcija.
NJihovo usvajanje Šulc je nazvao velikim spoljnopolitičkim dostignućem koje, kako kaže, još nije viđeno. Ovde je šef Evropskog parlamenta malo ogrešio dušu. Kako je konstatovao na dan otvaranja samita jedan nemački list „sankcioni front EU protiv Rusije se raspada", a među članovima EU vlada dubok raskol. Dok Poljska i baltičke zemlje glasnije od ostalih traže pooštravanje sakncija protiv Rusije, Austrija, Grčka, Kipar, Češka, Slovačka, Italija i Španija kategorično su protiv.U intervjuu Martina Šulca postoji jedan idnikativni aspekt. Prema njegovom ubeđenju, EU treba da razmatra krizu u Ukrajini kao unutarevropski problem. SAD nisu u stanju da je reše, kaže on. Šta više, američki „jastrebovi", pre svega iz redova republikanaca, svojim delovanjem samo doprinose raspirivanju konflikta.
NJegovo regulisanje trebalo je da bude predmet pregovora ne između Rusije i SAD, već između Rusije i Evrope. Bez obzira na ukrajinsku krizu, dobri odnosi sa Rusijom treba da se očuvaju, rezimirao je predsednik Evropskog parlamenta. Istina, komentatori pretpostavljaju da teško da će Angela Merkel postaviti interese nemačkog biznisa, koji snosi milijarde gubitaka u sankcionom ratu protiv Rusije, ispred saveta američkih „prijatelja" za dalje zaoštravanje antiruskog kursa. Tim povodom niz eksperata, među kojima je zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin, smatraja da demonizacija Rusije od strane Brisela, uskraćivanje prava na sopstveno mišljenje svojim građanima, pa čak i političkim liderima, upravo i vode ka raskolu Evrope, ka eroziji proklamovanih demokratskih vrednosti.Pročitajte još:ŠALJU VOJSKU NA SVE STRANE: Amerikanci šalju raketne sisteme i dodatne trupe u Južnu KorejuETO PARA: Englezi će Srbiji dati više nego Ukrajini za „suprotstavljanje ruskom uticaju“„To je smešno. Sada je jedinstvo Evrope postalo samo sebi svrha. Tačnije, ni u kom slučaju se ne sme dopustiti postojanje raskola u bilo čemu, posebno po tako principijalnom pitanju", rekao je Hramčihin u razgovoru za radio Sputnjik.
Evropska birokratija je, prema njegovim rečima, daleko od demokratije.
„Reč je o tome što evropsku birokratiju niko nije birao", zaključuje Hramčihin. Za kraj kratak komentar jednog od čitalaca lista „Di zajt" na intervju Maltina Šulca. „Drugi deo intervjua o američkim jastrebovima podjednako je zanimljiv kao i prvi. Zašto da se tada ne doda u naslov da njihovi apeli takođe prete raskolom EU? Nije mi jasno". Nije jasno ni nama.Izvor: Sputnjik
