Pravda

Piše: Žarko Dimić To ide u prilog tradicionalnim autonomaškim pokušajima da putem regija, u završnom činu, Vojvodinu potpuno odvoje od Srbije. Takvi dezintegracioni procesi uvek počinju, ali i kulminiraju na nivou simbola. Tako smo, eto, došli do apsurda, da srpski grb, koji nije smetao ni kruni u Beču, a danas ne smeta vodećoj mađarskoj stranci, ipak bode oči većini srpskih poslanika u pokrajinskom parlamentu. Na tom grbu, predstavljeni su Srem, Banat, Bačka i Baranja, dok na aktuelnom grbu, koji nema nikakvu heraldičku i tradicionalnu potku, Baranja nije ni predstavljena. Grb iz 1848. godine obeležavao je upravnu ali i finansijku vlast jer se nalazio na prvom papirnom novcu od pet i deset forinti. Tragično je da nekome smeta štitno polje sa belim krstom i ocilima, koji je priznavala i Habzburška monarhija. Očigledno je da mnogima smeta što se Vojvodina u prošlom veku pripojila Kraljevini Srbiji, a ne kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Grb srpske Vojvodine iz vremena Stevana Šupljikca mora da bude usvojen i očekujem da se to uskoro desi. To je i naš dug prema sebi samima.

Pročitajte još:

• LAZANSKI:Pad helikoptera Mi-17 najveći je pad morala u Srbiji
• „Skandalozna odluka Skupštine AP Vojvodine“
• Pajtić, Čanak i Pastor odlučuju o sudbini Vojvodine

Izvor: Novosti