Pravda

Preko 780 miliona ljudi (desetina svetske populacije) danas piju vodu sa izvora koje dele sa životinjama. Uz to, milijarda ljudi svakodnevno vrši nuždu u prirodi, dok 2,5 milijarde ljudi nema pristup toaletima sa uređenim sistemom za razgradnju otpada. Svakih 15 sekundi negde na svetu jedno dete umre od posledica bolesti izazvanih lošom vodom, kao i još skoro četiri miliona odraslih ljudi godišnje. Pri tome, svet će u sledeće tri decenije postati brojniji za još dve do tri milijarde stanovnika. Da zadovolji životne potrebe oko 9,1 milijardu ljudi, globalna proizvodnja hrane moraće od sada do 2050. godine da se uveća 60 odsto, dok će agrobiznis u zemljama u razvoju morati da se udvostruči – počesto baš u regionima gde ima sve manje vode, posebno podzemnih izvora. Istovremeno, globalna industrijska proizvodnja uvećaće svoju tražnju vode do 2050. godine za oko 400 odsto… navodi se u ovogodišnjem izveštaju UN pod naslovom „Voda i održivi razvoj” koji će ove godine biti predmet široke globalne debate pod pokroviteljstvom ove svetske organizacije. Uz ovakve podatke UN, Dejmonov na prvi pogled neuobičajeni apel ima košmarnu pozadinu. „ Snažan privredni rast i poboljšanje životnog standarda sve brojnije srednje klase širom sveta doveli su do oštrog porasta potrošnje vode, što na duge staze može biti neodrživi scenario. Naročito tamo gde je snabdevanje vodom nestabilno ili oskudno, kao i tamo gde su upotreba vode, njena distribucija, cena, potrošnja i upravljanje vodnim resursima loše sprovedeni ili regulisani… Sa druge strane U urbanim sredinama 2050. godine živeće 69 odsto svetskog stanovništva odnosno 6,3 milijarde ljudi..”navodi Izveštaj UN. u „Izgledima razvoja sveta u 2015” Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. Ko sve, sa kim i o čemu u vezi sa vodosnabdevanjem biće inače velika tema septembarske sesije Generalne skupštine kada treba da bude usvojena sledeća lista ciljeva održivog rasta sveta. „Na globalnom planu već postoji konsenzus da su voda i obezbeđivanje sanitarnih čvorova od suštinskog značaja za ostvarenje mnogih održivih razvojnih ciljeva. Oni su nerazdvojno povezani sa klimatskim promenama, poljoprivredom, sigurnim obezbeđenjem hrane, zdravljem, energijom, ravnopravnosti među ljudima, obrazovanjem… Trenutak je da svet razvije mehanizme za merenje, nadzor i sprovođenje neophodnih mera”, ističe ovih dana Mišel Žiro, predsednik Agencije za vodu UN i generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije. Kolika je odlučnost sveta da se zajednički i frontalno suoči sa izazovima vodosnabdevanja u bliskoj budućnosti biće vidljivije na jesen. Svetski ekonomski forum iz Davosa upozorava da su oružani sukobi veoma izgledni u regionima izuzetnih suša i poplava, pri čemu ocenjuje da su na tom planu najugroženiji baseni reka Jordan, Rio Grande, Mekong i Nil. Inače, nešto više od 97 odsto vode sveta nalazi se u okeanima. Od oko 2,5 odsto sveže slatke vode lavovski deo (gotovo 70 odsto) smrznut je u glečerima, majušni deo (oko jedan odsto) nose jezera, reke i ostali površinski izvori, dok su preostalih gotovo 30 odsto vode podzemni izvori. „Već 2025. godine dve trećine sveta živeće u oskudici vode”, zlokobno predviđa Međunarodni institut za menadžment vode.

Pročitajte još:DECU PRIMORAVALI NA SEKS SA ŽIVOTINJAMA: „Udarala sam se motkom u stomak, da ne ostanem trudna“PRIČAJ MI PRLJAVO: 11 načina do eksplozije orgazama

Ne čudi onda što od prvog upozorenja Svetske banke pre dvadesetak godina da svetu preti kriza snabdevanja vodom pojedini regioni sveta uveliko rade na novim putevima korišćenja i očuvanja raspoložive vode. U basenu reke Mekong (jednom od najvećih na svetu), koji pokriva teritorije Kine, Mjanmara, Laosa, Tajlanda, Kambodže i Vijetnama, preko 60 miliona ljudi direktno zavisi od visine njenog vodostaja. Zemlje duž basena Mekonga odskora razrađuju model zajedničkog praćenja vodostaja i korišćenja hidropotencijala – prvi put upotrebljen u basenu reke Mari u Australiji. Sličan model isprobava se u oblasti basena reke Koši, koja se iz Kine preko Himalaja proteže do Nepala, i reke Gang u Indiji. I druge zemlje u regionima oskudnim vodom uviđaju da je zajednički plan korišćenja međunarodnih reka od životnog značaja. Koliko krajem prošle sedmice zvanični Tel Aviv i Aman postigli su sporazum o budućem zajedničkom nadzoru korišćenja reke Jordan. Mogući manjak vode možda i zbliži svet? Izvor: Politika (Tanja Vujić)