Pravda

Skup je tako počeo smehom, ali se završio više nego ozbiljnom opomenom da će Srbija, ako uđe u EU, biti smatrana delom varvarskog juga Unije. I to takve Unije koja je „podeljena na sever i jug, a sever i elite juga zajedno rade na eksploataciji juga”! Da bi se takva Unija zaustavila, Siriza mora da uspe, ocenio je prof. Duzinas i rekao da je januarska pobeda Sirize istorijski momenat za ostatak Evrope i Balkan, jer od njenog uspeha zavisi budućnost EU, levice (ne samo radikalne kao Siriza, već i manjih partija kao što su one u Nemačkoj) uključujući socijalističke partije i zaustavljanje pohlepnog i agresivnog neoliberalnog kapitalizma koji je postao ortodoksija EU. Evo njegovog celog govora, koji su srpski mediji preneli ili nikako, ili potpuno okrnjeno, iako je Duzinas besplatno dao savete koje bi Srbija mogla da primeni u odnosima sa MMF, EU i Svetskom bankom: „Evropska istorija ima tri ciklusa: kapitalizacije i provincijalizacije, pa dvadeseti vek - vek građanskog rata i treći ciklus od 1989. od kada imamo kraj komunizma, najavu novog svetskog poretka i kraja istorije. Prvi ciklus je od Evrope, kroz osvajanja, napravio ekonomsku, filozofsku i duhovnu prestonicu. Ta Evropa je stvorila ideju nacionalne države i izvezla je u kolonije i na periferiju. Upravo je ta nacionalna država (u SAD i dekolonizovanom svetu), sada pretvorila Evropu u produžetak Azije i postavila današnju Evropu na - dugo mesto. Tokom drugog ciklusa, konflikt kapitalizma i komunizma, gurnuo je evropske zemlje ka socijalizmu: postojanju određenog standarda i socijalnih prava, kao (iz zapadnog ugla) boljem društvenom uređenju od komunizma. Tako je Evropa od kapitala postala prostor države blagostanja. A gde smo sada? Grčka vidi Nemačku kao glavni problem, a Nemačka Grčku i ako se tako nastavi, cela Evropa će biti prostor etnonacionalističke borbe. Posle pobede Sirize, mnogi Grci koji su se borili protiv nemačkih okupacionih snaga, sada osećaju da su osvećeni i da je došlo do razmirivanja. Šta se desilo u Evropi? Čitajući evropske novine, vidimo nerazumevanje onoga šta donosi Cipras ili šta poručuje Verufakis. Deset dana posle izbora, u Evropi je počela i još traje postmoderni „coup d` etat”, odnosno napad na državu sa jasnom porukom da vladu treba zbaciti ili je toliko potceniti da postane smešna u očima grčkog naroda. To je ponavljano stalno i to nije bila poruka samo Grcima već evropskoj javnosti. Od Tačerke smo to naučili: nema alternative! Ali ima – i važna je kako u Beogradu, Parizu i Londonu, tako i u Atini, ako ne i šire. Tomas Kun je napisao da kada postojeća paradigma ne može da objasni neki fenomen, taj fenomen se gura pod tepih. Ali, s vremena na vreme se javlja nova paradigma - kao što je bilo sa Kopernikom. Nova paradigma je takva da je potpuno nova i nekompatibilna sa prethodnom. Novi način na koji se gleda na ono što se dešava u stvarnoti. To se dešava i sa pojavom Sirize - na nivou socijalne i ekonomske teorije. Ideja da treba da razvijamo ekonomiju kenzijanskim merama je potpuno neshvatljiva ljudima koji su išli u Londonsku ili Harvardsku biznis-školu, imaju isto shvatanje sveta i nedostatak ikakvog obzira prema siromašnima i nezaposlenima. Istovremeno, razgovarajući sa ljudima u Skandinaviji, Nemačkoj, Britaniji stalno je iskrsavalo pitanje: kako da i mi ovde dobijemo Sirizu, sličnu partijsku i ideološku strukturu? Zato sam i rekao da je pojava Sirize možda važnija za Evropu nego za Grčku. Da li je „coup d` etat” uspeo? Naša vlada se 20.februara se vlada dogovorila sa Evrorupom (ministri finansija) da se u sledeća 4 meseca nastavi kreditiranje, da dobijemo ranije ugovorenih 7 milijardi evra, da za to vreme od Grčke ne traže da primeni nove mere štednje, ali da Vlada ne sme da uvodi mere koje imaju fiskalne posledice, tj. da povećavaju budžetski deficit. To znači da je „coup d` etat” uspeo: Siriza je zaozbiljno pustila niz vodu predizborna obećanja i uglavnom napustila za sledećih par meseci drugi deo programa (restart ekonomije kenzijanskim merama, javnim investicijama, i stvaranjem 300.000 radnih mesta itd). Ali, „coup d` etat” je delimično i propao: Vlada je u ovim pregovorima usvojila taktiku gerilskog rata (a lekciju je naučla iz jugoslovenskog iskustva) - kupila je vreme (četiri meseca) i premestila teren borbe. Koja je to promena terena? Prvo: konsolidovala je poziciju vlade na domaćem frontu koji predstavljaju simpatizeri. Drugo: pošto nije mogla da primeni fiskalne mere, najavila je seriju mera za smanjenje humanitarne krize i to im je bio prvi zakon (Zakon o zaštiti siromašnih, prim.prev.). Odmah je reagovao holandski ministar Dajselblum i rekao da nemamo humanitarnu krizu. Ali, grčka vlada je rekla da kriza postoji i konsolidovala domaći front, od toga će 300.000 ljudi imati direktnu korist, srednja klasa je shvatila da radimo nešto protiv volje Nemaca, ali će to pomoći sirotinji. Drugo što se postiglo je to da je humanitarna kriza, koja je na Zapadu do sada shvatana kao prirodna katastrofa, sada prihvaćena kao katastrofa koja je nastala od ljudske ruke – kao rezultat politike stezanja kaiša. Sada, čak i u pravu možemo da primenjujemo mere u cilju da imamo punu odgovornost, da tražimo moralnu i pravnu odgovornost za ovu humanitarnu katastrofu koja se desila kao rezultat mera koje su preduzele evropske vlasti i MMF. Istovremeno, vlada povezuje humanitarnu krizu sa zločinima protiv čovečnosti. Cipras je pre neki dan na konferenciji u Berlinu stavio na sto pitanje grozota koje su nacisti počinili prema Grčkoj, a za koje još nije dobijena primerena odšteta. Mislim da isto važi i za vas ovde, u Srbiji. Grčki parlament je napravio dva komiteta: za ispitivanje zločina i zahtev za reparacije, i komitet za otpis dugova nastalih od 1990. do danas, sa zadatkom da preispita svaki zajam i svaki ugovor između poverilaca i Grčke da bismo videli da li ima nemoralnih, odnosno nezakonitih ugovora - kako bi takvi bili poništeni. Ekvador je 70 odsto duga tako otpisao jer su dugovi bili prihvaćeni protiv narodne volje. Dakle: povežete humanitarnu krizu kao posledicu štednje sa zločinima protiv čovečnosti, od pre 70 godina, za koje Nemačka nije platila adekvatnu reparaciju ni Srbiji ni Grčkoj, ni drugim delovima Evrope koji su bili okupirani i uništeni. I, konačno, koji se drugi deo terena promenio dejstvom Varufakisa? Šta hoćete kad ste David, a druga strana je Golijat? Tada uvedete treću stranu koja vam je bliža, makar i da vam nije saveznik, samo neka vam je bliža. Tako smo posetili Francusku, Italiju i Španiju da bismo stvorili nekakav savez sa ljudima koji bi podržali grčku vladu protiv mera štednje. I treće: hoćete da u pregovore uvučete evropsku javnost i da od nje napravite - ne samo gutača vesti- nego tačku aktivnog pritiska na njihove sopstvene vlade jer ne možete da pustite da deca umiru od gladi, od hladnoće ili zato što nemaju krov nad glavom. Za to je potrebno da imate glumce - aktere, koji će izneti neku ulogu. To radi Varufakis. On je čovek koji pregovara sa Šojbleom, ali je on i akter koji priča sa nemačkom, francuskom ili srpskom javnošću. Svojom ličnom atraktivnošću (dobro izgleda, ima lepu ženu, vozi japanski motor ), koristeći taj svoj „lajf stajl” privlači evropsku javnost da sasluša kukanje, probleme i teškoće grčkog naroda. Kao što čovek nikada nije spreman da se zaljubi, tako nikada nije spreman za revoluciju. Ona te udara u glavu. Grci su prihvatili Sirizu. Da budem iskren, 2009. su dali joj oko 4 odsto, prošlog januara 37, a sada se podrška popela na preko 50 odsto, a da se Siriza pri tom nije mnogo menjala u svom delovanju, ali su je ljudi prihvatili jer je radila demokratski i otvoreno, nije pokušavala da se nametne ili da zloupotrebi okupaciju ili druge delove otpora kako bi regrutovala članove (kao što se radi na levici preko štrajkova i drugih javnih protesta ili otpora). Zato ću da kažem: Siriza će uspeti - jer mora. To je njena normativna odnosno moralna obaveza prema narodu Grčke, ali i EU i levici. Ali, šta znači uspeh? Da li postoji piručnik kako postati demokratski socijalista za 21. vek? Naravno da ne! Mi smo sada u prvom poluvremenu – to je ovo što se dešava sa dugom, Nemcima i pravljenjem prostora za Vladu da vlada (a nije vladala dok nije proturila zakon o humanitarnoj krizi), odnosno stvaranjem prostora za drugo poluvreme u kojem će početi da ozbiljno govori šta znači demokratski socijalizam u 21. veku u Grčkoj, EU i Evropi. A to znači da moramo da budemo apsolutno principijelni i brutalno pragmatični po pitanju sredstava kojima ćemo ostvariti principe. Koji su to principi koje snažno namećem? Ideja komunizma koja nema ništa sa komunističkim strankama ili takvom državom, to je horizont koji nikada ne možete da dostignete, to je cilj koji se stalno nadograđuje. To znači da kad završite sa humanitarnom krizom, pa cela populacija, uključujući imigrante, ima dovoljno hrane, zdravstvenu zaštitu i besplatno obrazovanje i krov nad glavom, sledeći korak mora da bude stvaranje uslova za jednako učešće u ekonomiji. Drugi princip je demokratija, ali ne kao glasački mehanizam u kome si suveren čitavih pet sekundi koliko ti treba da ubaciš listić u kutiju, a kada odeš sa birališta, suverenitet se vraća na svoje mesto – eliti vlastodržaca. Demokratija mora da postane način života, deo svakodnevnog života: dnvenih kulturnih i ekonomskih pitanja. Kako će se to operacionalizovati, to neće smisliti filozofi ili političari, već to dolazi iz samog naroda. U poslednjih pet godina otpora, narod u Evropi i svetu je pokazao da je po pitanju kreativnosti u pružanju otpora ispred svojih političara i teoretičara. Morate da zaronite u mogućnosti i da se držite svojih principa i pragmatizma - tako ćete postići uspeh. Ali, uspeh ne leži u tome da prosto postanete režim! Za kraj: put pred Grčkom je pun rupa. Zato, važna nam je i pomoć koja dolazi od prijatelja kao što su Srbi – koji su do sada radi revolucionarnog turizma morali da idu na Kubu. Sada vam je takva destinacija bliže i dođite”. Posle ovog obraćanja, Duzinas je odgovarao na pitanja publike, a prvo je bilo – šta bi posavetovao srpskoj Vladi povodom izazova na putu ka EU. „Nisam u poziciji da savetujem srpsku Vladu, iako je premijer Srbije hteo da savetuje Grčku vladu. Mislim da to nije način na koji se prijatelji ophode. Kada je Hrvatska ušla u EU, Gardijan je napisao: „Dobrodošli na periferiju Evrope” i upravo je to situacija: napravili smo Evropu Severa i Juga. A Srbija ako uđe u EU, biće deo varvarskog juga - kako o nama misle. Sever hoće da nas iskoristi kao jeftine radnike da bi nastavili ga rade to što rade. Program privatizacije je u Grčkoj bio nemački pokušaj pljačke, pošto su po bagatelnoj ceni kupili preostau veliku imovinu. Plašim se da se to sada dešava u Srbiji. Evropa nije uspela da se evropeizuje. Ne postoji evropski narod. Postoje samo elite u Atini, Beogradu, Rimu koje odlaze na vikende u Brisel ili Strazbur i postaju deo komitologije: a to znači da posećuju komitete, tu dobijaju zajmove, njih daju svojim prijateljima. Tako postaju kosmopolite u smislu da postaju deo svetskih biznis putnika! Oni su članovi kluba biznis putnika! Međutim, narod nije postao evropski, nije deo iste kulturalne familije. Nekada smo govorili da želimo Evropu naroda, a ne Evropu kapitala, ali nam to nije uspelo. Zato, ako ne bude značajnih promena - a zato EU može da ima koristi od eksperimenta zvanog Siriza - imaćemo koaliciju severnog dela EU sa elitama juga sa ciljem eksploatacije radnog naroda severa i juga. Demokratija ne postoji ni na jednom nivou: parlament nije zakonodavac, komisije imaju zakonodavni autoritet, imate komitet ministara koji donosi odluke u Briselu koje ne može da donese u Londonu ili Atini i onda dođe Atinu sa rečima: „Nismo mi to odlučili, ali moramo da da sprovedemo nove mere”. Dakle: za Grčku bi bilo bolje da izađe iz EU, ne iz Evrope. U EU ne treba ni ulaziti! Ona je izdala sve principe - u njoj nema ni demokratije, ni solidarnosti, ni socijalne pravde i jednakosti. U EU imate situaciju da se ekonomska kriza lako pretvara u međunacionalni konflikt. Tako da je savet Balkanu: ako očekujete da vam ulazak u EU bude karta za skupe britanske i nemačke klubove i restorane, to je himera. Na pitanje o odnosima sa Rusijom i Nemačkom, kao i tome šta će biti kada isteknu 4 meseca, Duznas je rekao da mnogi Grci ne bi želeli da žive ni u ruskom ni u kineskom sistemu. „Putin i Kina, to su agresivni kapitalizam i komunistički jednopartijski sistem. Moj izbor između Orbana i Putina je kao između raka ili šloga, srčanog udara ili trovanja. Ne želimo ni jedno. Već sam rekao da je EU izdala svoje principe, ali nemamo alternativu u Orbanu koji je meki fašista. A Putin ima globalne aspiracije. Ipak, Cipras će biti u maju na proslavi u Moskvi. Ministar spoljnih poslova je sada u Moskvi, a zamenik premijera ide sledeće nedelje u Kinu. Kinezi su pre tri nedelje kupili državne obveznice Grčke, odnosno kupili su deo grčkog duga, ne veliki, ali je to signal. Ono što poručujem je da moramo biti multipolarni u spoljnoj politici. Sve zemlje BRIKSA dolaze u obzir, kako za pozajmice, tako i za druga pitanja”, rekao je Duzinas i insistirao da „nema šanse da prihvatimo da išta politički imamo sa fašistima – a među fašiste ne ubrajam Putina, kao ni Nacionalni front u Francuskoj”. Govoreći o Srbiji, istakao je da je poslednja poseta Ciprasa pre izbora u januaru bila Srbiji. Srbija je u grčkom projektu esencijalna i Cipras će „biti saveznik Srbiji, veći nego drugi, a ako neko ovde misli da će Merkelova svoju ljubavda preusmeri sa Zagreba na Beograd, to se neće desiti”. Tako isto će Atina više da voli Beograd nego Berlin, rekao je Duzinas. Upitan da li će Grčka izaći iz EU ili evrozone, Duzinas je kazao da neće. „Dobrovoljni izlazak bi bio političko samoubistvo. Standard je pao u proseku za 30 odsto. Izlaskom bi došlo do devaluacije drahme i novog pada standarda, što znači da bismo srednji sloj imali na ulici. Ako postanemo neprijatelji sa EU, onda 80 odsto trgovine mora negde drugde da se proda. Teško se možemo premestiti sa Nemačke i Holandije na Kinu i Rusiju”, rekao je Duzinas i ukazao da vladi tek predstoji da reši problem: ona je sada vlada u egzilu - ima izbornu podršku, ali nema sredstva.

Pročitajte još:Ovo su 3 najmoćnija oružja 21. veka: Pogodite ko ih je proizveo?Đoković: Moj narod je mnogo propatio zbog NATO bombardovanja!

Izvor: fakti.org