Pravda

U vazduhu: PAK FA PAK FA se značajno razlikuje od svog prethodnika. Novi avion spada u tešku klasu, ali je značajno lakši nego što bi trebalo da bude, obzirom da je za njegovu proizvodnju korišćena kombinacija materijala. NJegov motor mu omogućava da dostigne brzinu veću od zvuka bez korišćenja dodatnog sagorevanja, dok mu radar i AESA (aktivni elektronski radar za skeniranje) sistem omogućavaju da prati istovremeno 4 mete na zemlji i 30 meta u vazduhu, pri čemu može istovremeno da gađa njih 8. Sam avion se dobro skriva od neprijateljskih radara zahvaljujući apsorbujućim materijalima od kojih je izgrađen. Čak je i katapult na avionu najnovije generacije. NJegov digitalni kompjuter automatski analizira brzinu aviona, visinu, uglove letenja, okretanje, ugaonu brzinu, ali i pilotovu visinu i težinu. Rusija za početak planira da uvede 60 ovakvih aviona za potrebe vojske u 2016. godini. Na zemlji: Armata Vojna operacija u Čečeniji je pokazala da sovjetski tenkovi, iako su savršeni za veliku vojsku, nisu dobri za lokalne konflikte. Zbog rasporeda T-72/90, posada tenka nije razdvojena od municije i ne može da pobegne u slučaju eksplozije. Sve to je uzeto u obzir kada je dizajnirana nova mašina, T-14 Armata, koja će biti predstavljena na pobedničkoj paradi u maju. Armata je strogo čuvan projekat i malo se zna o njegovim sposobnostima i osobinama, ali prema iscurelim informacijama, ovaj osnovni borbeni tenk će imati top kalibra 125 mm (opciono 152 mm), kupola neće sadržati posadu, mitraljez će moći da se puni daljinski, a sama posada će se nalaziti u oružanoj kapsuli odvojenoj od municije. Armata će imati i svoj radar koji će moći da prati 40 pokretnih meta na zemlji i do 25 vazdušnih meta, kontrolišući teritoriju u krugu od 100 kilometara. Ruska vojska bi u 2015. godini trebalo da dobije oko tridesetak T-14 tenkova. Na vodi: SSBN Borei  Pomorska nuklearna plovila su najbolje osiguranje Rusije za osvetnički nuklearni napad pošto su prilično neuništiva. Međutim, uvođenje novih strateških bombardera u Rusku mornaricu je značajno odloženo. Razlog za to je odbacivanje skoro gotovih projektila Bark od 100 tona, za koje su 955 Borei podmornice bile specijalno podešene. U međuvremenu, Ruskoj mornarici su hitno bili potrebni novi stratezi. Zatim je 1998. godine odlučeno da se brzo i jeftino naprave projektili Bulava po uzoru na Topol-M projektile. Projektili Bulava su se suočavali sa mnoštvom problema na početku, ali su nedavno bili prilično uspešni na testovima. Podmornice 955 Borei mogu da ispale Bulava projektile ispod površine Arktika, gde ne postoji površinska navigacija, a što komplikuje detekciju podmornica od strane satelita i brodova. Štaviše, ove podmornice nisu ni blizu toliko bučne kao njihovi prethodnici i sposobne su da ispaljuju projektile dok se kreću pod vodom. Državni program planira uvođenje 8 vrsti ovih podmornica, od kojih se 3 već naveliko grade: Knez Vladimir, Knez Oleg i Knez Suvorov. Igor Vilnit, šef CDB Rubin-a, gde se podmornice proizvode, rekao je za medije da će neke od podmornica biti nadograđene u skladu sa poboljšanim projektom Borei-A.

Pročitajte još:Činjenice o Putinu koje niste znaliŠtrahe: Rusija nije agresor, već NATO

Izvor: webtribune.rs