Pravda

Razgovor o smrti i umiranju definitivno nije jedan od onih koje želite voditi na prvom sastanku ili prilikom prolaznog tramvajskog ćaskanja s poznanicima, ali o tim stvarima svako od nas razmišlja. Neki (pogotovo oni s hroničnim bolestima, hipohondrijom i teskobom) na takve misli troše veliki deo svog vremena i energije dok su drugima one samo trivijalna stvar, ali malo je onih koji u glavi već nisu pronašli idealan način svoje smrti… ili barem onaj koji se čini najbezbolnijim! Možda je morbidno, ali nudi i svojevrsnu utehu i olakšanje, zar ne? Tako misli i ekipa VICE-a, koji su u nekoliko članaka prilično temeljito prošli celi proces umiranja i procenili što je in, a što aut. Opšti je zaključak kako je sve vezano uz mučenje, bol i dugu patnju definitivno nešto najgore što čovek može doživeti, a na ceni su brza, efikasna i bezbolna rešenja. U obzir se uzimaju samo prirodni ili drugim faktorima izazvani uzroci smrti, a nikako samoubistva, koja se na prvu, možda čine kao lagana i lagodna opcija, ali mnogi od nas zaboravljaju kako im uglavnom prethodi duži period duhovne, psihičke ili fizičke agonije. Monty Python: The Meaning of Life – smrt kakvu čovek može samo poželeti: Prošle nedelje j doktor Ričard Smit objavio vrlo kontroverzan članak u časopisu British Medical Journal, gde navodi kako su najbolji način umiranja maligne bolesti. Smatra da je to zato što “imamo vremena da se oprostimo, sagledamo malo bolje svoj dotadašnji život, ostavimo poslednje poruke, možda posetimo neka nama važna mesta, poslednji put poslušamo svoju omiljenu muziku, pročitamo voljene pesme te se pripremimo da, skladno svojim verovanjima, upoznamo svog Stvoritelja ili nestanemo u večnom Ništavilu“. Naravno da su ga mnogi odmah popljuvali jer se tumori i rak obično povezuju s dugotrajnom patnjom, kako za pacijenta tako i za njegove najbliže, ali ima nešto i u tome da čovek zna koliko još vremena ima te da ga iskoristi najbolje što zna. Kada se govori o brzoj smrti, na pamet nam prvo pada srčani udar, koji je jedan od najgorih osećaja koje možemo imati, najbolje opisiv kao “slon koji ti stoji na prstima“. Istina, sva patnja uglavnom traje svega 10-ak sekundi, ali bol i nemoć koju nesretnik doživljava su totalno neisplativi. Ako već treba otići od srčke, bolje da je uzrok nagli srčani zastoj: nema neke veće boli osim neugodnog osećaja u prsima i poteškoća s disanjem, ali već ste nakon nekoliko sekundi u nesvesti i spremni za odlazak na večna lovišta. Još ako se ovako nešto dogodi u snu… milina! Mnogi tvrde kako je hipotermija (smrzavanje) najbolji način da odete s ovog sveta jer u zadnjim stadijumima stradali oseća veliko zadovoljstvo, ugodu i toplinu te mu je čak i drago što umire, iako toga tehnički nije svestan. Naime, umiranje od hipotermije je izuzetno dugotrajno i bolno, a sastoji se od nekoliko sati smrzavanja tokom kojih polagano odlaze svi važniji sastavi i organi. Kada se unutrašnja temperatura tela spusti na 34°C nastupa amnezija te počinjemo zaboravljati što se dogodilo, a na 31°C prestajemo drhtati. Ako se temperatura tela spusti na 30°C ne raspoznajemo ljudska lica, a s 29°C će gotovo svaki čovek izgubiti razum te početi “uživati u toplini”, a ima i onih koji bi u tom trenutku mogli skinuti svu svoju odeću i početi se bacati po snegu i to na temperaturama vazduha u debelom minusu. A bome i to traje, jer treba čekati da se temperatura našega tela spusti na ispod 20°C, dok napokon ne nastupi smrt. Dakle, hipotermiju precrtavamo... Ima i onih koji smatraju kako je utapanje majka svih smrti, ali kako se to čini kao jedan od najgorih načina za otići, teško se možemo složiti s ovim tvrdnjama. Patnja koju utopljenik oseća od kada uroni u vodu do kada ne izgubi svest (u ovom je slučaju bolje da imate slaba pluća, jer niko se ne želi utapati 5 minuta) je verovatno toliko velika da se čini kako svaka sekunda traje kao večnost, a “spas” nastupa tek kada u krvi ima toliko malo kiseonika da telo reaguje automatskim otvaranjem usta i gutanjem velikih količina vode. Oko 10% ljudi doživi toliko jak grč u grkljanu da se uguše pre nego što voda uopšte dođe do pluća, ali 90% utopljenika će gutati i gutati sve dok se ne onesveste. Eventualno taj trenutak može biti donekle smirujući, ali sve ovo ostalo… ne hvala! U “može proći” kategoriju definitivno treba svrstati dekapitaciju, po mogućnosti klasičnom giljotinom. Doktori se slažu kako bol gotovo uopšte ne postoji pošto je oštrica s vratom u dodiru svega stotinku sekunde, a nakon toga niko ne preživljava (naravno, tu mislimo na čistu dekapitaciju, a ne na psihopate koji se služe nekim drugim varvarskim metodama). Urbana legenda kaže kako je čovek, to jest njegova glava, živa još nekih 10-ak sekundi nakon što se odvoji od tela te smo u tom periodu svesni svega što se događa, a temelji se na svedočanstvima odsečenih glava čije su se oči još uvek micale, a lica pravila razne grimase. Istina jeste da se, ako i dođe do takvih pojava, sigurno radi o običnom refleksu, jer drastičan pad krvnog pritiska u trenutku kada metalna oštrica preseče sve u vratu uzrokuje trenutan gubitak svesti tako da nema brige! Za kraj je ostala opcija koju bi većina nas odabrala kao najbolji način otezanja papaka: mirna smrt u snu. E pa ovako nešto se ne događa preterano često, iako bi vas natpisi u novinama tipa “umro je mirno, u snu” mogli navesti da mislite drugačije. Osim u izuzetno retkim slučajevima, ljudi koji umiru će se probuditi u pokušaju da zadrže svest, a to se događa čak i kod pacijenata koji su pod velikim dozama sedativa (ovaj se fenomen naziva “agonalno disanje”). Infarkt će vas zasigurno probuditi, a eventualno bi srčani zastoj i zastoj disanja u snu mogli izazvati relativno mirnu smrt. Drugim rečima, i ovo je, kao i sve ostalo, prilično dvosmislen način odlaska na poslednji počinak (doslovno), ali moramo se složiti kako dr. Smit nema pravo: neka je samo brzo, što manje bolno i po mogućnosti iznenadno i svi srećni! Dobro, nikada nisi baš preterano srećan kada moraš umreti, ali ako se već mora… daj tu giljotinu!

Pročitajte još:Titovog „krajslera“ zadesila sudbina SFRJ(FOTO 18+) Šabački pogrebnik objavio kalendar sa mrtvačkim kovčezima i golim devojkama!

Izvor: idesh.net