Pravda

Piše: Miroslav Lazanski Kad god me sretne prestravi me pitanjem: – Pa, dokle ovako komšija? – Šta je sad problem, Đuro? – Dokle ćemo da se ponižavamo? – Ko se ponižava? - Evo, novine lepo pišu da na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti novinara, koju je u Beogradu organizovao OEBS, niko iz Srbije se nije pobunio kada je makedonski novinar rekao da se ne treba osvrtati na ubistvo 16 članova RTS-a, ubijenih u NATO bombardovanju 1999, jer su bili deo propagandne mašinerije Miloševićevog režima. Niko od naših ni da bekne, da stane u odbranu nevinih žrtava, šminkerki, tehničara, montažera koji ni mrava nisu zgazili a ubijeni su na radnom mestu. - Nije tako Đuro, evo član društvene komore Rusije Maksim Sergevič je zapitao zašto se na konferenciji ne spominje pogibija 16 tehničara i novinara RTS-a? - Taj Maksim nije naš, osim toga moderator skupa gospođa Sonja Milinković odgovorila je Sergeviču da organizator to nije uradio jer su devedesetih godina u regionu ginuli i drugi novinari. To je nečuveno objašnjenje, 16 ljudi RTS-a ubijeno je na radnom mestu, mučki, usred noći, konferencija se održava u Beogradu, u Srbiji, a niko ni reč da kaže o tome. Skandalozno je to moj komšija! Koga se mi to bojimo? OEBS-a? - Što bi se bojali OEBS-a, Đuro, pa naš je ministar gospodin Ivica Dačić sada šef te uvažene institucije. Nećemo se valjda bojati sami sebe? – Pa onda se bojimo gospođe Dunje Mijatović, koja je predstavnica OEBS-a za slobodu medija, a koja je navela Rusiju kao „jednu od zemalja u kojoj ubijaju novinare”. Kao da u drugim državama novinare ne ubijaju. Inače, komšija, strašno me interesuje kako se to postaje predstavnik OEBS-a za slobodu medija? Da li izabranik treba da bude dobar novinar, da napiše brdo tekstova, da mu neke tekstove cenzurišu, a neke i ne objave, pa da onda postaje kvalifikovan za funkciju predstavnika OEBS-a za slobodu medija? – Ne znam, Đuro, mene nikada nisu zvali u to časno društvo. – Nemoj da se praviš naivan, neće te nikad ni zvati, ali koliko vidim po „Vikipediji” treba samo da sediš godinama u raznim BiH regulatornim telima i tako postaješ stručnjak za slobodu medija. I gde baš stručnjak za slobodu medija celog OEBS-a da dođe iz BiH? – U čemu je problem ako dolazi iz BiH? – Rano opredeljenje, ili na vreme uočena činjenica da su drugovi Branko Mikulić i Todo Kurtović bili najveći branioci slobode naše štampe? Možda je to i kvalifikacija za funkciju u OEBS-u? – Hajde, Đuro, ne budi zakeralo, možda je gospođa Mijatović pisala neke dobre članke u nekim ozbiljnim novinama? Doduše, ja i pored najbolje volje ne mogu da se setim niti jednog njenog članka. Ali slažem se s tobom, ako je već navela Rusiju kao „jednu od zemalja u kojoj ubijaju novinare”, mogla je barem spomenuti i ubijene članove RTS-a. Bilo bi ljudski, komšije smo.

Pročitajte još:ISPOVEST RADOŠA BAJIĆA: Otvoreno o trgovini političkim uticajem u SrbijiSrpski dobrovoljci i dalje idu u Novorusiju: Snajperista savetuje kako bezbedno da stignete

– Komšija, kako da to navede, pa nema joj onda funkcije, ode predivna plata, putovanja, luksuzni hoteli i kabineti, dociranje drugima, sve to gubi. Ko bi se toga odrekao? Nego, vidim da nas je opet prozvao komesar EU Johanes Han. Novine pišu da je komesar odgovarao na pitanja poslanika EU, izvesnog Urmasa Paeta. Ko je, bre, taj Urmas Paet? Da li je istina da on ima plantažu urmi u Tunisu? – Hajde, Đuro, ne šali se, taj Urmas nas je prozvao zbog vojne vežbe sa Rusima i traži da uvedemo sankcije Rusiji. Isto to traži i komesar Han. – Komšija, pa dokle će Srbiji sudbinu da određuju komesari? Ja sam mislio da je vreme komesara i lagera za Srbiju prošlost. – Đuro, ovo nisu komesari iz onog vremena, ovo su demokratski komesari koji nas vode u svetlu budućnost. – Čekaj, zašto komesarima i tom Urmasu smeta vojna vežba sa Rusima? Pa, prošle godine imali smo oko 20 vežbi sa NATO vojnicima, a samo jednu, ili dve sa Rusima. A vojno smo neutralna zemlja. Gde je tu demokratija? Osim toga, komšija, objasni ti meni zašto smo potpisali taj IPAP sporazum sa NATO-om, ako se tvrdi da je taj sporazum posledica zakona „Akt o prevenciji ruske agresije 2014” za period od 2015. do 2017. koji je doneo Kongres SAD u jeku ukrajinske krize, u maju prošle godine. Mi smo tu u društvu Ukrajine, Gruzije, Moldavije, Azerbejdžana, BiH, Kosova, Makedonije i Crne Gore. Sad će NATO moći da kruži po Srbiji kako hoće i da koristi vojnu infrastrukturu Vojske Srbije, da ima eksteritorijalni i diplomatski status. Ako smo vojno neutralni zašto nismo takav isti status dali i Rusima, pripadnicima srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu? Gasili su nam požare, spasavali ljude u poplavama. Da li je iko u ovoj zemlji svestan šta je potpisano? Pa, sutra će nam Albanija tražiti da stacionira četu svoje vojske u Bujanovcu, ili na Kopaoniku. – E, vidiš, Đuro, kako ne razumeš stvari. Naši su to lepo smislili, dođe nama četa albanske vojske u Bujanovac, a mi odmah četu vojske Srbije pravo u Prištinu. Osim toga, sada možemo da pošaljemo naše vojnike i u Čikago, tamo je mnogo Srba, da ih zaštitimo. Možemo da pošaljemo naše oficire u supertajne američke baze, odakle se komanduje nuklearnim sredstvima. Recimo u bazu Ofut u Nebraski. I onda sve to javimo braći Rusima. Ništa ti ne brini, sve je to dogovoreno s Rusima. Đuro je ostao bez teksta... Izvor: Politika