Pravda

"Previše njih u Evropi, ali i Nemačkoj, zatvaraju oči pred činjenicom koliko visoku vrednost Ukrajina ima po njih. Oni smatraju Ukrajinu finansijskim problemom i ponašaju se prema toj zemlji kao prema Grčkoj. To, međutim nije prava mera, jer Ukrajina brani EU od ruske agresije", objasnio je DŽordž Soroš u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“. Soroš je istakao da je bitno da se spozna koliko je Ukrajina "ekstremno važan saveznik" i da bi, ako bude izgubljena, to bio težak gubitak za Evropu, dodajući da ima utisak da i američka administracija samo posmatra. On tvrdi da je samo na Vladimiru Putinu da li će biti rata ili mira u Ukrajini, podvukavši da Ukrajina nije EU niti NATO članica i da ne postoje ni ozbiljni planovi za tako nešto, te da Rusija od te zemlje nije vojno ugrožena. Istovremeno Soroš priznaje da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko napravio grešku, pošto je verovao da će moći da "likvidira separatiste". "To je pogrešno, ali nema nikakve veze sa bezbednošću Rusije. Putin je podstakao nacionalistička osećanja. Da je dozvolio totalno uništenje separatista ubrzo bi se postavilo pitanje preživljavanja njegove vlade. Tada bi ljudi pošli u Moskvu i optužili ga za izdaju zemlje. Moramo jasno razlikovati između interesa Rusije i Putina", naglasio je Soroš. Smenu oligarha Igora Kolomoiskija on je ocenio važnim korakom u borbi protiv korupcije, rekavši da je Kijev ima dvostruki problem jer vlada mora da se bori protiv ruske agresije i oligarha, a Kolomoiskij je najmoćniji, ali ne i jedini. Prema njegovim rečima zapad Ukrajini može pomoći time što bi povećao atraktivnost za investitore, dodajući da je potrebno političko osiguranje od rizika, što bi se moglo postići finansiranjima uz jako niske kamate, čime bi EU demonstrirala svoju odlučnost da pomogne Kijevu. Soroš je kazao da je spreman da preuzme funkciju uzora, kao što je to nekada učinio osnivač Majkrosofta Bil Gejts investicijom u Afriku. On je kazao da postoje konkretne ideje za investicije, na primer u poljoprivredu ili infrastrukturu, gde bi uložio jednu milijardu dolara, pri čemu mora doći do dobiti, koja bi bila namenjena njegovoj fondaciji. Međutim, kaže, da privatno angažovanje iziskuje političku rukovodeću snagu, te bi Zapad, SAD i EU trebalo da kaže da će učiniti ono što je potrebno i to u okvirima Sporazuma iz Minska. Prema njegovom mišljenju potrebe Ukrajine se kreću u visini od 50 milijardi evra, dodajući da bi, ako se to podstakne, Ukrajina mogla „procvetati“ što bi imalo veoma pozitivan efekat po EU. Smatram da je preživljavanje EU ugroženo, jer niko više ne zastupa ideale s njenih početaka. Ukrajina brani evropske granice, ali pre svega se bori za osnovne evropske vrednosti kao što su pravna država i slobode, što se prečesto zaboravlja, podvukao je Soroš. Kada je reč o Velikoj Britaniji Soroš je uveren da bi se građani na referendumu odlučili za ostanak u EU, a što se Grčke tiče on smatra da je smanjena opasnost istupanja iz evrozone od kada je grčki premijer Aleksis Cipras bio u poseti Berlinu.

Pročitajte još:

• Soroš hoće i Galeniku!
• Soroš: Sile koje moraju da kontrolišu poredak u svetu su EU i SAD
• Endal: Soroševi ljudi će biti na čelu nacionalne banke Ukrajine

Izvor: Tanjug