BRISEL - NATO odlično sarađuje sa Srbijom i poštuje njenu odluku da ne traži članstvo u Severoatlantskom paktu, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u Evropskom parlamentu.
"Srbija je suverena zemlja i ima pravo da sama donosi odluke o svojoj bezbednosti", rekao je Stoltenberg evropskim poslanicima, odgovarajući na pitanje hrvatskog poslanika Tonina Picule o tome kako gleda na zajedničke vežbe srpske i ruske vojske u blizini hrvatske granice. "Srbija vežba i sa NATO-om, a premijer Aleksandar Vučić, sa kojim sam se nedavno sreo, rekao mi je da želi još vežbovnih aktivnosti sa nama i ja to pozdravljam", kazao je generalni sekretar Alijanse. On je istakao da treba poštovati pravo svake zemlje, pa i Srbije, da ne postane NATO članica "bar ne odmah" i da je saradnja sa Srbijom odlična. Stoltenberg je u govoru u EP kazao da je saradnja NATO-a i Evropske unije na "Zapadnom Balkanu" dobar primer zajedničkog delovanja. "Na Zapadnom Balkanu vidimo sjajan primer saradnje između naše dve organizacije", rekao je on i naveo misije KFOR i Euleks kao uzor komplementarnog rada. Generalni sekretar Alijanse je podsetio da i Beograd i Priština podržavaju prisustvo NATO vojnika u okviru KFOR-a, dok EU kroz Euleks pomaže uspostavljanje vladavine prava. "To pokazuje kako možemo da se međusobno dopunjavamo i jačamo bezbednost, ne samo u tom regionu, nego i u celoj Evropi", rekao je Stoltenberg. Generalni sekretar NATO-a je kazao da se "Zapadni Balkan" i pored toga suočava sa brojnim izazovima i pomenuo spor Makedonije i Grčke oko imena i zaostajanje procesa reformi u Bosni i Hercegovini, što ometa te zemlje u procesu evroatlantskih integracija. Kada je reč o Crnoj Gori, koja teži da se učlani u NATO ali još nije dobila poziv, Stoltenberg je izjavio da će se o tome odlučivati krajem godine na samitu Severnoatlantskog pakta.
NATO i EU moraju zajedno
Evropska unija i NATO se suočavaju sa identičnim bezbednosnim izazovima koji zahtevaju zajednički odgovor, izjavio je Stoltenberg u Evropskom parlamentu. "Suočeni smo sa istim pretnjama, koje zahtevaju bolju saradnju i fundamentalne promene u jačanju sistema bezbednosti", rekao je Stoltenberg i podsetio da su 22 od 28 članica EU istovremeno i NATO clanice. On je u obraćanju evropskim poslanicima kazao da nijedna NATO članica zasad nije izložena direktnoj pretnji, ali da postoje izazovi, pre svega na istočnim i južnim granicama Alijanse. "Imamo agresivno ponašanje Rusije u Ukrajini, ali i sve intenzivnije aktivnosti takozvane Islamske države na Bliskom Istoku i na severu Afrike, a oni, uz ostale ekstremističke organizacije, planiraju i izvode terorističke akcije u Evropi", naveo je Stoltenberg. Govoreći o Rusiji, generalni sekretar NATO-a je podsetio da je Moskva uputila vojsku u Moldaviju i da ju je već koristila u sukobima u Gruziji i prilikom otcepljenja Krima od Ukrajine. "Mi tu vidimo sistematsko delovanje Rusije i izazov za istočnoevropske i baltičke zemlje", rekao je Stoltenberg. On je optužio Rusiju da vodi "hibridni rat", koji uključuje kombinaciju vojnih i nevojnih aktivnosti, kao što su ekonomski pritisci i širenje dezinformacija. "Rusi vode propagandnu kampanju i grade pogrešnu sliku o onome što se dešava, a mi tome treba da se suprotstavimo istinom, a ne kontrapropagandom", kazao je generalni sekretar NATO-a. Stoltenberg je apelovao na evropske saveznike da odvoje više sredstava za odbranu, ilustrujući to činjenicom da Sjedinjene Američke Države snose više od 70 odsto ukupnih troškova NATO alijanse. "Mi već četvrt veka smanjujemo izdatke, a pretnje neprestano rastu. Ne može se više sa manje", istakao je on. Stoltenbergu je odgovorio predsednik Spoljnopolitičkog komiteta EP Elmar Brok, koji je ukazao da EU izdvaja tri puta više novca od SAD za humanitarnu i ostale oblike civilne pomoći. "Nije sve u vojnoj sili, a umesto da dajemo više para na vojsku, možda bi trebalo da bolje koristimo sredstva koja su već na raspolaganju", rekao je Brok. Stoltenberg je uzvratio rečima da za bezbednost Evrope nije pitanje da li treba više novca ili ga treba bolje koristiti, nego je potrebno i jedno i drugo. "Treba nam i više i bolje", zaključio je generalni sekretar Alijanse.
Pročitajte još:
Izvor: Tanjug
