Pravda

Na šta je usmerena? Na ideološku debanderizaciju zemlje? Naravno da ne - bez rusofobije sve što se dešava u Ukrajini automatski gubi svoj smisao. Na borbu protiv ekstremista-radikala, koji besne pod maskom dobrovoljačkih bataljona? Delimično, da. Ali samo kao deo mnogo krupnijeg procesa. Pa koji je to poces? On se može shvatiti, ako zajedno složimo manifestaciju naizgled kontradiktornog ponašanja Porošenka i tendenaciju unutrašlje politike Kijeva. A njihov smisao je izuzetno jednostavan - maksimalna centralizacija vlasti u jednim rukama, čišćenje političkog polja od klanova i snaga koje nisu direktno potčinje predsedniku, uključujući i paravojne. Ovaj proces je pokrenut u leto-jesen 2014. godine, kada je Porošenko podredio sebi Radu, veći deo vlade i neutralzovao u političkom smislu Juliju Timošenko, a zatim i premijera Jacenjuka sa Turčinovim (uz određene kompromise). U decembru je Porošenko najavio čišćenje vlasti od tajkuna. Tada se to obećanje činilo kao jedan od mnogih mamaca za birače, koje ne planira da sprovede. Međutim, u martu 2015. deoligarhizacija vlasti je postala ključni Porošenkov program. I kada je Igoru Kolomojskom oduzeta kontrola nad „Ukrnaftom” i Dnjepropetrovskom oblašću, uz podršku SAD, postalo je jasno da to nisu prazne reči. Na redu su - Ahmetov, Pinčuk, Firtaš i svi ostali ukrajinski tajkuni. Princip je, verovatno, sledeći: tajkunu se nudi da vrati pod nominalno državnu kontrolu kapitalna infrastrukturna sredstva koja su od vitalnog značaja za Kijev, a zatim da nastavi sa radom u preostalom biznisu, ne pokušavajući da smeta Porošenku. Mislim, da se Kolomojski složio sa takvim uslovima, zadržavajući za sebe „Privat-bank”. I još su mu dozvolili da stvori sistemsku opoziciju. To jest, ukrajinske tajkune i feudalce žele da pretvore u proste biznismene; u protivnom SAD će im otkazati podršku. Jasno je da će sva nominalno nacionalizovana imovina zapravo biti kontrolisana od strane Porošenka. Od nekoliko feuda - Ukrajinu će faktički pretvoriti u jedinstvenu koloniju SAD pod kontrolom glavnog getmana (atamana). Borba protiv više oligarha za interese glavnog oligarha – eto šta se skriva iza kampanje deoligarhizacije Ukrajine. Ovo je bilo moguće izvesti samo uz podršku SAD i neprotivljenje Rusije. Mnogi su želeli da Moskva odigra na međusobni sukob tajkuna i da podrži Kolomojskog u sudaru sa Porošenkom. Ali, Kremlj je davno odlučio da je u direktnoj konfrontaciji sa Zapadom za Ukrajinu najbolji izlaz - zamrzavanje lokalnih sukoba, i da raspad Ukrajine na pojedine feude nije u ruskom interesu. Odluka Kijeva da raspusti dobrovoljačke bataljone - iz iste je priče. Jasno je da je to što tajkuni finansiraju privatne armije - konstantna pretnja nasilnom smenom vlasti ili poluga za otcepljivanje neke oblasti od Kijeva. Raspuštajući „džepne vojske” oligarha i najavivši masovnu operaciju protiv bandita u zoni ratnih dejstava Porošenko praktično eliminiše one, koji su ga na Majdanu doveli na vlast i zatim uz pomoć terora pokušali da na vlasti zadrže narodu suprotstavljenu huntu. Malo je verovatno da će postupiti s njima kao Hitler sa jurišnicima Rema, od kojih su neki fizički uništeni. Ali, sve se svodi na to da su dobrovoljci iz kaznenih bataljona postali neprijatni i nepotrebni za Kijev, i njih su stavili „van zakona”. Oni su odjednom postali banditi i narušitelji interesa Ukrajine. Istovremeno, gotovo sigurno, mnogi od dobrovoljaca „Dnjepara” ili „Ajdara” biće uključeni u strukture oružanih snaga Ukrajine i Ministarstva unutrašnjih poslova, koje će imati kaznene funkcije, ali sistemski, zvanično i pod kontrolom jednog centra moći. Sve ostaje isto, samo zakonski i bez samoinicijative. Uništenje „separatista” i neistomišljenika izvodiće se metodično, čak i naglašeno, baš kao što su to radili hitlerovci. Dakle to što radi Porošenko nije po nekom tajnom dogovoru sa Putinom, već prema logici nacističkog režima. Nasilje nad jurišnicima nije napravilo Hitlera manjim nacistom. U tom smislu i borba sa „ciničnim banderovcima” - nije promena ideologije, već isključivo dodavanje respektabilnosti rusofobskoj ideologiji. Nigde neće nestati rusofobi iz kijevske vrhuške, neće biti nikakvog pomirenja sa Rusijom, decu će nastaviti da vaspitavaju mržnjom prema Rusima i „Moskaljima” i sigurno neće biti nikakve reči o nekom pokajanju pred Donbasom. Jednostavno se promenila taktika. Vašingtonu u Ukrajini više nisu potrebni omrznuti odredi vojnika - oni nisu ispunili svoj zadatak čišćenja Donbasa i sada ih treba otpisati. Vašingtonu treba rusofobska fašistička autoritarna Ukrajina, koja će biti spremna za samoubilačku agresije protiv Rusije. NJima nije potreban Bandera na čelu Ukrajine (to je nivo za skrovišta u šumama), već firer - lider velike zemlje, koji se priprema za „Drang nach Osten” (nalet na Istok), u novoj interpretaciji - za pohod protiv Mordora u ime slobodnog sveta. Od Porošenka su, izgleda, rešili da naprave malog firera, koji će na svojoj teritoriji da drži apsolutnu vlast. Ne omrznutog lidera banderovaca, već u inostranstvu uglednog, bogatog i samopouzdanog vođu, sa dobro obučenom vojskom i odredima SS. Otuda i vojna jakna Porošenka, njegovo poziranje sa oružjem, za volanom oklopnog vozila, i u isto vreme stalni kontakt sa Bajdenom i predstavnicima zapadne elite, patrole po međunarodnim forumima i konferencijama za štampu. Otuda i kampanja za uspostavljanje reda u zemlji - zvučna hapšenja činovnika, lustracije, borba protiv oligarha, protiv nekontrolisanih vojnih formacija, akcije SBU protiv „separatista”. Sve ovo stvara sliku jakog lidera, spremnog za najteže odluke. U krajnjem slučaju, takva je ideja. Međutim, pitanje je da li će se ona realizovati. Ukrajinci nisu Nemci, kijevski režim po efikasnosti nije hitlerovski, a privreda Ukrajine ne može se pretvoriti u nemačku mašineriju ni uz kakve finansijske injekcije MMF-a. Odsustvo bilo kakve discipline i meki maloruski mentalitet ne dozvoljavaju da se stvori išta čak i približno hitlerovskoj armiji. Čak i da se pošalju hiljade NATO insturktora i uz svakog Ukrajinca da se postavi Nemac. S druge strane, Amerikancima i treba nešto takvo – na brzinu sklepano i karikirano, ali agresivno nastrojeno protiv Moskve. Oni veruju da je Rusija toliko slaba da će za njenu destabilizaciju biti dovoljan udar opsadnog ovna, kakva je današnja Ukrajina. Čini se da rat sa Ukrajinom postaje sve realniji - apsurdni, kratkotrajni i sa poznatim ishodom, ali ipak rat. I izuzetno je važno da se on spreči.

Pročitajte još:Stoltenberg: Zadovoljni smo Srbijom, ali nas Rusija brineSoroš spreman da preuzme ulogu „uzora“ u borbi protiv Putina

Izvor: Fakti