Pravda

U najjačoj Srpskoj naprednoj stranci premijera Vučića, recimo, o tome još nisu ništa razgovarali, a opoziciona Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića već je povukla konkretan potez – formirala je sopstveni tim za izradu predloga ustavnih promena i reforme izbornog zakonodavstva. Pre nekoliko dana je i lider Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine u razgovoru za „Politiku” rekao da je vreme da se razgovara o redefinisanju Ustava, dodajući i da naša unutrašnja pitanja treba da pokušamo da rešimo dogovorom „u normalnom ambijentu” i da to ne treba da nameće bilo ko iz Brisela. Objašnjavajući zašto već sada kreću s pričom o promeni Ustava, JankoVeselinović, zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja izakonodavstvo u republičkom parlamentu i koordinator radne grupe SDS-a, kaže za naš list da je to posao koji bi trebalo da se završi u mandatu ovog skupštinskog saziva. „Političke elite gotovo jednoglasno prihvataju da je ovaj ustavniokvir postao pretesan i neadekvatan – i zbog evropskih integracija uodređenoj meri, ali pre svega zbog nas samih. Ovaj saziv Narodneskupštine Srbije morao bi da promeni Ustav ne samo samo zato što bi sledeće izbore trebalo održati po novom ustavu, pa onda treba razgovarati i o broju poslanika, nego pre svega zbog toga što sadapostoji mogućnost da se Ustav relativno lako promeni zbog postojanja dvotrećinske većine”, ističe Veselinović. S druge strane, Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za ustavna pitanja i funkcioner SNS-a, upozorava da je promena Ustava izuzetno krupno državno i političko pitanje, o kojem je neophodno postići najširi mogući konsenzus među parlamentarnim strankama. Kako je rekao za naš list, organi SNS-a o tome još nisu razgovarali, a ni pred Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo još nije stigao nikakav konkretan predlog. „Moje je mišljenje da je još rano da se nešto konkretno kaže u kom pravcu bi išle te ustavne promene. U svakom slučaju, svaka ishitrena promena ustava, bez tog postignutog konsenzusa, ne bi bila dobra za političku stabilnost naše zemlje”, ocenjuje Martinović. Predlozi ustavnih promena SDS-a će obuhvatati, pored reformi izbornog zakonodavstva, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, ekonomsko uređenje i javne finansije, uređenje vlasti, pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu... Veselinović kaže da su to obećali u okviru predizbornog programa. Kako navodi, nekoliko oblasti u Ustavu je prevaziđeno. U ekonomskom poglavlju, na primer, postoje mnoge odredbe koje bi trebalo da se menjaju i kao primer navodi problem projekta „Beograd na vodi”.

Pročitajte još:Šarić: Nisam švercovao kokain – montirala mi bivša vlast!DSS: Dačićeva izjava o Kosovu je skandalozna!

„Da postoji u Ustavu odredba da je zabranjena eksproprijacija mimotačno određenih svrha, nikome ne bi palo na pamet palo da ugrožava privatnu svojinu, koja je u dobroj meri uzurpirana leks specijalisom, niti da dovodi građane u neravnopravan položaj. Bojim da će strani ulagači usled ovakvih ad hok promena prestati da se interesuju za Srbiju”, ističe on. Veselinović smatra i da bi teritorijalna organizacija trebalo da bude predmet ustavnih promena, budući da je ova postojeća, sa malim ovlašćenjima lokalnih samouprava i nepostojanjem srednjeg nivoa vlasti, neodgovarajuća. Osim toga, u SDS-u misle da je potrebno ustavom tačno definisati šta je to pokrajinska autonomija i šta ona podrazumeva. „Kada je reč o preambuli, moja ideja, koja treba da bude predmet rasprave, jeste da bi ona trebalo da bude znatno šira od sadašnje, da obuhvata sve ono što preambule modernih ustava podrazumevaju... Sada se pominje jedna pokrajina, a ne vidim zašto se ne bi pominjala i druga”, kaže Veselinović, dodajući da mu je teško da kaže da li ćebiti političke volje da se ovaj posao uradi. Ali, ističe, SDS ovo nikako ne pravi zbog bilo kakvih stranačkih poena, nego zbog toga što smatra da treba napraviti ustav koji bi odgovarao građanima Srbije i njenoj budućnosti. Aleksandar Martinović pak misli da SDS, kao opoziciona partija, verovatno iz dnevnopolitičkih razloga ovo sada plasira kaopolitičku temu. Ali, dodaje on, SNS je stranka koja snosi najvećuodgovornost za vođenje države i mora da se ponaša državotvorno. „Državotvorna stranka ne pristupa olako eventualnim ustavnim promenama. O tome mora najpre da se razgovara na najvišim stranačkim organima, o tome mora da se vodi međustranački dijalog, pa da se uključi stručna javnost koja može da pomogne u tom poslu i, naravno, treba uvažiti najbolja evropska iskustva. Dakle, to je jedan vrlo, vrlo ozbiljan državni posao i mi koji upravljamo državom i koji pokušavamo da je izvučemo iz veoma teške finansijske situacije i da održimo spoljnopolitičku stabilnosti te kako moramo da vodimo računa o svakom koraku koji pravimo, a pogotovo kada je reč o promeni Ustava”, ističe Martinović, koji kaže da je teorijski moguće to uraditi i za manje od dve godine, ali da bi bilo krajnje neozbiljno unapred oročavati jedan tako važan posao. Izvor: Politika (Biljana Baković)