Iznenađenje za iznenađenjem. Prvo je Angela Merkel, pod utiskom gubitka glasova njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na izborima u saveznoj pokrajini Hesenu izjavila da se neće više kandidovati za predsednicu stranke, a onda se za tu poziciju zvanično kandidovao jedan od njenih najžešćih kritičara – bivši šef poslaničke grupe CDU u Bundestagu Fridrih Merc.
O tome će naslediti Angelu Merkel odlučivaće se na kongresu stranke koji se održava u decembru u Hamburgu. Ukoliko to bude pošlo za rukom Mercu – što je malo verovatno – to bi za njega bila svojevrsna zadovoljština i kasna osveta Merkelovoj. Jer upravo je on bio jedan od gubitnika njenog uspona. Nakon niza unutarstranačkih sporova, aktuelna nemačka kancelarka uspela je da ga potisne na svom putu ka vrhu stranke. Nakon izgubljenih izbora 2002. godine, Merkelova je preotela funkciju šefa poslaničke grupe CDU od Merca koji je na toj poziciji bio dve prethodne godine.
Antipod Angeli Merkel
Taj razdor u narednim godinama se produbio. Merc je 2005. bio protivnik formiranja tzv „velike koalicije“ CDU i Socijaldemokrata (SPD), ali je to odbačeno kao „prigovaranje isfrustrirane osobe“. Četiri godine kasnije, 2009, Merc se, razočaran, oprostio od visoke politike. Obrazlažući svoju odluku rekao je da ju je doneo zbog „aktuelne politike velike koalicije u Berlinu“.
Fridrih Merc, rođen 1955. u Brilonu, u Zauerlandu, pravnik po obrazovanju, bio je prethodno važan faktor među Demohrišćanima. Od 2000. do 2002. bio je na poziciji šefa, od 1998. do 2000. kao i od 2002. do 2004. Na poziciji zamenika šefa poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu. Smatralo se da je on jedna od najvećih nada i talenata Demohrišćana, i da je po mnogo čemu svojevrsni politički antipod Merkelovoj: ekonomski otvoreniji, konzervativniji, ali i provokativniji i zabavniji.
„Osnovna kultura“
NJegovi govori u Bundestagu bili su oštri, a poente britke – za razliku od govora Angele Merkel koji su ocenjivani kao analitički, ali i uspavljujući. Merc je uvek pokušavao da politički komplikovane procese predstavi jednostavnim porukama. Pri tome mu nije sve baš uvek polazilo za rukom.
Veliku ljutnju je, recimo, izazvao njegov pledoaje u jesen 2000. godine, kada se založio za „nemačku osnovnu kulturu“. Tražio je, naime, uspostavljanje takvih pravila za useljavanje i integraciju koja bi suštinski bila opoziv multikulturnog društva. „Onaj ko dugoročno želi da živi u Nemačkoj, taj mora da se prilagodi rastućoj liberalnoj nemačkoj osnovnoj kulturi“, rekao je tada Merc. Neku jedinstvenu definiciju pojma „osnovna kultura“ nije međutim formulisao.
I Liberali (FDP) i Levica su ga zbog toga politički razapeli, a Zeleni su ga optužili da „vodi rasističku kampanju“. Zahvalni su mu bili samo konzervativci – i to sve do danas. Merkelova je doduše lično i politički tada stala iza njega, ali njegove poglede nije delila. A i „tema izbeglice“ u današnjem smislu reči, tada je bila još daleka.
I još jedan detalj: 2004. Merc je bio dočekan sa podsmehom kada se založio za to da bi osnovne smernice poreske reforme trebalo da budu objašnjive „na podmetaču za pivsku čašu“.
Šansa za uspon?
Nakon što je napustio Bundestag, Merc se bavio različitim poslovima: 2010. uspeo je da zaključi privatizaciju posrnule banke „WestLB“, bio je član više upravnih odbora preduzećima, recimo aerodroma Keln/Bon, a od 2009. je i predsednik neprofitne mreže „Atlantski most“, koja se zalaže za nemačko-američku saradnju. Osim toga, član je Trilateralne komisije iz Evrope, a od marta 2016. je šef Nadzornog odbora nemačkog ogranka najvećeg svetskog upravnika imovinom „Blekrok“. Takođe, u novembru 2017. imenovan je za poverenika Severne Rajne Vestfalije za Bregzit.
Sve u svemu, čovek koji je iz borbe za moć sa Merkelovom izašao kao poraženi, sada pokušava da se vrati na političku scenu. Očigledno je da podršku traži među konzervativnim snagama unutar CDU. Odlazak Angele Merkel, za Fridriha Merca mogao bi da bude ponovni uspon.
Odlazak Merkelove zaustavlja proširenje EU. Pročitajte OVDE na koga se to odnosi.
Izvor: Dojče Vele
