Pravda

Zašto je Rusiji potreban još jedan parlamentarni forum-BRIKS? Da li on ima šanse da odnese prevagu u odnosu na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (PSSE), OEBS? Evropske parlamentarne organizacije svode se samo na Evropu ili na zonu delovanja OEBS-a, koja pored evropskih zemalja uključuje u druge zemlje, nastale kao rezultat raspada SSSR-a, Kazahstan, Kirgiziju, Tadžikistan, a takođe i Mongoliju. Ali ove organizacije ne deluju dalje od svojih regiona. Parlamentarni forum BRIKS će na taj način biti jedinstvena organizacija. U njemu će biti predstavljene zemlje sa tri kontinenta. To su zemlje u kojima živi 42 posto svetske populacije i čiji je BDP 27 posto. Uzgred ovo nije samo ruska inicijativa. Danas saradnja u okvirima BRIKS-a funkcioniše na 25 nivoa, te se čini logičnim da se tome doda i parlamentarna dimenzija. Ipak se naše zemlje ujedinjuju ne samo na osnovu trgovinsko-ekonomskih interesa, već i opšteg viđenja svetskih procesa, a posebno shvatanja neophodnosti višepolarnog sveta - kao protivteža pokušajima čuvanja jednopolarnog sistema, koje preduzimaju SAD i njeni najbliži sateliti. Poslanici koji predstavljaju kolektivnu volju i pogled na svet naroda ovih zemalja, mogu da odigraju korisnu ulogu u pokretanju ovog novog međunarodnog modela, a takođe u sbližavanju naših država koje pripadaju raznim geografskim zonama. Osim toga, nacionalne skupštine su dužne da ratifikuju te ugovore koji se sklapaju između zemalja BRIKS-a. Sergej Nariškin je u Indiji još jednom naglasio da glavnu ulogu u raspirivanju konflikata u Ukrajini imaju SAD, ali eto, šef komiteta za inostranu politiku Saveta Federacije, Konstantin Kosačev, poslao je pisma kongresmenima SAD s predlogom za saradnju. U kakvom stanju se nalaze odnosi s američkim parlamentom? Nikakvih kontakata između Državne Dume i američkog kongresa nema - ali ne zbog nas. Kada smo 2013. godine rukovodstvu američkog kongresa predložili da primi delegaciju ruskih poslanika iz Saveta Federacije i Državne Dume na vrhuncu sirijske krize, da bi rasmotrili načine rešavanja sirijskog problema, u početku smo naišli na pristanak, a kasnije na odbijanje. Bilo kakav dijalog gradi se na učešću dveju strana, i mi ga nećemo nametati SAD ako ga oni smatraju nekorisnim. Od tada između nas nije bilo nikakvih odnosa. Preko prošlog američkog ambasadora Makfola ja sam slao američkoj strani predlog o mogućnosti susreta na neutralnom terenu, na primer u Beču ili u Ženevi.  Ali nikakav odgovor nismo dobili. Amerika se trenutno nalazi u vlasti antiruskih strasti. Politikolozi koji dolaze iz SAD govore da nikad, čak i na vrhuncu hladnog rata, čak u vreme vladavine Ronalda Regana, nije bilo takve antiruske histerije i takve antiruske propagande. Tada je postavljen cilj da se nanese poraz spoljnoj politici SSSR-a, a sada je zadatak smena političkog režima u Rusiji. U takvom položaju ne vidim nikakve pozitivne signale za parlamentarni razgovor sa SAD, iako se mi ne odričemo od kontakata sa određenim kongresmenima. Da li izjava američkog ambasadora o želji da promeni politički kurs Rusije označava da je "narandžasti scenario" za Rusiju već napisan? Mislim da postoji nekoliko takvih scenarija. Bio je scenario ruskog Majdana, gde je alternativa mogao da bude Balotnij trg. Na te učesnike su gledali kao na perspektivan pokret koji je potrebno informaciono i politički podržavati. Danas SAD održavaju bliske kontakte s radikalnom opozicijom u liku Mihaila Hodorkovskog, Garija Kasparova, Mihaila Kasjanova i dr. Naravno, njihove političke perspektive u Rusiji su neznatne, ali SAD nemaju ništa bolje. Mislim da nikakav masovniji pokret u Rusiji nije spreman da postane megafon SAD-a. Čudno je kada Hodorkovskij u vrhovnom štabu "Fridom Haus", koja se najvećim delom (90 posto) finansira iz Stejt departmenta, faktički objavljuje početak svoje predsedničke kampanje. To jest on u početku sebe pozicionira kao političkog štićenika SAD-a, što mu u Rusiji neće doneti popularnost. Ja mislim da ove ljude jednostavno koriste da razdrmaju političku situaciju u našoj zemlji. Ovo je drugi scenario. Treći - to je ekonomska destabilizacija Rusije radi toga da bi organizovali masovne proteste i doveli u pitanje autoritet i uticaj Vladimira Putina. Stoga - da, takvi scenariji postoje, ali je pitanje u tome koliko su oni ostvarivi. Šta vi mislite, kada će se sve ovo završiti - sankcije, antiruska agresija? SAD su stupile u hladni rat sa Rusijom, a čak i ako bi Rusija promenila svoj stav po pitanju Ukrajine, ne mislim da bi SAD promenile svoju politiku. Ova situacija je sazrevala još od 2001. godine kada je DŽordž Buš izjavio o drugom talasu proširenja NATO i napuštanju dogovora o protivraketnoj odbrani. Zatim je Bušova administracija pokušala da uvuče Ukrajinu i Gruziju u NATO. I tada se to nije dogodilo, zahvaljujući tome, što su evropljani blokirali tu odluku. Vladimir Putin je 2007. godine u Minhenu izašao sa svojim poznatim govorom, gde je ukazao na sve ove nesuglasice. I konačno, na suprotne strane barikada nas je postavila sirijska i libijska kriza. Sve je to bilo do dešavanja u Ukrajini. I sada se ne uviđa perspektiva promene ovog kursa SAD-a. Štaviše, oko vlasti u SAD sada se otimaju ljudi koji su mnogo više radikalniji, nego što je to Barak Obama. U štabu republikanaca dominiraju gledišta senatora Mekejna. Za predsednika kod demokrata će se kandidovati, po svemu sudeći, Hilari Klinton, jedan od autora sirijske krize. Zaključke izvodite sami.

Pročitajte još:OVO SE ZOVE MOĆ: Poslednja dostignuća ruske armije (VIDEO)Putin: Ukrajinci, imate gasa još za dva dana, a veresije više nema!SUMNJIVO: NATO prestrojava fregate u Crnom moru

Izvor: Izvestija/ za Pravdu preveo Petar Vlahović