Pravda

Profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici Milan Barać izjavio je da od Prištine do Raške, na površini od 300 hektara, postoji 16 ogromnih industrijskih deponija, čija je masa preko 200 miliona tona. “Samo taj podatak, šta je ostalo iza Trepče posle 90 godina njenog rada, navodi na zaključak da zagađujemo životnu sredinu u velikom stepenu”, rekao je Barać. Profesorka Jelena Đokić ocenila je da, pored tih Trepčinih deponija otpada, na zagađenje životne sredine utiču i globalne klimatske promene, navodeći da je trend u poslednjih 20 godina pad vlažnosti vazduha. “Sa padom vlažnosti vazduha Trepčine deponije postaju suve, čestice bivaju lakše i nošene su vetrom kilometrima. Zagađenje koje imamo od Ajvalije i Kišnice do Raške na ovih 16 deponija biva nošeno vetrom i zagađuje mnogo veće površine nego što bi inače da nema klimatskih promena i globalnog zagrevanja", rekla je ona. Inženjer agronomije Žarko Pajović ocenio je da u Kosovskoj Mitrovici postoje dva goruća problema - nedostatak deponije, te kolektora odnosno sabirnika za preradu otpadnih voda. Komunalni otpad zbog nepostojanja deponije odlaže se na rubu grada, na obali Ibra, dodao je Pajović uz podsećanje da se u Leposaviću gradski otpad deponuje na šljunkari. Nedostatak deponije za smeće za sve četiri opštine sa severa Kosova izražen je nakon što je 2011. godine vlasnik imanja na kojoj se nalazi deponija “Balaban” kod Zvečana odbio da nastavi da izdaje taj prostor. Po rečima Đokićeve, rešenje za deponiju za četri opštine sa severa Kosova moglo bi da bude na lokaciji “Savina stena” ali da je problem što put do te lokacije prolazi delimično preko 14 privatnih pacela čiji vlasnici zahtevaju potpuni otkup tih imanja. Ona je podsetila da EU ima pravilo da ne kupuje zemljište zbog čega sve četiri opštine moraju naći sredstva da se otkupe privatne parcele, ali da deponija i sve ostalo ne može biti završeno u narednih 18 meseci. Đokić je ukazala na problem divlje deponije u Kosovskoj Mitrovici koja se nalazi veoma blizu gradu, ističući da je to izvor zaraze, a da Ibar, u koji se pušta nepročišćena otpadna voda, takođe predstavlja problem. Aleksandar Ćorac smatra da je suština svih ovih problema nedostatak normi i da se još 2005. godine znalo da će 2011. isteći rok upotrebe deponiji “Balaban”, ali da nadležni nisu adekvatno reagovali.

Pročitajte još:Čepurin kod VučićaDačić uputio saučešće povodom poginulih rudara u Ukrajini

Ćorac rešenje ovih problema vidi u formiranju sistema odnosno izradi neke od strategija ali da bi se sve to uradilo “mora se znati okvir u kojem će igrati utakmica” što sada ne znamo. U ovom trenutku jedino što ostaje je apelovanje na savest ljudi, da se nešto promeni. Ja bih voleo da je ovo pesimizam, ali mislim da je realno, zaključio je Ćorac. Debata na temu “Zaštita životne sredine – opasnosti i rešenja” organizovana je u Aktiv art centru u Kosovskoj Mitrovici u okviru “Mitrovičkog društvenog kluba”, a bilo je reči i o problemu koji izaziva medicinski otpad i drugim ekološkim problemima koji pogađaju sever Kosova. Upozoreno je da svi ekološki problemi koji postoje na Kosovu vrlo lako, zbog Ibra koji teče prema centralnoj Srbiji, mogu postati i problemi gradova u centralnoj Srbiji, poput Raške i Kraljeva. Izvor: Tanjug