Pravda

Hajde da pogledamo predviđanja analitičara poređana po hronološkom redu: 30. novembar 2013. godine: „Kapije pakla se otvaraju u Ukrajini“Priča o „proruskim“ istočnim Ukrajincima LJudi bez vizije, ideologije i jasnog budućeg cilja. Sve što imaju je poruka u kojoj navode da će se radije odlučiti za bogate Ruse nego za siromašne Evropljane. Tačno, ali i dalje veoma neispirativno u najmanju ruku. Budućnost Janukoviča Mnogi se boje da će nastati veoma stvarna i veoma opasna kriza po Rusiju. Prva pretpostavka je da će evrokrate i ukrajinski nacionalisti preovladati i da će Janukovič prihvatiti prethodno odbijenu odluku ili će pasti sa vlasti. Ovako ili onako, evrokrate i ukrajinski nacionalisti će pobediti. Biće još raznih demonstracija u Kijevu, a zatim će se kapije pakla otvoriti u Ukrajini. Pravi rizici za Rusiju Rusija će biti uvučena u neizbežan haos koji će nastati svuda širom Ukrajine, prihvatajući izbeglice i štiteći rusku ekonomiju od posledica kolapsa ukrajinske ekonomije. Rusija će morati sve to da čini bez da umoči svoje prste u Ukrajinu jer će evrokrate i ukrajinski nacionalisti naći način da je okrive za sve. Najbolja stvar koju bi Rusija mogla da učini je da ostavi Ukrajince da međusobno reše svoje probleme i da sačeka da jedna od strana prevagne. Rusija mora ostane neutralna koliko god je to moguće. Upravo tako je i bilo. Sarajevo na Dnjepru Svi znakovi upućuju da se Ukrajina kreće „bosanskim stopama“ i da će stvari postati prilično gadne. Teško je reći, ali kada jugoistok Ukrajine tvrdi da neće prihvatiti nikakvu promenu režima u Kijevu, on to zaista i misli. Tako je bilo i sa bosanskim Srbima koji nisu želeli da prihvate činjenicu da državu vodi islamski fanatik kao što je Izetbegović. Tada, isto kao i sada, niko nije uzeo upozorenja za ozbiljno i svi znamo kako se sve završilo. Ipak, postoji ogromna razlika između Bosne i Hercegovine i Ukrajine, prvenstveno površinski i po broju stanovništva. Gde je Rusija u svemu tome? Ruska vlada bi trebalo da se pripremi na nagli dotok izbeglica i ruska vojska bi trebalo da bude u stanju pripravnosti kako bi se izbegle bilo kakve provokacije ili nasilje na granicama. Glavni cilj Rusije mora da bude sprečavanje nasilja na poluostrvu Krim, pošto je tamo u Sevastopolju prisutna Crnomorska flota. Putin je uspeo ovu nezgodnu situaciju da spreči omogućivši stanovnicima Krima da izaberu svoju sudbinu. Oni će mu zbog toga biti večno zahvalni. 26. januar 2014. godine: Poslednji potez Janukoviča će neizbežno podeliti UkrajinuPodela Ukrajine je neizbežna Da skratimo priču, jugoistočni Ukrajinci nikako ne žele da njima vladaju ljudi poput Jacenjuka, Klička ili Tijagniboka. Zapravo, nekoliko lokalnih skupština, uključujući parlament Krima, usvojilo je rezolucije u kojima pozivaju predsednika da uspostavi red i zakon i u kojima upozoravaju da nikada neće prihvatiti „promenu režima“ u Kijevu. 01. mart 2014. godine: Obama je upravo pogoršao stvari u Ukrajini – Rusija je spremna na ratRusija je spremna na rat Nešto ogromno se upravo dogodilo u Rusiji: Ruski savet federacije, ekvivalent Senata SAD, upravo je jednoglasno odobrio rezoluciju kojom se Putinu omogućava korišćenje ruskih oružanih snaga u Ukrajini, što je Duma ranije i zatražila. Pre nego što se glasalo, ruski senatori su rekli da je Obama pretio Rusiji, da je vređao ruski narod i da zahtevaju da Putin ukine rusku ambasadu u SAD. Rusija nikad nije bila toliko besna. 23. april 2014. godine: Plan SAD za Ukrajinu – hipotezaSAD će pokušati da navedu Rusiju da interveniše u Donbasu Istočna Ukrajina je izgubljena, stoga Kijevskoj hunti preostaju sledeće opcije: a) Da puste istočnu Ukrajinu da se otcepi putem referenduma. b) Da puste istočnu Ukrajinu da se otcepi, ali tek nakon borbe. c) Da puste istočnu Ukrajinu da se otcepi uz rusku vojnu intervenciju. Očigledno je da im odgovara samo opcija c). Uz tu opciju izgledaće kao da je Rusija napala istočnu Ukrajinu i da se tamošnji ljudi ništa ne pitaju. Ekonomska katastrofa će moći da se pripiše Rusiji, a predsednički izbori 25. maja mogu da se otkažu pod izgovorom ruske „pretnje“. Rat je takođe savršen izgovor da se uvede vojna uprava, pri čemu će hunta moći da se otarasi svih onih koji nisu na njenoj strani. U pitanju je stari trik – pokreni rat i svi će da se okupe oko vladajućeg režima. Stvorite paniku i ljudi će zaboraviti na važna pitanja. Ipak, Rusija je suviše lukava da bi zagrizla na takav mamac. Što se SAD tiče, oni su takođe svesni da mogu da se pozdrave sa istočnom Ukrajinom i sa Krimom. Međutim, bez toga, Ukrajina je potpuno bezvredna, pa zašto je onda ne iskoristiti radi kreiranja novog Hladnog rata? Na kraju krajeva, ako Rusija bude primorana da vojno interveniše, NATO će poslati svoju vojsku da „zaštiti“ države poput Letonije ili Poljske u slučaju da Putin odluči da napadne čitavu Evropu. Dakle, svrha napada više nije „pobeda“ nad proruskim pobunjenicima, već pokretanje nasilja zbog kojeg će Rusija morati da interveniše. Dve stvari mogu osujetiti ovaj plan: Ukrajinska vojska bi mogla odbiti poslušnost. Lokalni otpor bi mogao biti dovoljno jak da dođe di zastoja. Idealno bi mogla da se javi kombinacija ta dva. Dakle, da sumiramo šta je predviđeno i šta se desilo: -Janukovič će biti zbačen -Donbas će pokrenuti ustanak -Ukrajina će biti podeljena -Izbiće građanski rat -SAD će pokušati da uvuku Rusiju -Rusija će zaštititi Krim -Rusija će se držati podalje od Donbasa -Rusija će morati da zbrine izbeglice -SAD i NATO neće intervenisati kao u Bosni i Hercegovini -Ukrajinska ekonomija će se raspasti. Postoji samo jedna stvar oko koje su analitičari puno pogrešili: narod Novorusije. Analitičari su smatrali da su oni veoma pasivni, zainteresovani samo za novac. Ipak, stoji da je ruski identitet Donbasa probuđen vojnim napadom ukrajinske vojske i neonacističkom politikom hunte. Poenta nije u tome da čestitamo analitičarima što su predvideli ovako katastrofalne događaje, već da demonstriramo svima da bilo ko ko poseduje osnovno znanje o Rusiji i Ukrajini i ko ima pristup informacijama iz otvorenih izvora može da napravi ovakva predviđanja. Naravno, tu su i događaji koji nisu predviđeni, kao što je neverovatna nesposobnost ukrajinske vojske. U julu 2014. godine je navedeno da bi Ukrajinci mogli pobiti gomilu Novorusa u gradovima Slavjansk, Kramatorsk, Krasni Liman i nekim drugim gradovima, da bi mogli odseći put između Donjecka i Luganska i da ukrajinska vojska uđe duboko u ove gradove. Međutim, to što se to nije dogodilo, ne znači da je i dalje nemoguće da se to desi. Naravno, moramo vas podsetiti da je ulazak u grad jedna stvar, a ostvarivanje kontrole nad njim sasvim druga. Setite se Bejruta, Groznija, Bagdada, Faludže, Gaze itd. Jedna od opcija odbrane Novorusa je bila da puste Ukrajince da uđu u predgrađe, a zatim da ih okruže i napadnu. Ono što se zaista dogodilo, bilo je upravo to: Ukrajinske snage su prvobitno napredovale, ali su ubrzo zaustavljene i okružene Novorusima. Zapravo, i za vreme letnje i za vreme zimske ofanzive hunte, Novorusi su uspeli da savladaju ukrajinske snage na otvorenom terenu: stepama, brdima, poljima i šumama. Po prvi put u poslednjih 200 godina je bilo više mrtvih među ukrajinskim vojnicima nego što je bilo mrtvih civila. Nemački obaveštajni izvori procenjuju broj žrtava rata na oko 50.000. Ta brojka ima smisla, ali samo ako se uzmu u obzir ogromne razlike u borbenim sposobnostima između zaraćenih strana. Ovi pasivni i mirni ljudi su odjednom postali opasni protivnici koji su tako radikalno uspeli da pobede dosta superiornije snage i to ne jednom, nego dvaput. Momentalni poraz u zimskoj ofanzivi takođe nije predviđen: Ukrajinci će odabrati par ključnih osa duž kojih će napadati, koristeći artiljeriju. Ukrajinci neće pokušavati da zađu duboko u Donjeck ili Lugansk, već će ponovo pokušavati da odseku i okruže Donjeck, koji je više izložen. Novorusi će se odlučiti na povlačenje. Ne bi bilo smisla da sede i čekaju da ih ukrajinska artiljerija pogodi. Povlačenje pred superiornijom silom je sasvim logična i normalna stvar. Dok bude trajao prekid vatre, Novorusi će utvrđivali odbranu. Očekivalo se da će novoruske snage ponovo pustiti Ukrajince da uđu, a zatim ih opkoliti. Međutim, ne samo da su Novorusi zaustavili ofanzivu hunte duž kontaktne linije, već su i krenuli u kontraofanzivu u kojoj su zauzeli žestoko branjeni aerodrom u Donjecku, a zatim i Debaljcevo. Novorusi su bili ozbiljno potcenjeni. Vojni analitičari su obično veoma oprezni i teže da pretpostave najgore, ali ovaj put su potpuno pogrešno predvideli odgovor Novorusije. Čitava prvobitna pretpostavka o pasivnosti novoruske vojske je povukla za sobom niz pogrešnih predviđanja. Sramotna i užasna činjenica jeste da je sve što se desilo moglo da se predvidi i spreči. Zapravo, Putin, Lavrov i drugi ruski zvaničnici su pokušali da kažu svima šta će se desiti, ali niko nije želeo da ih sluša. Umesto toga, zapadni političari su za sve okrivili Ruse, što je najlicemernija stvar koju su mogli da urade. Da li će Ukrajina odabrati novog predsednika? Za godinu dana, država je u potpunosti uništena, na desetine hiljada ljudi je ubijeno i milioni njih se sada više ničemu ne nadaju: Ukrajina je propala država. Kijev je u rukama režima koji vode nesposobni nacisti, a jedina alternativa je još gora. Iako je Donbas sada bezbedan od budućih napada hunte, rizici od napada na ostatak Ukrajine su i dalje ogromni i novo krvoproliće možda tek sledi. Ono što je sigurno jeste da je Porošenko odslužio svoje. On je ukrajinskom narodu obećao mir, a umesto toga im doneo godinu dana krvoprolića, koje je kulminiralo strateškim porazom ukrajinske vojske. Jedina stvar koja sada drži Porošenka na vlasti jeste politička podrška SAD i političko priznanje EU i Rusije. Međutim, ostatak ljudi na vlasti ne uvažava ni EU ni Rusiju i moguće je da će pokušati da zbace Porošenka prvom prilikom. Kada budete pogledali spisak onih koji bi mogli da naslede Porošenka, zaboleće vas glava. Krajnji zaključak bi bio da, iako su užasi od prošle godine mogli biti izbegnuti, užasi koji tek slede nikako neće moći da budu sprečeni. Ukrajina je posrnula i kreće se istim putem kao i Libija. Nadajmo se da neće biti tako, ali ne nazire se nijedno drugo rešenje za sada već raspadnutu Ukrajinu u kojoj više niko ne želi da živi. U međuvremenu su se u Moskvi održale demonstracije „anti-Majdan“ koje su okupile 35.000-50.000 ljudi koji su uzvikivali „nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti“. Ovaj antimajdanski pokret koji se nedavno oformio ima svetlu političku budućnost, jer nakon užasa koji su se dogodili u Ukrajini, niko od Rusa neće dozvoliti da se u Rusiji dogodi slično. Virus koji je napao Ukrajinu je delovao kao vakcina za Rusiju.

Pročitajte još:PUŠKOV: Ovo su tri scenarija koja je Zapad spremio za RusijuUkrajinski shi-arhimandrit Jona prorokovao o ratu u Ukrajini i ruskom caruOVO SE ZOVE MOĆ: Poslednja dostignuća ruske armije (VIDEO)

Izvor: The Saker (Vineyard of the Saker), Webtribune.rs