Pravda

Mnogi će na spomen stresa samo odmahnuti glavom i reći "ma kakav stres". Ipak, koliko god nam se može činiti banalno, lekari upozoravaju da stres nije tako bezazlen. Zapravo, postao je "tihi ubica" modernog doba. Običan dan na radnom mestu, neočekivane situacije, prevelika očekivanja okoline ili vas samih ... Sve su to otkidači za stres u svakodnevnom životu. U nastojanju da što bolje razumemo kako stres utiče na naš organizam i zdravlje časopis Popular Science objavio je naučni pristup na to kako stres može oblikovati naše živote. Pomozite sebi Stres koji "gutamo" može uticati na naše telo spolja, ali još opasnije, i iznutra. Kortizol , poznat kao hormon stresa, može negativno uticati na naš kardiovaskularni sistem, ćelije, nervni i sistem za varenje. Dugotrajno stanje zabrinutosti može povećati rizik od srčanog udara pa čak i da dovede do promena u mozgu. Osobe koje pate od depresije imaju izrazito visoke nivoe kortizola u organizmu, a to može da poremeti i ritam spavanja. Istraživanja su pokazala da muškarce najviše zabrinjava finansijska situacija, a žene su pod stresom češće nego muškarci. Dobra je vest da možemo sami da utiču na to kako kontrolisati stres. Stručnjaci upozoravaju da štetne posledice stresa možete preduprediti, ili barem malo umanjiti štetu - smehom . Kako se navodi u časopisu, kada se smejete iz mozga se otpušta endorfin koji utiče na dobro raspoloženje. Pomoći će i vežba. Kada sedite raširite ruke i noge i tako ostanite dva minuta. Naučnici tvrde da će taj položaj pomoći da se snizi nivo kortizola. Socijalizacija i meditacija takođe se navode kao saveti za oslobađanje od stresa. Koje su najbolje strategije nošenja sa stresom na radnom mestu? Nisu svi poslovi jednako stresni. Posao vatrogasca, policajca ili lekara u hitnoj pomoći zasigurno je mnogo stresniji od posla univerzitetskog profesora ili blagajnice u trgovini, iako i takva zanimanja bez sumnje mogu biti, a katkada i jesu izrazito stresna. Neka istraživanja pokazuju da u Sjedinjenim Američkim Državama više od 40% zaposlenih tvrdi da radi "izrazito stresan posao", dok jedna četvrtina njih navodi vlastiti posao kao najveći stres u životu. Pretpostavljamo da statistika nisu ništa lepše ni na našim prostorima. - Najvažnije je svakako realno sagledati situaciju u kojoj se nalazite. Ako osećate da je zahtev koji je stavljen pred vas uz sve vaše napore ipak neizvodljiv - odustanite, nemojte dopustiti da vas sopstveni ponos i taština sputavaju u donošenju prave odluke. - Uvek pokušajte sagledati problem sa više gledišta, stvari su često drugačije nego što se na prvi pogled čini. Setite se svoje porodice, prijatelja, nekih problema sa zdravljem koje ste možda u prošlosti imali, pa ćete sasvim jasno moći da doživi pravu veličinu problema na poslu. - Razgovarajte sa bliskim osobama. Najgore je začauriti se u vlastiti vakuum i ne dopuštati nikome da dođe do vas. Razgovor uvek pomaže jer samim time što izgovorite ono što vas muči naglas osećaćete se rasterećenije, a ujedno pruža priliku drugoj osobi da iznese svoje mišljenje. - Na poslu je izrazito bitna dobra organizacija. Vođenje računa o nadolazećim obavezama, koje je vrlo pametno zapisivati u kakav planer ili kalendar, urednost i uhodanost na radnom mestu, procena važnosti pojedinih zadataka i shodno tome redosled u njihovu rešavanju - sve to, iako možda naizgled banalno, može unapred sprečiti pojavu mnogih nepredviđenih stresnih situacija. - Nemojte se previše ljutiti na sebe kada pogrešite. Postoji stara latinska poslovica koja kaže: "Grešiti je ljudski, ali je u grešci ustrajati ludo." Imajte na umu da ste nesavršeni i prema tome podložni greškama, ali istovremeno nemojte zaboraviti da učite iz svojih propusta kako se oni više ne bi pojavljivali u budućnosti.

Pročitajte još:DOKAZANO: Pušenje marihuane povećava rizik oboljevanja od psihoze

Izvor: plivazdravlje.hr