NOVI SAD - Potpredsednik političke stranke "Treća Srbija" i pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Miroje Jovanović ocenio je da odnos crnogorske vlasti prema srpskom stanovništvu ima sve odlike siledžijstva, odsustva jednake primene prava, kao i ciljanog i nesmetanog procesa zatiranja tragova.
"Odbrana Srba i srpskih prava u Crnoj Gori mora postati državno pitanje u Srbiji, jer bez toga će Srbija nastaviti da luta, a zlonamernici u Crnoj Gori će nastaviti da "tuku“ bez zadrške i posledica", kazao je Jovanović u intervju portalu IN4S. Prema njegovim rečima, vlast u Crnoj Gori oseća nedostatak podrške srpskim organizacijama i zato je na sceni brutalan obračun državnih struktura i sa samim postojanjem srpskog imena i jezika. "Kada vam jedan režim, kroz usta neuspešne modne kreatorke, određuje šta će i kako biti ustrojeno i postavljeno na srpskim hramovima i manastirima, ili kroz odluke njene naslednice pokuša skinuti tablu koja stoji preko 80 godina, vama mora biti jasno da se sudbinom srpske kulture u Crnoj Gori bave neuki sledbenici ekstremističkog koncepta poništavanja jednog identiteta“, naveo je Jovanović. On je ukazao da Srbima u Crnoj Gori nije odobreno čak ni pravo na jezik. "Stalnim pritiskom crnogorskih državnih organa, Srbi dolaze u situaciju da brane osnovna prava, koja su im garantovana u celom svetu osim u postojbini“, naveo je Jovanović.
Treća Srbija je inicirala društveno-političko okupljanje pod nazivom „Alternativa za Srbiju”. Koji je cilj tog okupljanja i kako ocenjujete trenutnu politiku zvaničnog Beograda – "EU bez alternative"? - LJudi se već dugo u Srbiji, i na Balkanu uopšte, vode histeričnim političarenjem, umesto zdravim razumom i principima. Jedan od osnovnih principa Treće Srbije jeste da samo širok društveni dijalog može dati jednu pravu alternativu, ne samo vlasti u Srbiji, već i opoziciji koja se kompromitovala poslednjih godina. Srbiji je potrebno jasna platforma u kojoj ima mesta i za ljude koji su stvarali privredne sisteme, medijske kuće ili obrazovne institucije. Mislim da smo kroz okupljanje "Alternativa za Srbiju" konačno na pravom putu da Srbija odbaci mantru kako jedan politički savez kakav je EU, navodno nema alternativu. Za nas iz Treće Srbije samo i jedino državotvorna ideja našeg naroda nema alternativu.
Srbi u Crnoj Gori su dobrim delom zaboravljeni od aktuelne vlade u Beogradu. Da li Srbija treba da mirno stoji po strani i ne štiti srpski narod u Crnoj Gori ili ima obavezu da bude prisutna? - Srbi van teritorije Republike Srbije jesu pitanje koje mora imati adekvatan tretman u državnoj politici. Onaj ko to zaboravlja, svesno se odriče podjednako i sebe i svojih korena, ali i uskraćuje pravo srpskom narodu da integralno bude povezan, ako ne državnim, a ono vezama koje nadilaze granice i državne podele. U tom smislu, konstatujem da ono što trenutni režim u Republici Srbiji projektuje kao državnu politiku prema Srbima u Crnoj Gori, a to je odlučivanje na nivou dnevne politike umesto strategije, ne samo da ne daje rezultate, već upravo šalje poruku antisrpskim elementima i pokretima da još jače i bezobzirnije udaraju po svemu što je srpsko. Vlast u Crnoj Gori oseća nedostatak podrške srpskim organizacijama i zato je na sceni brutalan obračun državnih struktura i sa samim postojanjem srpskog imena i jezika. Tako dolazimo do onoga što se mora raditi, a to je prije svega intenzivnija saradnja u oblasti pre svega medija, kulture, prosvete i privrede. Moramo sve učiniti da se naši sunarodnici u Crnoj Gori osećaju zaštićeno, poštovano i bezbedno. Ponavljam to je pitanje strategije, a ne dnevne politike ili pustog busanja u srpska prsa bez osmišljenog koncepta i ideje.
Kako gledate na to da su Srbi u Crnoj Gori bezmalo postali građani drugog reda – ukida se srpski jezik, proteruju se sveštenici SPC, preimenuju ulice sa nazivima srpskih velikana…. Ako je EU, kojoj Crna Gora navodno, makar deklarativno stremi, proklamovala princip slobodnog protoka robe, ljudi, kapitala i ideja, onda je neshvatljivo da takva pravila Đukanovićev režim primenjuje za sve evropske narode, osim za svoj, autohtoni srpski narod. Odnos vlasti prema srpskom stanovništvu u Crnoj Gori ima sve odlike siledžijstva, odsustva jednake primene prava, kao i ciljanog i nesmetanog procesa zatiranja tragova. Kada vam jedan režim, kroz usta neuspešne modne kreatorke, određuje šta će i kako biti ustrojeno i postavljeno na srpskim hramovima i manastirima, ili kroz odluke njene naslednice pokuša skinuti tablu koja stoji preko 80 godina, vama mora biti jasno da se sudbinom srpske kulture u Crnoj Gori bave neuki sledbenici ekstremističkog koncepta poništavanja jednog identiteta. Dakle, stalnim pritiskom državnih organa, Srbi dolaze u situaciju da brane osnovna prava, koja su im garantovana u celom svetu osim u postojbini. Neka mi ne bude od strane čitalaca zamerena ovolika sloboda, ali podsećam vas da ni ministar Raško Konjević ni ja nismo rođeni u Crnoj Gori, a on ipak uzima sebi za pravo da nakaradnim upravnim odlukama proteruje čitave svešteničke porodice i da za to ne odgovara. Ja sam sebi uzeo za pravo da komentarišem pojave koje imaju za cilj da me ubede da su moji preci iz Katunske nahije, „greškom“ govorili srpskim jezikom i „greškom“ se izjašnjavali kao Srbi. Jedina greška je što je zagovornicima takvog koncepta dozvoljeno sve, a Srbima nije odobreno čak ni pravo na jezik. Pravo je svakog Crnogorca, Brđanina ili Hercegovca, koji živi daleko od svoje postojbine da se brine za svetinje koje su preci zidali ne za raspope i smutljivce, nego za učenjake, duhovnike i podvižnike.
Koliko je položaj Srba u Crnoj Gori, ali i u regionu, u fokusu delovanja Treće Srbije. Na koji način, po Vašem mišljenju, treba branili interese Srba u Crnoj Gori i u regionu? - Treća Srbija ima koncept stalnog održavanja veza, kontakata i saradnje sa svim organizacijama srpske provinijencije, ma gde se one nalazile. U tom smislu, budno pratimo procese u Crnoj Gori, i kao i vi koji živite košmar jedne antisrpske histerije sagledavamo načine da se iz takvog stanja konačno izađe. Održavanjem odnosa sa srpskim organizacijama u Crnoj Gori, državnim srpskim strukturama u Republici Srpskoj, srpskim organizacijama i pokretima u Hrvatskoj, Makedoniji, Treća Srbija se priprema da u trenutku kada bude imala priliku i čast da vodi Srbiju, svoja iskustva pretoči u novu državnu politiku prema Srbima uopšte. Srpstvo je jako i onoliko koliko su jake Srbija i Republika Srpska, ali i onoliko koliko je srpski narod organizovan u svim sredinama u kojima živi i postoji. Na primeru aktivnosti Treće Srbije vidite da je i potrebno i moguće voditi aktivnu regionalnu politiku prema srpskom narodu uopšte, uvezivati se i čekati trenutak u kojem će pun kapacitet takve saradnje dati svoje plodove. Odbrana Srba i srpskih prava u Crnoj Gori, mora postati državno pitanje u Srbiji, jer bez toga će Srbija nastaviti da luta, a zlonamernici u Crnoj Gori će nastaviti da „tuku“ bez zadrške i posledica.
Očekujete li jače pritiske na Treću Srbiju da se odrekne Kosova i Metohije, digne ruke od Srba u regionu i okrene leđa Rusiji? Govori se i o tome da su SAD stavile vašu partiju na "crnu listu“ zbog podrške ruskom narodu? Svako ko ozbiljno promišlja o strateškom položaju srpskog naroda, zna da se svaki ustupak, posebno teritorijalni, koji ne bude kompenzovan, smatra za slabost. Sa žaljenjem konstatujem da državna politika prema Kosmetu nije ništa ozbiljnija ni organizovanija od politike prema Srbima u Crnoj Gori. Kada to kažem imam u vidu da je Srbija decenijama unazad vođena bez ozbiljnih analiza i projekcija državne i nacionalne politike. Rađeno je od danas do sutra, bez plana i cilja, a posledica toga su prazna srpska sela i na Kosmetu, tako i u Šumadiji. Kosmet je samo lakmus papir, dobar primer toga da srpsko državno rukovodstvo često ne vidi dalje od naplatne rampe u Bubanj potoku. To za posledicu ima i demografski pad, i spoljnopolitička lutanja i stratešku zbunjenost. Mi iz Treće Srbije smo te dileme rešili odavno, i u ovom sukobu velikih, od kojih nam atlantisti nude ništa i to svaki dan, i Ruske federacije, koja je garant naše državnosti, biramo put slovenske kulturne i strateške solidarnosti i saradnje. I zato je logična naša podrška ruskom narodu po pitanju priznanja Krima, koji je istorijski i etnički deo Rusije, kao i ruskom narodu koji strada od fašista u Novorusiji. Ova podrška koja je politička, ali i humanitarna je zasmetala delu zapadne javnosti, i to delu koji po mišljenje ide u Brisel, a po strategiju u Vašington. Zadovoljni smo da naši projekti bude interesovanje iskrenih i čestitih ljudi i na Zapadu, pa imamo situaciju da naša pomoć i podrška ruskom narodu ne isključuje nego čak i podrazumeva dobru saradnju sa čitavim nizom partija i pokreta u Zapadnoj Evropi, kojima je dosta Brisela, i koje žele da obnove pun suvereni kapacitet svojih država. Koncept Nove Evrope, čija je putanja Pariz-Berlin-Moskva, koji je Treća Srbija aktivno implementirala i u kome učestvuje sa partnerskim organizacijama je prihvatljiv i na Istoku i na Zapadu, i mi možemo izraziti nadu da će i srpstvo u Crnoj Gori osetiti korist i napredak od ovog projekta koji promoviše prave vrednosti starih evropskih naroda kakav je srpski narod.
Pročitajte još:Vučić: Bez žena…Nemački ambasador hvali Srbiju
Izvor: IN4s