„Kolika je naša zavisnost od ruskog gasa govori podatak da je čak 80 odsto ovog energenta, koji koristimo, poreklom iz Rusije. Ali naša obaveza je da imamo višestruke opcije za snabdevanje gasom. I dok čekamo realizaciju velikih gasnih projekata, u međuvremenu ćemo raditi na interkonekcijama sa susednim zemljama, pre svega sa Bugarskom”, saopštio je resorni ministar.
Zapravo, snabdevanje Evrope prirodnim gasom u budućnosti jedna je od najvažnijih tema kojom se poslednjih meseci bave i privrednici i ekonomisti i političari. A ta mudrovanja su kulminirala protekle nedelje, kada je ponovo zaoštren sukob Moskve i Kijeva oko (ne)plaćanja računa za gas, zbog čega je ponovo zapretilo zavrtanje slavine za protok gasa kroz ukrajinski gasovod. Posle više od decenije planiranja izgradnje gasovoda “Južni tok” , ovaj projekat je zaustavljen, a trebalo bi da ga zameni gasovod “Turski tok”. Prolazak “Južnog toka” kroz teritoriju Srbije nosio je mnoge pogodnosti – od obezbeđivanja drugog pravca snabdevanja gasom iz Rusije, povaćenja stabilnosti i redovnosti snabdevanja, do povoljnije pozicije na gasnoj mapi Evrope, jer bismo bili tranzitna zemlja i ostvarivali prihode od tranzitnih taksi. Međutim, od ove akvizicije se odustalo, ali za Srbiju je važno da bi i trasa novog gasovoda trebalo da prolazi kroz našu zemlju.
Da preko Srbije mora ići budući pravac za snadbevanje Evrope gasom smatra i Rusija, što je nedavno istakao i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin. Podsetimo, ruska kompanija „Gasprom” je ranije iznela čvrst stav da, za oko četiri godine, kada istekne ugovor sa Ukrajinom, put Evrope prirodni gas neće biti trasportovan preko te države, već preko Turske i, s druge strane, gasovoda „Severni tok”. Planirana je izgradnja četiri cevovoda, čije će odredište biti na tursko-grčkoj granici, a predviđa se da prvi bude završen 2016. godine.
U tom kontekstu je ambasador Čepurin pojasnio da sada, nakon odustajanja od „Južnog toka” , treba tačno proceniti šta dalje valja činiti, a u tom domenu ključna su tri elementa: sigurnost isporuke, mogućnost da se obezbede zagarantovani obim transporta i konkurentna cena gasa.
– Imajući u vidu da su se naši partneri pre više godina opredelili i definisali prema najavljenoj maršruti, ako ne bude birokratskih prepreka, Rusija je spremna da se priključi realizaciji tog projekta u Turskoj. Mislimo da je to veoma važno pitanje ne samo za izvoznike i korisnike gasa, već uopšte za zemlje jugozapadne Evrope, Evropske unije i cele Evrope – rekao je Čepurin.
Istovremeno se, međutim, govori i o alternativnim načinima/pravcima snabdevanja gasom Evrope, i to iz SAD. No, da bi se u tom pravcu krenulo, potrebno je u Hrvatskoj, na Krku, završiti izgradnju terminala za tečni gas. Paralelno s tim projektom Sjedinjene Države su najavile i podupiranje i izgradnju Transjadranskog gasovoda, kojim bi se jugoistočni deo Evrope snabdevao gasom iz Azarbejyana, odnosno Kaspijskog mora.
O mogućnostima alternativnog snabdevanja gasom premijer Aleksandar Vučić nedavno je razgovarao s potpredsednikom SAD Yozefom Bajdenom. Teoretski najbrža varijanta da Srbija gas dobije iz SAD je ova preko Hrvatske i Mađarske, naravno ako se izgradi terminal na Krku. U tom slučaju bi gas stizao iz Amerike specijalnim brodovima, a potom transportovao do Mađarske, odakle bi ga Srbija preuzimala.
Pročitajte još:
Prema prvim procenama, za izgradnju neophodne infrastrukture za realizaciju ove ideje, ako bi se za nju zaista zagrizlo, potrebno bi bilo oko godinu dana. Druga varijanta, koja se može realizovati za neke tri do četiri godine, jeste snadevanje gasom iz Azerbejyana, ali za to Srbija mora da izgradi gasovod do Bugarske, u čemu je, kako se može čuti, EU spremna da nam pomogne. Ovaj gasovod bi iz Grčke i Albanije trebalo, jedanim krakom gas da dovede do Italije, a drugi da ide uz Jadransko more, kroz Crnu Goru i Hrvatsku do Slovenije.
Po rečima predsednika Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, najavljeni novi gasovod “Turski tok” dobra je ideja, kao alternativa, ali pošto je reč o zamašnoj investiciji, veliko je pitanje da li će ga i ko graditi. Što se, pak, tiče snabdevanja Srbije gasom iz SAD, preko terminala na Krku, Vuletić naglašava da je za realizaciju ove varijante ipak potrebno mnogo više vremena i novca no što se pominje u prvim procenama, te da je zato i taj projekat daleko od ostvarenja.
– U svakom slučaju, Srbija nema alternativu i neće je imati bar pet do deset godina, odnosno dok se ne realizuje makar jedan od najavljenih projekata – rekao je Vuletić. – Što se tiče Evrope, činjenica je da se potrebe za ovim energentom uvećavaju i jednostavno je nemoguće gasom iz SAD zameniti snabdevanje Evrope ruskim gasom. Stoga se nadam da će, kada je izgradnja gasovoda u pitanju, prevagnuti racionalno razmišljanje i da će se čim pre naći odgovorajuće rešenje.
Izvor: Dnevnik.rs
