Pravda

Vladu kao "premijer u senci" predvodi dr Bojan Pajtić, a vlada je prema zamisli DS-a sastavljena od 14 ministarstava. Pogledajte puni sastav i biografije članova "vlade u senci". Evropske integracije Dr Zoran Lutovac je doktor političkih nauka sa dugogodišnjim iskustvom na važnim državnim funkcijama i u diplomatiji. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Sada je angažovan na Institutu društvenih nauka. Bio je koordinator za projekte u zadužbini Friedrich Ebert Stiftung, ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori, konsultant pri izradi Ustavne povelje i Ustava Srbije, član koordinacionog tela Vlade Srbije za KiM i savetnik predsednika Vlade Srbije. Objavio je više desetina članaka u domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima ili zbornicima iz oblasti međunarodnih odnosa, ljudskih i manjinskih prava, i političkih odnosa u Srbiji i regionu. Aktivan je u Demokratskoj stranci od 1996. godine, gde je obavljao niz važnih funkcija. Rođen je 1964. godine u Beogradu. Spoljni poslovi Nataša Vučković je pravnica sa specijalizacijom za evropsko pravo koju je stekla na na Evropskom univerzitetu u Nansiju 2006. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990, a advokat je od 1994. godine. Bila je savetnik za međunarodnu saradnju u kabinetu predsednika Skupštine SRJ/Srbije i Crne Gore. Godine 2003. bila je poslanički kandidat na listi Demokratske stranke. Na lokalnim izborima 2004. izabrana je za odbornicu Skupštine grada Beograda. Poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije bila je u četiri saziva: 2007−2008, 2008−2012, 2012−2014. i od 2014. godine. Tokom ovih mandata bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Administrativnog odbora i predsednica Odbora za evropske integracije. Od 1994. godine izuzetno je aktivna u civilnom društvu kada sa grupom prijatelja osniva Fond Centar za demokratiju − nevladinu organizaciju za razvoj civilnog društva. Od osnivanja Fondacije obavlja funkciju generalnog sekretara. Od 1990. do 1994. politički je aktivna u Demokratskoj stranci. Bila je sekretar za međunarodnu saradnju DS 1991−1994. i sekretar Predsedništva Stranke. Jedan je od osnivača Demokratskog centra 1996. godine, a od ujedinjenja Demokratske stranke i Demokratskog centra, u Demokratskoj stranci je bila član Izvršnog odbora. Odlično govori engleski i francuski jezik. Potpredsednica je Demokratske stranke i poslanica Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rođena je 1967. godine u Zagrebu. Državna uprava i lokalna samouprava Saša Paunović je predsednik opštine Paraćin i član Predsedništva Stalne konferencije gradova i opština. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nišu. Od 2000. godine predsednik je Izvršnog odbora opštine Paraćin, od 2004. godine je predsednik opštine i još uvek je na toj dužnosti. Za predsedavajućeg Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) izabran je prvi put decembra 2009. godine, reizabran je decembra 2012. godine i ovu dužnost obavljao je do decembra 2014. godine. Sada je član Predsedništva SKGO. Član Demokratske stranke je od juna 1992. godine. Više puta bio član Opštinskog odbora, obavljao dužnost predsednika Okružnog odbora, bio član Izvršnog odbora i Predsedništva Demokratske stranke. Od 2002. godine predsednik Opštinskog odbora DS u Paraćinu. Predsednik Resornog odbora DS za državnu i lokalnu upravu i regionalni razvoj. Rođen je 1970. godine u Paraćinu. Građevinarstvo, saobraćaj i infrastruktura Prof. dr Dragoslav Šumarac je član Evropske akademije nauka. Profesor je na Građevinskom fakultetu, školovao se i usavršavao na najprestižnijim univerzitetima u SAD. U vladi dr Zorana Đinđića bio je ministar građevine i urbanizma i doneo Zakon o planiranju i izgradnji. Vodio je Inženjersku komoru Srbije, bio je predsednik Srpskog društva za mehaniku, a od 2012. godine je potpredsednik Evropskog saveta inženjera. Autor je 129 naučnih radova i član uređivačkog odbora "International Journal of Damage Mechanics". Dobitnik je nagrade Skupštine grada Beograda za nauku 1990. godine. Bio je član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje od 2011. do 2013. godine i rukovodilac više projekata Ministarstva za nauku Republike Srbije. Izabran je za istaknutog člana Evropskog udruženja za integritet i vek konstrukcija. Član je DS od 2003. godine i trenutno je u stalnom sastavu Glavnog odbora DS. Sport i omladina Nađa Higl je svetska prvakinja, a Srbiji je donela zlato sa Svetskog prvenstva u plivanju 2009. godine i postavila evropski rekord. Ovim uspehom Higlova je ušla u istoriju srpskog plivanja kao prva žena koja je postala svetska prvakinja. Članica je Plivačkog kluba Tamiš iz Pančeva. Dobila je "Zlatnu značku sporta", nagradu za najboljeg sportistu u Srbiji, Olimpijski komitet Srbije ju je proglasio za sportistkinju godine, a od Sportskog saveza Srbije je primila "Majsku nagradu". Dobitnica je i nagrade "Vihor" kao najbolja sportistkinja Vojvodine. Učestvovala je na brojnim evropskim i svetskim takmičenjima, kao i na Olimpijskim igrama u Pekingu. Nacionalni je rekorder u disciplinama 100 metara prsno (1:07,80) i 200 metara prsno. Posvećena je radu sa mladima i promociji sporta kao zdravog načina života. Demokratskoj stranci se pridružila 2014. godine. Rođena je 1987. godine u Pančevu. Prosveta i nauka Prof. dr Miodrag Stojković je najuspešniji srpski istraživač iz oblasti embriologije i biologije matičnih ćelija sa velikim rezultatima značajnim za ceo svet. Jedan je od prvih naučnika u svetu koji je uspeo da klonira ljudski embrion. Šef je Katedre za humanu genetiku na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Doktorirao je i usavršavao se na prestižnom Univezitetu Ludvig Maksimilijan u Nemačkoj, a predavao i radio u Velikoj Britaniji i Španiji. Objavio je preko 130 naučnih radova. Član je Evropske akademije za nauku i urednik stranih naučnih časopisa. Osnivač je specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu i beleži izuzetne uspehe. Počasni je građanin grada Leskovca i dobitnik Sretenjske nagrade. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini RS, a član je Demokratske stranke od 1991. godine. Rođen je 1964. godine u Leskovcu. Odbrana Gordana Čomić je članica delegacije Srbije u OSCEPA i članica Biroa. Izveštava za III komitet OSCEPA za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja. Kao diplomirani fizičar radila na Univerzitetu u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka, na predmetu fizika i u JP SPC Vojvodina. Bila je na brojnim funkcijama u Demokratskoj stranci: članica Gradskog odbora DS Novi Sad, portparolka Gradskog i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu, predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu, potpredsednica Demokratske stranke i predsednica Foruma žena DS. Obavljala je funkciju članice Izvršnog odbora grada Novog Sada, bila je poslanica u Skupštini AP Vojvodine u dva mandata, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, narodna poslanica u Skupštini Republike Srbije, kao i potpredsednica Skupštine Srbije, predsednica Odbora za inostrane poslove, članica i zamenica predsednika Odbora za zaštitu životne sredine i članica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije. Aktivistkinja je ženskog pokreta i "Ženske političke mreže" od 2000. godine. Udata, majka četvoro dece. Govori engleski, služi se francuskim i nemačkim jezikom. Rođena 1958. godine u Novom Sadu. Privreda Dr Ivan Stefanović je privredni ekspert sa velikim poslovnim iskustvom u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi. Doktorirao je fiziologiju na West Virginia University, a potom završio poslediplomske studije menadžmenta na Wake Forest University, u SAD. Radio je u multinacionalnoj korporaciji Ingersoll Rand, kao direktor za akvizicije i poslovni razvoj, te kao član užeg upravljačkog tima sektora kompanije sa godišnjim obrtom od milijardu dolara. Od 2003. godine bio je direktor prodaje za Istočnu Evropu i Rusiju sa poslovnim sedištem u Milanu. Po akviziciji francuske kompanije Hibon 2006. godine, postaje njen generalni direktor, sa sedištem u Briselu. U Srbiju se vraća 2008. godine sa željom da svoje znanje i iskustvo implementira u domovini. Uspešno širi sopstveni biznis u oblastima proizvodnje i trgovine, između ostalog realizujući greenfield proizvodnu investiciju sa partnerskom Mittelstand firmom iz Nemačke. Član je Demokratske stranke od 1990. godine. Predsednik je Saveta za lokalnu politiku. Rođen je 1967. godine u Beogradu. Pravda Prof. dr Momčilo Grubač je pravnik, univerzitetski profesor, bivši ministar, predsednik i sudija Ustavnog suda. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, poslediplomske studije završio na Pravnom fakultetu u Beogradu, doktorirao na Pravnom fakultetu u LJubljani; usavršavao se u Rimu, Moskvi i Beču. Bio je profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, potom Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, na kojem je stekao zvanje profesora emeritusa. Bio je prodekan i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu i više godina šef Katedre krivično-pravnih nauka na tom Fakultetu; poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i u Skupštini Vojvodine, Savezni ministar za ljudska prava, Savezni ministar pravde, sudija i predsednik Saveznog ustavnog suda; predsednik Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i dr. Napisao je i objavio nekoliko knjiga, veliki broj studija i rasprava u domaćim i inostranim pravnim časopisima, prikaza, recenzija i novinskih napisa iz oblasti krivičnog prava, organizacije pravosuđa, pravne politike, ustavnog prava i organizacije visokog školstva i univerzitetske nastave. Član je Političkog saveta i Glavnog odbora Demokratske stranke. Rođen je 1940. godine u Pivnicama.

Pročitajte još:Tajne masona VojvodineDoktrina ministra GašićaVučić: Đelić neće sigurno!

Unutrašnji poslovi Dragan Šutanovac je diplomirani mašinski inženjer. Bio je savetnik ministra unutrašnjih poslova, a od 2001. do 2003. godine i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Bio je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, a za ministra odbrane je izabran 2007. godine. Specijalizovao se u oblasti bezbednosti, sprovođenja zakona i sigurnosna pitanja i nadzor. Obučavao se u Maršal centru za bezbednosne studije u Garmiš Partenkirhenu. Političku karijeru je gradio u Demokratskoj stranci gde je obavljao niz važnih funkcija kao što su potpredsednik Demokratske stranke, član Izvršnog i Glavnog odbora. Rođen je u Beogradu 1968. godine. Kultura i informisanje Jelena Balašević je asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Diplomirala je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2006. godine i režiju na Akademiji umetnosti u klasi prof. Bora Draškovića 2008. godine. Režirala je Čekajući Godoa, S. Beketa i Ćelava pevačica, E. Joneska (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad); a kao asistent režije učestvovala je u velikim projektima kao što su Je li bilo kneževe večere, V. Ognjenović (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad) ; Kao rani mraz, Đ. Balašević. Režirala je i montirala razne društvene događaje, kratke filmove, reklame, muzičke spotove, itd. Poslanik je Demokratske stranke u Skupštini AP Vojvodine. Kao članica Demokratske stranke aktivno učestvuje u radu resornih odbora i drugim aktivnostima. Finansije Dr Srboljub Antić je doktor ekonomskih nauka. Usavršavao se u evropskim i svetskim naučnim centrima (University of Toulouse, Institute d’Economie Industrielle, University of Florida, Public Utilities Research Center, University of Rhode Island, Institute for the Study of International Aspects of Competition, Central European University). Radio je u Međunarodnom monetarnom fondu, kao ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srbije, na Ekonomskom institutu i Institutu društvenih nauka. Pokrenuo je i učestvovao u nizu značajnih državnih i međunarodnih projekata kao što su: Politika kamatnih stopa, Aluminijumska industrija SFRJ, Konsolidacija metalurškog kombinata Smederevo, Restrukturiranje jugoslovenske industrije čelika, Plasmani banaka i metodi zaštite bankarskog kapitala u periodu sankcija i hiperinflacije, Ekonomski aspekti odnosa Elektroprivrede Crne Gore i Rudnika uglja Pljevlja, Restruktriranje Elektroprivrede Crne Gore. Rođen je 1955. godine u Beogradu. Zdravstvo Nada Čemerlić Ađić je doktor medicine. Doktorsku disertaciju je odbranila na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2002. godine. Od 1999. godine je u nastavi, a redovni profesor je Medicinskog fakulteta u Novom Sadu na predmetu interna medicina od 2013. godine. Od marta 1987. godine zaposlena je na Klinici za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Osam godina je obavljala funkciju direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Pomoćnik direktora za naučno istraživačku oblast je od jula 2014. godine. Učestvovala je kao autor ili koautor u izradi više od 200 stručnih radova. Ugledni je član mnogobrojnih domaćih i stranih strukovnih udruženja. Dobitnik je nagrade "Zlatni Perikle 2010. za medicinu", italijanskog udruženja "Ellade" koja se dodeljuje jednoj osobi koja se istakla na polju medicine u Italiji i svetu. Autor je i inicijator mnogih projekata, od kojih su projekti za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti. Nije član nijedne stranke. Rođena je 1960. godine u Novom Sadu. Poljoprivreda i zaštita životne sredine Prof. dr Nada Dragović jedno je od najznačajnijih imena savremene srpske nauke u oblasti regulacije bujičnih vodotoka. Usavršavala se kao stipendista Ministarstva za nauku Austrije na Institutu za uređenje bujica i lavina i Institutu za proučavanje bujica. Doktorirala je na Šumarskom fakultetu gde i danas predaje i istražuje u oblastimima protiverozionih radova, bujičnih slivova i zaštiti prirodnih resursa. Objavila je preko 129 naučnih radova. Član je uglednih nacionalnih i međunarodnih organizacija: Svetske organizacije za konzervaciju zemljišta i voda, Komisije za polaganje stručnih ispita za inženjere šumarstva – oblast zaštite od erozije i uređenje bujica (predsednik Komisije) u Inženjerskoj komori Srbije, Društva inženjera za uređenje bujica Srbije. Aktivna je ne samo u naučnom i pedagoškom radu nego i u brojnim menadžerskim funkcijama na Univerzitetu. Bila je član UO Srbijavoda. Bila je pomoćnica ministra u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj od 2008. do 2011, i pomoćnica ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Član je Demokratske stranke od 1991. godine i bila je na brojnim funkcijama na svim nivoima. Rođena je u Zrenjaninu. Izvor: Pravda