Pravda

Američki vojni konvoj prolazi ovih dana kroz zemlje istočne Evrope i „uverava” saveznike da će ih Amerika braniti u slučaju da ih Rusija napadne. Cilj Pentagona je da ovom nezvaničnom vojnom paradom „umiri strahove” koje je ukrajinska kriza posejala na Baltiku, u Poljskoj i Češkoj. Ako čitamo izjave zapadnih lidera i tekstove zapadnih medija, videćemo, međutim, da se pravo na strah ne priznaje Rusiji, iako je NATO došao do njenih granica i nastoji da se proširuje baš u njenom smeru. Strahovanja Moskve po pravilu se odbacuju kao ruski izgovor za širenje. Hilari Klinton je, pomenimo jedan primer, uporedila brigu ruskog predsednika Vladimira Putina za Ruse na Krimu sa brigom Adolfa Hitlera za Nemce u Sudetu. Američki vojnici i oklopna vozila, koji su prošle nedelje krenuli iz Estonije, da bi preko Letonije, Litvanije i Poljske prekjuče stigli u Češku, demonstracija su sile koliko i nedavna ruska vojna vežba na Arktiku, ali se manevri NATO-a po pravilu karakterišu kao odbrambeni i umirujući, dok su ruski uvek agresivni i preteći. Vojska SAD se, kako podseća „NJujork tajms”, posle vežbi u Evropi obično neopaženo povlači, noću, tovareći oružje i opremu u teretne vozove, dok trupe avionom šalje u bazu u Nemačku. Međutim, posle operacije „Atlantska rešenost” u Estoniji, Ben Hodžiz, komandant američkih vojnih snaga u Evropi, rešio je da njegovih 500 vojnika i 120 oklopnih vozila polako putuje kroz šest zemalja. General je za njujorški list kazao da je došao na ovu ideju kada je video Putinove manevre koji pokazuju koliko brzo ruske trupe mogu da dođu do Evrope. Paradiranje zaobilaznim putem trebalo je da, kaže Hodžiz, pokaže „Rusima i svima drugima” da je vojska SAD sposobna da munjevito reaguje. NJegov kolega, kapetan Dejvid Engoren, koji se posle tri meseca u Poljskoj vraća u bazu u Nemačkoj, uporedio je prolazak američkih trupa kroz Češku sa kretanjem američke konjice koja je u 19. veku osvajala Divlji zapad. Baš kao što su osvajači američkog zapada za učešće u bitkama dobijali zlatne mamuze, tako će učesnici ovog „marša” kroz istočnu Evropu dobiti prave srebrne mamuze. Svuda su dočekivani aplauzima. Češki bajkeri su ih pozdravljali sa svojih „harli dejvidsona”, mada su u Pragu organizovani manji protesti. „Razmišljali smo da blokiramo puteve, ali smo ipak odlučili da održimo protest u Pragu ispred baze gde će biti smešteni američki vojnici”, kaže demonstrant sa transparentom: „Česi protiv NATO-a”. Jedna Poljakinja je američkim novinarima kazala: „Sigurnija sam kada vidim Amerikance, ali to nije dovoljno. Treba da ih je više. Veoma se plašim sukoba i onoga što bi moglo da se desi. Ko zna šta bi Putin sledeće mogao da uradi.” Da američkih trupa i tenkova treba da bude više, smatra i Filip Bridlav, američki general u NATO-u, koji kaže da Zapad treba da odgovori na rusko naoružavanje proruskih ustanika na istoku Ukrajine: „Da li bi to bilo destabilizirajuće? Odgovor je – da. Ali i inercija može biti destabilizirajuća.” Američki Kongres je pozvao predsednika Baraka Obamu da Ukrajincima pošalje oružje, što Bela kuća zasad odbacuje, kao i Nemačka i Francuska. Evropljani se ne slažu ni oko toga da li Moskvi treba produžiti sankcije. Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini tvrdi da treba normalizovati odnose sa Kremljom i Rusiji ukinuti sankcije, što baltičke zemlje ne podržavaju. U međuvremenu, hibridni rat između Zapada i Rusije nastavlja se propagandnim sredstvima, pri čemu se autori članaka u uticajnim časopisima poput „Forin polisija” ili „Forin afersa” ponašaju kao u jeku hladnoratovskog rata protiv komunizma, tvrdeći da Rusija samo što nije bacila atomsku bombu. Insistira se na tome da Zapad ne veruje Rusiji ni posle sporazuma o primirju iz Minska, ali nema pomena o tome da Moskva nije trebalo da veruje Amerikancima kada su je ovi, posle kraja hladnog rata, ubeđivali da neće biti širenja alijanse na istok.

Pročitajte još:SUĐENJE ŠAROVIĆU: Šešelj ispred Palate pravde zapalio zastavu Hrvatske!Novo oružje na paradi u Moskvi

Ukrajina je danas poprište borbe za uticaj, kao što je nekoć bila Gruzija, čija su stremljenja ka Severnoatlantskom savezu prekinuta 2008, kada su, Južna Abhazija i Osetija, uz rusku podršku, proglasile otcepljenje. Nerazumevanje za ruske geostrateške interese utoliko je manje opravdano ako znamo da u SAD i EU zvone alarmi svaki put kada neko iz njihove „interesne zone” pogleda ka istoku. „EU obzerver” upozorava Brisel da se pod hitno pozabavi Beogradom, koji ostvaruje bliske veze sa Kinom i Rusijom i preti evropskoj dominaciji na Balkanu. Ako bi Brisel trebalo da bude zabrinut zbog ekonomskih i političkih veza zemlje kandidata sa Moskvom i Pekingom, koliko onda tek Rusija treba da bude zabrinuta zbog namere Kijeva da na njene granice dovede NATO? Izvor: Politika / Iskra