Pravda

Pravni žargon kojim je žalbeno veće Haškog tribunala na osam strana obrazložilo odluku nije mogao da sakrije činjenicu da lidera radikala žele da vrate u Hag zbog izjave koju je dao dao odmah po povratku u Srbiju, još 13. novembra, da se neće dobrovoljno vratiti u Hag radi izricanja presude. Šešelj je i pre i posle povratka u Beograd govorio da ga haške odluke ni na koji način ne obavezuju, te je utoliko teže shvatiti zašto je Tribunalu bilo potrebno pet meseci da utvrdi da lider radikala ne poštuje uslove za privremeno puštanje na slobodu. Možda zato niko relevantan u Srbiji tu odluku ne tretira kao pravno pitanje, već kao prvorazredno političko. Tim pre što je pre samo tri meseca sud u Hagu, odlučujući po zahtevu Hrvatske da se lider radikala vrati u pritvor, konstatovao da „Šešelj nije prekršio nijedan od uslova – da nema kontakte sa svedocima i žrtvama i da se ne meša u tok pravde”. Kako je pisalo u odluci raspravnog veća, „njegove izjave novinarima su za žaljenje, ali ne predstavljaju pretnju svedocima”. Državni vrh je, bar kako kaže Rasim LJajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, za odluku saznao sa sajta suda. To je, očigledno, dodatno isprovociralo oštre reakcije zvaničnog Beograda, u kojima se odluka Haškog tribunala tumači kao direktan udar na Vladu Srbije. Zvanično izjašnjavanje vlade treba očekivati, kako je najavio premijer, u narednih nekoliko dana. Odluka će svakako biti teška, možda i jedna od najtežih za ovu vladu, koja se, ako odbije da izruči Šešelja, izlaže riziku da pogorša odnose sa zapadnim saveznicima, dok bi, ako odluči da lidera radikala deportuje u Hag, mogla da računa na proteste u Srbiji. Premijer nema dilemu da je iznenadna odluka suda isprovocirana njegovim govorom ispred zgrade Generalštaba od pre nekoliko dana, povodom obeležavanja godišnjice bombardovanja, koji, kako kaže, nije naišao na opšte simpatije u svetu. Istovetnu ocenu izrekao je i ministar za rad Aleksandar Vulin, koji smatra da sudsko veće nije slučajno donelo odluku o vraćanju Šešelja, već da je to posledica premijerove ocene da je NATO bombardovanje bilo agresija. Optužbe na račun Haškog tribunala juče nisu štedeli ni Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, kao ni Rasim LJajić. Da se vlada našla u prilično nezavidnoj situaciji, svedoči i prva Šešeljeva reakcija na vest iz Haga. On je, naime, ponovio da se ni pod kojim uslovima neće dobrovoljno vratiti u Hag, te da vlast u Beogradu mora da ga uhapsi ako želi da ga isporuči. Posebno oštar u reakciji na vest iz Haga juče je bio Ivica Dačić. On je odluku Tribunala nazvao perfidnom i skandaloznom, ocenivši da ugrožava stabilnost Srbije i čitavog regiona. U pisanoj izjavi Dačić je napomenuo da Srbija nijednim aktom nije bila upoznata ni sa odlukom o puštanju Šešelja, kao ni sada sa odlukom o njegovom povratku. Ništa manje ogorčen na Hag nije bio ni Aleksandar Vulin, koji je ocenio da je reč o odluci koja je „usmerena na destablizaciju Srbije, rušenje vlade i smenu premijera Aleksandra Vučića”. Napominjući da govori kao predsednik Pokreta socijalista, Vulin je novinarima u Palati Srbija rekao i da Srbiju žele da destabilizuju one zemlje koje nisu htele da dođu na obeležavanje godišnjice bombardovanja i čije sudije sede u sudskom veću Haškog tribunala. On je podsetio da je još u novembru, kada je Šešelj pušten iz pritvora, „molio Hag” da slučajno ne traže Šešelja jer je predvideo da će se ovo desiti. LJajić je bio nešto umereniji, ali svakako ništa manje revoltiran odlukom Tribunala. Nazvavši odluku žalbenog veća iznenadnom, čudnom i zbunjujućom, on je ocenio da se njome „Srbija ni kriva ni tužna uvlači u spor između sudskog veća, tužilaštva i samog lidera radikala”. Najpre je, kako je rekao, Šešelj pušten pod okolnostima koje su nezabeležene u dosadašnjoj praksi, a to praktično znači bez ikakvih uslova koji su postavljeni pred njega i državu Srbiju. Naslućujući šta bi mogao da bude scenario tog puštanja, Vlada Srbije je, kako navodi LJajić, vrlo jasno, u pismu koje je tada poslala Haškom tribunalu, naglasila da je spremna da pruži garancije Šešelju ukoliko ih on prihvata, s obzirom da ih je ranije odbijao, i ukoliko se on sam saglasi sa uslovima koje postavlja pretresno veće Tribunala. Međutim, Haški tribunal je, podseća on, doneo odluku praktično bezuslovnog puštanja, uz ogradu da Šešelj jedino ne sme da utiče na svedoke u procesu i žrtve. On je ukazao i da je Srbija dosad izvršila sve svoje obaveze prema Haškom tribunalu, ali da donošenje dve kontradiktorne odluke o istoj stvari za samo pet meseci našu saradnju sa Hagom znatno otežava. To sve, kaže, dodatno utiče na kredibilitet suda i percepciju te institucije od naše javnosti. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković saglasan je sa ocenama o pritisku na Vladu Srbije. „Radi se o jednom obliku pritiska na aktuelnu Vladu Srbije, s obzirom na činjenicu da eventualno Šešeljevo izručenje predstavlja događaj koji će izazvati veliku uznemirenost javnosti i, s druge strane, događaj koji nosi jednu vrstu bezbednosnog rizika”, rekao je Dejan Vuk Stanković za Betu. On je ocenio da je nejasno šta se promenilo u proteklom periodu otkada je Šešelj pušten na slobodu. „Šešelj je bolestan kao što je bio i pre šest meseci. Vlada Srbije je posvećena saradnji sa Haškim tribunalom i svim drugim međunarodnim institucijama kao što je bila pre šest meseci”, izjavio je Stanković. Prema njegovim rečima, samo bi eventualna presuda objasnila poziv iz Haga. „Da se radi o izricanju presude, pa i da razumem zahtev da se on vrati i da presudu sasluša, ali ovde nema ni govora o tome. Presudu treba očekivati u nekoj daljoj budućnosti”, rekao je Stanković i dodao da se radi prosto o pravljenju unutarpolitičkih problema i stvaranju neke vrste spoljnopolitičkog alibija za to da se, zbog navodnog nepoštovanja obaveza prema Hagu, nastavi politika pritiska i uslovljavanja. Šešelj odluku suda tumači kao pritisak režima iz Beograda kome je „postao pretnja” Vojislav Šešelj je juče poručio da će policija morati da ga iznese, ukoliko mu dođe na vrata, odnosno da će se u slučaju eventualnog hapšenja „boriti”. „Iskoristiću sudske mogućnosti, boriću se i političkim sredstvima i eto šta. Kad pošalju konjicu, vojsku, policiju, žandarmeriju.. šta ja tu mogu. Čujem i padobranske jedinice raspremaju”, kazao je lider radikala. On najnoviju odluku Tribunala tumači kao pritisak iz Beograda jer, kako kaže, predstavlja već ozbiljnu pretnju za režim. Nema dilemu da je pobedio Tribunal jer mu to „celi svet priznaje”. U Hagu su mu, kaže, prekršili sva prava, pre svega na suđenje u razumnom roku jer su ga protivpravno tamo držali 12 godina. Na pitanje zašto je Tribunal najpre odlučio da ga privremeno pusti, a sada traži da se vrati, on je za Radio Beograd rekao da nema neko objašnjenje, jer se od kad je u Srbiji, bavi „oporavkom stranke”. NJegova reakcija ukazuje da njegovoj stranci odgovara svaki scenario u kojem je Šešelj žrtva ili haškog ili Vučićevog nasilja. Šešelj tvrdi i da je rejting radikala uvećan za dvadesetak procenata, zbog čega i odluku Tribunala o njegovom vraćanju tumači kao pritisak režima u Beogradu, kojem je, kaže, postao „ozbiljna pretnja”. Kada je reč o eventualnom ponovnom puštanju na slobodu, Šešelj kaže da ta varijanta dolazi u obzir samo ukoliko se dobrovoljno vrati u Sheveningen, a kako on to nema nameru da učini, o tome i ne razmišlja.

Pročitajte još:Vlada nije dobila dopis da se Šešelj vrati u HagNOVI DETALJI O PADU HELIKOPTERA VS: Ovo su bile poslednje reči pilota Mehića!

Izvor: Politika