Pravda

Mada je povodom odluke Srbije da učestvuje na vojnoj paradi za Dan pobede nad nacizmom 9. maja u Moskvi zvanični glas Brisela u Beogradu, šef delegacije EU u Beogradu Majkl Davenport, izjavio da Srbija sama odlučuje na kojim će skupovima i na koji način učestvovati, predsednik parlamentarne grupe za Srbiju u Evropskom parlamentu Eduard Kukan požurio je da saopšti da je ta odluka u suprotnosti sa izjavama Srbije o posvećenosti procesu integracija u EU i da takvi gestovi mogu da imaju uticaj na proces evropskih integracija zemlje. I uoči dolaska Vladimira Putina u Beograd na vojnu paradu oktobra prošle godine pojačavao se pritisak iz Brisela. Evropski komesar za proširenje Johanes Han poručivao je da se mora pažljivo razmotriti odluka Srbije da ne podrži sankcije Rusiji. S druge strane, sudeći prema izjavi ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, među 26 stranih zvaničnika koji su prihvatili poziv da prisustvuju paradi, očekuje se i učešće lidera Grčke, Kipra, Slovačke, Češke, zemalja članica EU, koje barem zasad Briselu nisu toliki „trn u oku”. I do sada su neke članice EU prenebregavale odluku o sankcijama Rusiji, nastojeći da joj se približe. Mađarski premijer Viktor Orban čak je više puta izjavio da se protivi tim sankcijama. Pre dva meseca, u Moskvi je održan rusko-hrvatski ekonomski forum. Ne samo da već neko vreme postoji strah od približavanja Grčke Rusiji već su se poslednjih dana pojavile i vesti o tome kako u Briselu i Berlinu vlada prava panika zbog informacija kako će Rusija otplaćivati grčke dugove da bi Grčka zauzvrat blokirala sankcije EU. I Češka vodi svoju spoljnu politiku kad njen predsednik Miloš Zeman, za razliku od većine lidera EU, odluči da ode na paradu u Moskvi. Uostalom, i pet zemalja koje ne priznaju nezavisno Kosovo odskaču od zajedničke spoljne politike EU. Da li to onda znači da članice EU, koje ravnopravno učestvuju u kreiranju spoljne politike, imaju veću slobodu nego kandidati za članstvo? Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, ocenjuje da niko od članica EU ne krši zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku kad je reč o sankcijama Rusiji, već da postoji „flertovanje sa Rusijom” onih zemalja članica koje imaju određene probleme sa EU, pa da zarad dobijanja bolje pregovaračke pozicije pokušavaju da to ostvare kroz određene kontakte sa Rusijom. Ističe i da je ta vrsta politike dosta opasna, naročito kad je Grčka u pitanju, jer Brisel nimalo blagonaklono ne gleda na takvu vrstu ponašanja članica. Upitana da li onda one mogu da budu kažnjene zbog takvog ponašanja, Joksimovićeva odgovara da ta vrsta kaznene politike u EU nije u potpunosti definisana. „Čini se da su kriterijumi za punopravno članstvo nekada mnogo oštriji nego za one države koje su već članice. Kada se kandidujete za članstvo, morate da poštujete sve kriterijume, a oni koji su već unutra mogu da se ponašaju opuštenije”, ističe ona. Ali, imajući u vidu da neke članice sve češće iskaču iz spoljne politike EU, postavlja se pitanje čija je to onda spoljna politika – Nemačke, Mogerinijeve...? Naša sagovornica objašnjava da je spoljna politika EU jedna od oblasti u kojima se gradi nekakav zajednički konsenzus, ali da su zemlje zadržale i mogućnost samostalnih aktivnosti. „Postoje, međutim, smerovi koji su zacrtani”, podvlači Joksimovićeva. Kad je reč o Srbiji, pitanje samostalnosti u ovoj oblasti je, kako kaže, tanka linija. „Kada govorimo o posledicama ne govorimo o nekim konkretnim potezima. Zapravo, niko neće ustati i reći da Srbija neće više pregovarati sa EU, neće biti nikakve verbalizovane sankcije. Ali dijapazon metoda i mogućnosti EU je vrlo širok. Postoji hiljadu prolaznih kapija koje se na putu evropskih integracija mogu usporiti i otežati, od finansijskog preko političkog polja”, naglašava Joksimovićeva.

Pročitajte još:NOVA POLITIČKA IGRA U KIJEVU: Porošenko zvanično proglašava ratno stanjeLAZANSKI: Šta će Saudijskoj Arabiji oružje iz Srbije

I Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, smatra da je Kukanova opomena jasna i da odluka o odlasku na paradu može da oteža dalju integraciju Srbije. U izjavi Tanjugu, Lazić je rekao da je ta izjava „izričita” i da pokazuje da se Srbija našla u žiži sukoba Rusije i Zapada i da taj položaj dobija razmere „koje mogu biti zaista zabrinjavajuće, posebno za međunarodnu poziciju Srbije i dalji razvoj naše zemlje”. Na pitanje kakve bi konkretne posledice po odnose Srbije i EU odluka mogla da ima, rekao je da posledice mogu biti različite. „Već duže vreme su naše evrointegracije vrlo usporene, nema rezultata i nema adekvatnih pomeranja napred iako mi stalno nastojimo da to bude brže”, naveo je Lazić i podsetio da već dugo nema otvaranja poglavlja u pregovorima sa EU. Izvor: Politika (Biljana Čpajak)