Pravda

Opet smo u središtu skandala oko pokušaja izvoza oružja u neuralgično područje sveta. Naime, našoj misiji pri Ujedinjenim nacijama u NJujorku stigao je upit oko „end juzer” sertifikata iz decembra 2014. godine, kojeg je u ime nelegalnih vlasti u Tripoliju potpisao gospodin Kaled Šarif. Upit je stalnom predstavniku Srbije u UN Milanu Milanoviću potpisao Sajmon Dilovej, koordinator panela eksperata za Libiju pri Savetu bezbednosti UN. Taj panel, odnosno Komitet UN pojedinačno razmatra sve zahteve za izvoz naoružanja i vojne opreme u Libiju i izdaje odgovarajuća odobrenja i odlučuje o izuzecima od embarga na izvoz oružja u tu zemlju. Elem, taj se Komitet sada zainteresovao za poslovanje kompanija MDI iz Crne Gore i „Tehnoremont” iz Srbije sa Libijom. Problem je, naravno, što u praksi postoje najmanje dve Libije, jer Libija je od leta prošle godine praktično podeljena zemlja. Legalna vlast i vlada priznate od UN prešli su u Tobruk, to jest u El Baidu, dok su u Tripoliju nelegalnu i od međunarodne zajednice nepriznatu vlast formirali islamisti bliski Al Kaidi. Sada se u Komitetu UN za izvoz oružja u Libiju pojavio dokument „end juzer”, odnosno „krajnji korisnik” iz Libije sa potpisom uvaženog gospodina Kaled Šarifa, za koga gospoda iz kompanija MDI i „Tehnoremonta” tvrde da nikada nisu čuli – uvaženi direktor kompanije „Tehnoremont” iz Temerina, gospodin Petar Crnogorac kaže da za njega zna samo iz intervjua, koji je u aprilu 2013. godine gospodin Kaled Šarif dao mojoj malenkosti u „Politici”. Tada je, naime, Kaled Šarif bio u zvaničnoj poseti Ministarstvu odbrane Srbije kao prvi zamenik ministra odbrane Libije. Žao mi je što uvažena gospoda iz MDI i „Tehnoremonta” nisu na vreme obaveštena da je gospodin Kaled Šarif u letu 2014. promenio stranu, izabrao islamiste i Al Kaidu i ostao u Tripoliju. A UN ne dozvoljavaju izvoz oružja u Tripoliju... Po priloženoj dokumentaciji pristigloj iz Komiteta UN vidi se da je „end juzer” dokument sa potpisom gospodina Kaleda Šarifa od 15. decembra 2014. godine, bez oznake njegove sadašnje funkcije, i da su na njemu označene privatna crnogorska kompanija MDI, kao potpisnik posla sa „ekipom” u Tripoliju i privatna kompanija „Tehnoremont” iz Temerina kao izvoznik. Stoga nikakvi demantiji sada ne mogu da poreknu dokumenta pristigla iz Komiteta UN. Ovo nije prva afera sa pokušajem izvoza naoružanja ili reeksporta oružja iz Srbije u poslednjih nekoliko godina, kompanija „CPR Impeks” iz Beograda pokušala je da izveze u Saudijsku Arabiju 10.000 naših pušaka M-70, 40 višecevnih raketnih bacača M-63 „plamen” od 128 mm. 12.000 „zolja”, 3.500 „osa”, 100 protivavionskih topova M-55/3, 200 miliona metaka kalibra 7,62 mm... „End juzer” je od 1. jula 3013. godine sa potpisom gospodina Hasana el Malija. Šta će Saudijskoj Arabiji oružje iz Srbije, to nije oružje kompatibilno sa borbenim sistemima te države, kome trebaju u Saudijskoj Arabiji srpske „ose” i „zolje”? U Saudijskoj Arabiji ne trebaju, ali opoziciji i islamistima u Siriji trebaju. Ko je glavni sponzor opozicije u Siriji? Saudijska Arabija. Kojim oružjem znaju da rukuju pripadnici opozicije i islamisti u Siriji? Sovjetskim, to jest ruskim naoružanjem. Koje je oružje najsličnije ruskom pešadijskom naoružanju. Srpsko....

Pročitajte još:LAZANSKI: Anatomija jedne tragedijeLAZANSKI: Šta to beše reč

Izvor: Politika