Pravda

Govoreći iz ugla svog iskustva, kao inicijatora Dejtona, koji je doveo do mira u Bosni, Panić je izneo "nepokolebljivo mišljenje" da je mir najvažniji, i predložio "novi Dejton" za Ukrajinu. On je pozvao je ruskog predsednika Putina da organizuje međunarodnu konferenciju, i ponudio mu svoju pomoć "ako mu je ona potrebna, naravno", rekao je Panić. "Pre dvadeset godina forsirao sam tu ideju kod predsednika Klintona, i uspelo je". Okrugli sto otvorio je rektor Instituta akademik Anatolij Torkunov, a moderator je bio prof. dr Sergej Grizunov. Oni su praktično dali i odgovor na pitanje: Otkud razgovor o Dejtonu u Moskvi. On glasi: Moskva nema specijalističke studije balkanistike, i ovo bi trebalo da bude prvi korak u tom pravcu. U diskusiji su učestvovali zamenici ruskog ministra spoljnih poslova Aleksej Meškov i Grigorij Karasin, visoki predstavnik za BiH Valentin Incko, te ambasadori više zemalja akreditovani u Moskvi, među kojima i ambasador BiH Ivan Barbalić. Barbalić je rekao da bi "model Dejtona mogao biti primenjen u razrešavanju ukrajinskog konflikta". I on, kao i praktično svi koji su govorili na skupu, pozitivno su ocenili ulogu Dejtonskog sporazuma. Mada je bio pozvan, na skupu se nije pojavio bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić. Objašnjenje u kuloarima je bilo da su mu organizatori kasno uputili poziv, na samo jedan dan pre održavanja skupa. Mesić je, inače, poznat po svojim stavovima o istrošenosti Dejtona, i o potrebi njegove revizije. Panić je na margini ovog događaja dao nekoliko intervjua ruskim medijima u kojima je dalje elaborirao svoje ideje. U najuticajnijem moskovskom dnevniku Komersant on je kazao da "Ukrajincima trebaju lideri koji žele mir, a oni sada takvih nemaju". U Moskovskom komsomolecu Panić je izneo ocenu da je "Krim ruski", i da se varaju Amerikanci ako veruju da sankcijama slabe Putina. "Da li misle da možda nema šta da jede? Na ovaj ga način samo jačaju, a uništavaju jedan narod i podrivaju sopstvene ekonomije". Panić je takođe rekao da američki Kongres greši što pritiska Obamu da šalje oružje Ukrajini. "Obama to nipošto ne treba da učini." Smisao ideje o "novom Dejtonu" on vidi u tome da se uspostavi bezuslovan mir, a kad se zaustavi ubijanje, onda dolaze na dnevni red, kako ih on naziva, "birokratska pitanja".

Pročitajte još:

• Dejtonski sporazum – 19 godina posle
• CIA špijunirala Slobu i Aliju tokom Dejtonskog sporazuma, evo šta su saznali
• Evropska Unija „posebno“ oštra prema Srbiji – što drugi mogu, Srbija ne može!

Izvor: Danas