Pravda

Ilves je u intervjuu za "Dejli telegraf" rekao da Estonija spada u "grupu država koje su pomenute na preteći način" od strane Rusije i da vojna alijansa, kojoj se Estonija pridružila pre 11 godina, treba da uspostavi stalne borbene jedinice u njegovoj državi. Odbijanje NATO-a da "zaštiti" malu Estoniju od Rusije predstavljaće "smrt" za Severnoatlantsku alijansu, rekao je estonski predsednik u intervjuu za britanski list, a preneo Sputnjik. Jedine NATO snage u Estoniji predstavlja 150 vojnika iz sastava američke pešadije, i one nisu stalne, naveo je AfP. "Stopedeset vojnika nije mnogo, tako da mislimo da je raspoređivanje vojnika u većem broju jedino opravdano", rekao je Ilves. "One (NATO snage) mogu da stignu ovde za, koliko, nedelju dana? Pet dana? Ali, ako pogledate vežbe našeg suseda, one su praktično momentalne. Oni su ovde i sve je gotovo za četiri sata", kazao Ilves. Prema njegovim rečima, došlo je vreme da se ponovo izvrši procena nivoa bezbednosti. NATO i Rusija su potpisali "osnivački sporazum" 1997. prema kome nikakve borbene jedinice ne mogu da budu stalno raspoređene istočno od Nemačke. Ilves je, međutim, istakao da su se "bezbednosne okolnosti" promenile od 1997, i da postoji opravdanje za raspoređivanje vojnika.

Pročitajte još:Lavrov: Porošenko da neutrališe one koji žele građanski ratUmesto jaja Ukrajinci farbali granate pa napali Donjeck (FOTO)

NATO, prema mišljenju estonskog predsednika, više nije ono što je bio za vreme hladnog rata i Alijansi nedostaje nekadašnja odlučnost. Ilves je, takođe, uveren da SAD i Evropska unija treba da isporuče oružje Kijevu, dok Velika Britanija treba da razvija svoj nuklearni potencijal. Kada je reč o diplomatiji, po mišljenju Ilvesa, ona je dobra samo kad pod svojom komandom imaš jaku vojsku. Estonija ima samo 5.300 vojnika i ne poseduje borbene avione, oslanjajući se isključivo na NATO za odbranu svog vazdušnog prostora. Izvor: Tanjug