Pravda

Ta borba ne samo da nema sistemsku podršku već se svakodnevno dovodi u pitanje čak i njen legitimitet. Protiv korupcije se ne bore institucije, civilni sektor i mediji već samo pojedinci u institucijama, civilnom sektoru i medijima. Zato je krajnje vreme da se pre svega takvim pojedincima obezbedi što snažniji okvir, podrška i zaštita, kaže Zoran Gavrilović, direktor programa "Društvo protiv korupcije" Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je inicijator formiranja takvog organizacionog "okvira", pod nazivom Koalicija za integritet. Prema zamisli BIRODI-ja, Koalicija za integritet okupiće organizacije, pojedince i neformalne grupe, sa zadatkom da zajedničkim snagama unaprede borbu protiv korupcije na pojedinačnom, lokalnom i nacionalnom nivou. Koalicija će nastojati da pruži što efikasniju podršku uzbunjivačima i lokalnim antikorupcijskim forumima, koji postoje u više od deset gradova u Srbiji, te smanji pasivnost građana koji registruju korupciju, ali nisu spremni na konkretni angažman. Ona bi trebalo da doprinese i da se u oblasti borbe protiv korupcije unapredi zakonska regulativa, efikasnije primenjuju postojeći zakoni i poboljša rad institucija, ali na korist građana, a ne vlasti ili interesnih grupa. "Srbija je zarobljena u korupciji, te je normalno da donosi nesprovodive zakone i ne jača institucije. Jako je teško verovati u borbu protiv korupcije koju organizuje takva država. Zato nam se i dešava da je Koordinaciono telo za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, na čelu sa premijerom, formirano suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji jasno propisuje da sprovođenje strategije i akcionog plana nadzire isključivo Agencija. I da se sada u nadziranje sprovođenja te strategije i plana umeša i Ministarstvo pravde. Pa da premijer, koji se zaklinje u borbu protiv korupcije, dve godine ne može da siđe do Saveta za borbu protiv korupcije, koji je u prizemlju zgrade Vlade, a Vlada godinu i po dana ne odgovara na zahtev Saveta za popunjavanje nedostajućih članova. Te da Odbor Agencije za borbu protiv korupcije već mesecima ne odlučuje povodom prvostepene preporuke direktorke Agencije o razrešenju ministra pravde Nikole Selakovića…", kaže Gavrilović. Ovo su neki od razloga zbog kojih u BIRODI-ju veruju da borba protiv korupcije, pored ostalog, “mora da se decentralizuje”, odnosno pođe i stigne do svakog građanina. Lokalna antikorupcijska tela, u kojima moraju da sede pojedinci od integriteta, treba da budu nadohvat ruke uzbunjivačima i drugim građanima. Takva tela treba da budu i saradnici Agencije i Saveta za borbu protiv korupcije, jer ovi organi nemaju dovoljno kapaciteta, a i daleko su od svih građana koji bi im se obratili. Zato je sasvim prirodno to što se u poslednje vreme u Agenciji razmišlja i o prenošenju dela njenih ovlašćenja na lokalna antikorupcijska tela, kažu u BIRODI-ju. "Jedan od glavnih ciljeva Koalicije za integritet morao bi biti pružanje bolje zaštite uzbunjivačima. Ovde je postalo pravilo da uzbunjivači trpe štetne sankcije - od gubitka posla do gubitka zdravlja, a da onima koji se bave korupcijom ne fali dlaka sa glave. Tako su svi zaposleni u Kazneno-popravnom zavodu Niš, koji su pre nekoliko godina javno ukazivali na nepravilnosti, uključujući i mene, prošli jako loše - otpušteni su, suspendovani, premešteni na niža radna mesta ili i danas trpe odmazdu. Kroz naš, ali i mnoge druge primere, korumpirana država poslala je borcima protiv korupcije jasnu poruku: pazite šta radite. Dakle, možete da kradete, lažete ili kupite diplomu, ali ne smete da "talasate". Situacija je postala još gora nakon donošenja novog Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je katastrofalan, jer je njihovu zaštitu prebacio sa Agencije na nereformisano pravosuđe", kaže Živorad Branković, bivši upravnik niškog KPZ-a, koji je prevremeno penzionisan nakon što je otkrio brojne nepravilnosti u toj ustanovi. Na prvom sastanku Koalicije za integritet, održanom ove sedmice u Nišu, saopšteno je i da će jedan od njenih ciljeva biti osnivanje društvene e-mreže za sve borce protiv korupcije, koja bi obezbedila njihovo povezivanje, udruživanje, solidarnost i što brže reagovanje u slučaju da zbog takvog angažovanja trpe štetne posledice. Radni naziv mreže je “Antikorupcijska država”, a njena prva verzija trebalo bi da bude završena u junu. Mrežu će realizovati BIRODI uz podršku Ulof Palme centra.

Internet kao anestetik

"Društvena mreža za borce protiv korupcije jeste dobra ideja, ali bi je trebalo koristiti oprezno i u kombinaciji sa drugim alatima. Ima mišljenja da takve mreže anesteziraju građane, koji počinju da veruju da nije potrebno da se okupe i na drugi način konkretno angažuju, već je dovoljno da u svojim kućama lajkuju neku ideju ili temu. One, dakle, mogu da služe kao ventil za izražavanje nezadovoljstva, a da se to nezadovoljstvo ne iskaže na konkretan način u realnom životu", kaže Aleksandar Bratković, direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora. Pročitajte još:   Izvor: Danas