Pravda

Većina medija na Balkanu izvestila je kako se broj onih koji podržavaju početak eksploatacije nafte u jadranskom priobalju u Hrvatskoj, tokom marta 2015. popeo na 40 odsto. Kako se sve odvija, treba očekivati da uskoro i natpolovičan broj Hrvata bude za ovo, pa da političari dobiju odrešene ruke da krenu u realizaciju sa nekom od multinacionalnih kompanija. Sve manji politički prostor dobijaju oni koji pričaju o neophodnosti zaštite životne sredine, ekološkim problemima do kojih bi došlo, ekonomskim posledicama koje bi takav aranžman proizveo. Hrvatska se trese: kriza je velika, prihodi od turizma sve manji, propaganda naftnog lobija, koji objašnjava kako će biti para i posla tamo gde je i nafte - jaka, pa se i hrvatsko javno mnjenje "lomi". Sa druge strane, mali broj medija je izveštavao o događaju koji je potresao Albaniju prvih prolećnih dana. Mesto Marince, nedaleko od Valone, zadesio je pravi potop. U selu su, praćeni podzemnim eksplozijima, na više mesta izbili gejziri iz kojih šiklja gusta tečna smesa sačinjena od blata, vode i nafte. Ovo je deo zemlje inače bogat naftnim izvorištima, zbog kojih se dvadesetih godina prošlog veka Benito Musolini zainteresovao za Albaniju i podržao, i politički i finansijski, Ahmeta Zogolija kada se ovaj proglasio Ahmetom Prvim Zoguom "kraljem svih Albanaca". Meštani su se privremeno raselili, očekujući šta će nadležni učiniti. Najverovatnije, za njih u Marincu više života nema. Barem ne u narednim godinama. Potop i dalje traje, kuće se oštećene, a zemljište kontaminirano. S obzirom na to da je većina stanovnika živela od poljoprivrede, sada ne znaju ni kojim bi se poslom u budućnosti bavili. Od čega bi živeli? Za početak, traže odgovor na pitanje: šta se desilo? NJihova verzija priče je kako iza svega stoji kanadska kompanija koja od 2004. godine upravlja poslom eksploatacije nafte. Kako svedoče, i ranije su mogle da se čuju česte eksplozije, dolazilo je do manjih zemljotresa, a voda u pojedinim periodima nije bila za piće usled zagađenja. Sumnjaju da se radi o procesima eksploatacije nafte iz škriljaca, zbog čega ih je sve ovo i zadesilo. Prilikom postupka takozvane "ekstrakcije" ili "hidrauličkog bušenja nafte i gasa", u stene se upumpavaju velike količine vode i hemikalija, kako bi one popucale i oslobodile energente. Pošto se stene obično nalaze na dubinama većim od rezervi pitke vode, prva posledica je zagađenje vodnih resursa, a tokom ovog posla još dolazi i do svih simptoma koje opisuju žitelji albanskog sela. Tokom 2014. godine u Rumuniji su organizovane velike demonstracije protiv odluke da se daju istraživačka prava naftnim kompanijama da vrše ispitivanja o potencijalima za razvoj ovog posla. Iste godine vlasti američkog grada Pitsburga su zabranile "hidrauličko bušenje" na svojoj teritoriji, a nešto pre toga u SAD su se pojavile i prve studije koje dovode u vezu česte zemljotrese i proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca. Naravno, predstavnici kanadske kompanije demantuju sve optužbe i pozivaju albanske vlasti da sprovedu istragu. Međutim, postavlja se pitanje: ko može da izvrši nepristrasnu istragu? Skoro sve zemlje "Nove Evrope" su svoje razvojne politike utemeljile na "privlačenju stranih direktnih investicija". Za krupan kapital su sva vrata otvorena, prema njegovim potrebama se prilagođavaju zakoni, organizuje državna uprava, donose "leks specijalisi" i potpisuju tajni memorandumi. Uticaj multinacionalnih korporacija na formiranje vlada je u pojedinim zemljama ključan. Kakvi birači, izbori i ostali bakrači! U tom pogledu, vratili smo se 150 godina unazad, u vreme kada je Karl Marks pisao prvi tom "Kapitala". Meštani sela Marince mogu se žaliti koliko hoće. Istraga će pokazati da se radi o "elementarnoj nepogodi". Na kraju, i mediji o svemu ćute. A ostali bi iz ovoga, ali i ponašanja javnog mnjenja u Hrvatskoj, mogli nešto zaključiti. Ekonomsko-socijalne prilike su teške, ali: da li će se išta rešiti daljim otvaranjem prostora krupnom kapitalu? Pa još na ovom poslu, koji se direktno tiče javnog zdravlja.

Pročitajte još:LAZANSKI: Šta će Saudijskoj Arabiji oružje iz SrbijeČime i kako Rusija može da odgovori Americi u globalnom ratu

Izvor: Večernje novosti