Pravda

Jevrić je autor knjiga proze Adamova glava/Crni kofer, Tihi tat, Srpski rulet, Heroj na magarcu putuje u Hag, Kokošinji rat/Fajront, Bajke, Luda kuća i Ratna triologija. Čitaoci Pravde će uskoro imati priliku da svake nedelje na našem portalu čitaju kolumne Nebojše Jevrića. Do tada, objavićemo nekoliko priča po Nebojšinom izboru iz njegove knjige Ratna triologija. Ne­ko uvi­jek pre­ži­viPiše: Nebojša Jevrić Ča­mac je plo­vio pre­ma oba­li. U čam­cu su iz­bje­gli­ce. Ča­mac, splav me­du­ze, do­no­sio je pr­ve vi­je­sti, o spa­lje­nim ku­ća­ma, o na­pu­šte­noj ze­mlji. Do­la­zi­li su pr­vi po­go­rel­ci iz Neo­vi­sne Hr­vat­ske. Čam­dži­ja je star, li­ce mu je pre­pla­nu­lo od sun­ca i vje­tra, ko­sa bi­je­la, du­ga. U čam­cu je ba­ba sa ko­zom, že­na sa dje­voj­či­com, od dvi­je go­di­ne, u na­ruč­ju i dje­čak ko­ji va­bi psa. Ča­mac je pun za­ve­žlja­ja i iz­gle­da da će sva­ko­ga ča­sa po­to­nu­ti. Za psa ni­je bi­lo mje­sta u čam­cu. Pas pli­va za nji­ma. Ču­je se zvi­žduk, a on­da eks­plo­zi­ja. Ne­gdje na sre­di­ni ri­je­ke pa­da gra­na­ta. Za­tim još jed­na, mno­go bli­že oba­li. Vo­da se pr­o­pe u vo­do­skok. U vo­do­skok u ko­jem se vi­di du­ga. Ka­ko pad­ne ko­ja gra­na­ta, ta­ko dje­voj­či­ca u na­ruč­ju pre­pla­še­ne maj­ke ka­že: „Puf, puf-puf.” Pr­vi na oba­lu sti­že ker. Otre­sa vo­du sa se­be i ma­še re­pom. On­da iz čam­ca iz­la­zi dje­čak. Po­ma­že­mo že­ni sa dje­voj­či­com u na­ruč­ju da iza­đe iz čam­ca. Dje­voj­či­ca raz­o­ča­ra­no gle­da u ri­je­ku, na ko­joj vi­še ne­ma vo­do­sko­ka, ne­ma du­ge, u mut­nu i pr­lja­vu ri­je­ku po či­joj po­vr­ši­ni plu­ta­ju po­bi­je­ne ri­be, i ma­šu­ći pr­sti­ćem po­na­vlja: „Puf, puf-puf.” Tim čam­cem ću pre­ko. „Ku­da si kre­nuo, si­ne?” „U Te­nju, sta­ri, u Te­nju.” „Ako, ako.” „Ko­li­ko ti je go­di­na, sta­ri?” „Vo­zio sam iz­bje­gli­ce iz Hr­vat­ske i če­tr­de­set dru­ge.” Sa mnom u ča­mac ula­zi eki­pa RTS iz Šap­ca. „Mi će­mo sa­mo do Bo­ro­va Se­la”, ka­že Zo­ran Ami­džić. „Šta je, pre­vi­še je opa­sno u Te­nji?” „Ne. Ta­kav nam je put­ni na­log.” „Svu­gdje je opa­sno”, ka­že sta­rac. „Ne­ko uvi­jek pre­ži­vi.” „Pre­ži­vi”, ka­že sta­rac i za­vje­re­nič­ki se osmje­hu­je, na­mje­šta­ju­ći pra­me­no­ve si­je­de ko­se, ko­je ras­tu­ra vje­tar. Dva mje­se­ca ka­sni­je po­gi­nuo je Zo­ran Ami­džić i ci­je­la eki­pa iz Šap­ca. Izvor: Pravda