Pravda

Čo­vje­ko­li­ki i ja­re

Piše: Nebojša Jević  Na ba­ri­ka­di u Za­gre­bač­koj pri­čam mom­ci­ma o kra­vi ko­ju smo na­šli. Oni me­ni pri­ča­ju o Čo­vje­ko­li­kom, Hr­va­tu iz Te­nje ko­ji je sa­da u Tuđ­ma­no­vom Zbo­ru na­rod­ne gar­de. NJe­mu su se uvi­jek svi smi­ja­li. Čak i naj­ma­nji dje­ča­ci u se­lu. Svi su se uvi­jek smi­ja­li Čo­vje­ko­li­kom. Bio je naj­sta­ri­ji u osmom raz­re­du osnov­ne ško­le. Već tri pu­ta je po­na­vljao. Ma­li, klem­pav, ni­skog če­la. U ci­pe­la­ma br­oj če­tr­de­set če­ti­ri, ba­zao je pra­šnja­vom tenj­skom dža­dom, dok su ga dje­ča­ci ga­đa­li stvrd­nu­tim konj­skim ba­le­ga­ma. Ka­da je po­če­lo učla­nji­va­nje u HDZ, pr­vi je sta­vio znač­ku i po­čeo da pri­je­ti Sr­bi­ma. U se­lu su mu se opet svi smi­ja­li. NJe­mu su se uvi­jek svi smi­ja­li. Usko­ro je do­šlo oruž­je za pri­pad­ni­ke HDZ-a. Da li oruž­ja ni­je bi­lo do­volj­no, ili su mi­sli­li da je bo­lje da mu ga ne da­ju, tek ni­je ga do­bio. On­da je ski­nuo znač­ku i po­čeo da pri­je­ti — Hr­va­ti­ma. Ču­li su ga no­ću ka­ko pla­če. „Šta je bi­lo da­lje sa njim?” „Ne­ka ti is­pri­ča Gr­ko­vić.” „Ka­da je po­če­lo upi­si­va­nje u Gar­du, ka­da su po­če­li da pri­ma­ju sva­ko­ga, oti­šao je u Osi­jek i upi­sao se i on”, ka­že Gr­ko­vić. (Gr­ko­vić je bio kri­mi­na­li­stič­ki teh­ni­čar. Pri­je dva da­na je uspio da po­bjeg­ne iz Osi­je­ka.) „Moj do­bar pri­ja­telj, Hr­vat, mi­li­ci­o­nar, tri da­na pri­je ne­go što sam uspio da se pr­o­bi­jem do Te­nje, pri­čao mi je ka­ko su ne­ko­li­ci­na od njih, za­jed­no sa no­vo­pe­če­nim gar­di­stom, oti­šli da pe­ku ja­re. Čo­vje­ko­li­ki se po­nu­dio da ja­re za­ko­lje. Za­ve­zao ga je ba­kar­nom ži­com za dr­vo i dok su se dru­gi smi­ja­li, za­bio je ži­vom ja­re­tu bo­dež u jed­no, pa u dru­go oko. I dok se pi­sak sli­je­pog ja­re­ta ši­rio do­li­nom Čo­vje­ko­li­ki je li­zao krv sa no­ža. — Ova­ko će­mo sa Sr­bi­ma iz Te­nje kad ih uhva­ti­mo. On­da je ja­ren­ce­tu od­sje­kao bra­di­cu i re­se. — A ova­ko će pr­o­ći nji­hov pop, Te­o­dor Ka­tić. Je­dan od gar­di­sta ni­je iz­dr­žao. Iz­va­dio je ­štolj i ubio ja­re.” Izvor: Pravda