Pravda

Ovaj kompleks strategija uključuje destabilizaciju zemalja u ruskoj sferi uticaja, što Moskvi stvara brojne simultane probleme i smanjuje mogućnosti Kremlja da stabilizuje namerno izazvan haos. Uz trud da se izgradi strateško partnerstvo sa državama na i u blizini ruskih granica, ova strategija je potencijalna opasnost po opstanak aktuelnog ruskog režima i logičan sledeći korak u ratu Zapada protiv Moskve. Posle organizovanja obojene revolucije na zapadnoj ruskoj granici - u Ukrajini, koja je ozbiljno oslabila odnose između Moskve i Kijeva, Zapad hoće da ovaj model primeni u više evroazijskih zemalja, u Jermeniji, Azerbejdžanu i Kirgistanu Vašington cilja evroazijska savezništva Fragmentisanje Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) je ključni cilj Vašingtona. Bezbednosni savez Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Rusije služi za jačanje saradnje u strateškim pitanjima. Generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjoža je na sastanku ODKB novembra prošle godine optužio Zapad da pokušava da destabilizuje zemlje ODKB i ustvrdio da se povećavaju aktivnosti "NVO koje finansiraju zapadni agenti". Iz saopštenja ODKB u kojem se citiraju Bordjužini komentari tokom sastanka: "Bordjuža je rekao da je Zapad kriv za destabilizaciju situacije u zemljama ODKB. On je rekao da to dokazuju "nesrazmerno povećanje broja službenika u zapadnim ambasadama, posebno ambasada SAD" i "aktiviranje mnogih NVO koje se finansiraju zapadnim grantovima". Bordjuža je rekao da je nekoliko godina pre promene vlasti u Ukrajini osoblje američke ambasade naraslo na 1500 radnika. Pojava i razvoj žarišta sukoba na prostoru ODKB su u većini slučajeva povezani sa aktivizacijom spoljašnjih uticaja", rekao je Bordjuža. "Zapad se grubo meša u unutrašnje stvari drugih vlada, pokušava da manipuliše javnim mnenjem i ekonomski i finansijski utiče na vlade i stanovništvo." Slabljenje Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) takođe je deo "velikog plana", pored pokušaja da se rasturi sve jače savezništvo između Rusije i Kine, zabijanjem klinova između dve države u Srednjoj Aziji. Kirgistan je spreman da se EAES pridruži za nekoliko meseci, i kako je član i ŠOS i ODKB, to je destabilizacija ove srednjoazijske države ključni cilj SAD. Obojena revolucije u Kirgistanu je na horizontu u bliskoj budućnosti, jer imenovanje ambasadora Ričarda M. Majlsa kao privremenog šef misije u američkoj ambasadi u Biškeku nipošto nije slučajno - Majls je služio kao američki ambasador u Gruziji od 2002. do 2005. godine, gde je organizovao "Ružičastu revoluciju" 2003. godine. Kombinovano sa destabilizacijom Kirgistana, SAD rade na stvaranju strateškog partnerstva sa Uzbekistanom i kidanju veza između Moskve i Taškenta. Novinar i politički analitičar Endrju Koribko je u članku Color Revolution chaos and ‘Media Crimea’ in Kyrgyzstan objavljenom u "Orijental rivju" analiziro strategiju Vašingtona u Kirgistanu i Uzbekistanu: "Vraćanje Ričarda Majlsa iz penzije da kompletira personal ambasade SAD u Biškeku je više od slučajnosti. Specijalista za obojene revolucije je poslat u Kirgistan ne da blagom rukom sređuje papire i personal ambasade, već da silom promeni tamošnju vladu. Ovo je u skladu sa doktrinom Ronalda Regana za 21. vek, koju je Hilari Klinton javno otkrila decembra 2012. godine, kada je obznanila da će SAD učiniti sve što mogu da umanje ruski uticaj na najbliže susede." Karibko nastavlja: "Uz destabilizaciju koju bi pokrenuo Vašington i za koju je planirano da zemlju pogodi u vreme oktobarskih parlamentarnih izbora, Vašington planira i odvraćanje Taškenta od koketiranja sa Moskvom, ubeđujući ga u "medijski Krim" u kirgistanskoj Ferganskoj dolini. Udaljavanje Kirgistana od Rusije na isti način kako je to godinu dana ranije učinjeno sa Ukrajinom je krajnji strategijski cilj SAD u ovom regionu, jer bi omogućilo dugoročno "vođenje iz pozadine" proksija i suprotstavljanje ruskom uticaju u Srednjoj Aziji. Kirgistanu, tačnije južnom Kirgistanu, namenjena je uloga propale države koja će stalno uticati destabilizujuće na države u susedstvu Evroazijskog saveza, Uzbekistan i Kinu." Stvaranje haosa u Kirgistanu je višestruko upotrebljivo geopolitičko oružje, jer predstavlja bezbednosnu opasnost za Kazahstan, Rusiju i Kinu, s obzirom na geografski položaj Kirgistana. Ako ne bude moguće namamiti Uzbekistan u strateško partnerstvo sa Vašingtonom, i Uzbekistan odluči da se umesto toga približi Moskvi, SAD mogu izazvati haos i u Uzbekistanu - plan B, ali za Vašington zadovoljavajući. Izazivanje nestabilnosti u ovom regionu je sigurno moguće izvesti, jer je "svaka od novih država Srednje Azije potencijalno ranjiva na unutrašnje nasilje, svaka od njih je nesigurna, kako je to Zbignjev Bžežinski rekao u knjizi "Strateška vizija". Obojene revolucije u kavkaskim državama? U februaru mesecu gost vlada država Južnog Kavkaza - Gruzije, Jermenije i Azerbejdžana je bila državni sekretar SAD, Viktorija Nuland. To je kod mnogih u regionu izazvalo strah, zapitali su se kakva je svrha posete, s obzirom na njenu ulogu u ukrajinskom državnom udaru. Put Nulandove je imao dvostruk cilj: da se pojedine kavkaske države pritisnu da deluju u skladu sa američkim interesima, i da se pripremi teren za obojene revolucije i operacije destabilizacije, ako se vernost ne dobije. Nulandova se tokom posete Jerevanu, glavnom gradu zemlje koja je članica i EBRD i EAES, iza zatvorenih vrata sastala sa prestavnicima jermenskih NVO. Nema sumnje da je destabilizacija Jermenije cilj Sjedinjenih Američkih Država - ako se uspe u nameri da se tamo instalira prozapadni režim, to bi oslabilo dva važna evroazijska saveza. Međutim, Jermenija i Rusija dobro znaju šta Vašington hoće, pa rade na tome da spreče napade. Jermenija je sve bliže donošenju strožijih zakona o NVO koje bi azerbejdžanskoj vladi omogućile da iz blizine prate aktivnosti, što je korak od suštinske važnosti u inhibiranju stranih država u agitaciji i podsticanju netrpeljivosti u ciljanoj državi. Uznemireni onim što su videli u Ukrajini, mnogi pojedinci u azerbejdžanskoj vladi strahuju da će obojene revolucije uskoro biti i u njihovoj zemlji. "Bos" obojenih revolucija DŽordž Soroš je posle sastanka sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim januara ove godine kritikovao azerbejdžansku vladu zato što je ispostava Fonda za otvoreno društvo u Bakuu sve više pod pritiskom državnih organa. Ričard D. Kauzlarič je pogoršane odnose između Vašingtona i Bakua opisao u članku za Brukings institut pod naslovom The Heydar Aliyev Era Ends in Azerbaijan Not with a Bang but a Whisper (Era Hajdara Alijeva se u Azerbejdžanu okončava ne uz prasak već šapatom). Pored opisa detalja o strahu funkcionera od državnog udara ukrajinskog tipa u Azerbejdžanu, Kauzlarič kaže: "Era Hajdara Alijeva se završila 3. decembra, 2014. godine. Sa njom su nestali i ranije bliski politički odnosi između SAD i Azrbejdžana. Hajdar Alijev, predsednik Azerbejdžana od 1993. do smrti 2003. godine, vodio je spoljnu politiku svoje zemlje sa naglaskom na odnose sa Zapadom u pogledu energenata, i politički i bezbednosni angažman sa SAD i nizom transatlantskih institucija... NJegov sin i naslednik, sadašnji predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, sve više skreće s puta svoga oca i sada je izgleda odobrio da se konačno raskrsti sa prošlošću... Očigledno je da su američko-azerbejdžanski odnosi sada u ozbiljnoj krizi..." Pa nastavlja: "Kraj im je najavljen u malo zapaženoj polemici na ruskom jeziku dugogodišnjeg šefa azerbejdžanskog predsedničkog aparata, Ramiza Mahdijeva. Mahdijev u članku kaže da su SAD od samog početka predsedničkog mandata Hajdara Alijeva kovale zaveru sa domaćim opozicionim elementima, i stvarale petu kolonu za izvođenje "obojene revolucije", sledeći politiku dvostrukih standarda i mešanja u unutrašnje poslove po celom svetu, posebno u Azerbejdžanu... Sada se - deklariše se Mahdijev - mora udaljiti od dominantne svetske sile i izabrati novi put državne konsolidacije zasnovan na "jakoj predsedničkoj vlasti i stabilnosti društva"... Iz perspektive Bakua, Vašington je podržao zbacivanje ukrajinskog predsednika, pa će, ostavljeni bez kontrole, SAD i domaće individue i NVO koje se bave unapređivanjem demokratije i ljudskih prava u Azerbejdžanu, verovatno pokušati da učine isto"." Članak koji se pojavio u "Open demokrasi", glasilu organizacije među čijim su finansijerima Sorošev Fond za otvoreno društvo, Fond braće Rokfeler i Fordova fondacija, naslovljen sa Represija u Azerbejdžanu traži od Zapada da apeluje na Azerbejdžan da pokrene demokratske reforme, i kaže: "Režim u Azerbejdžanu i dalje favorizuje Putinov autoritarizam i na demokratiju gleda kao na pretnju sopstvenom opstanku na vlasti. Zato je Zapad, koji se povezuje sa demokratijom, pod žestokim napadima azerbajdžanskih zvaničnika. SAD i američke institucije su određene kao primarni cilj .... Za Azerbejdžan je imperativ da održava dobre odnose sa Zapadom, a Zapad zauzvrat mora da apeluje na Azerbejdžan da inicira demokratske reforme, u cilju zaštite svojih sopstvenih i interesa saveznika u regionu." Svaki informisani čitalac shvata da SAD i uopšte Zapad ne interesuju demokratizacija zemlje već da se parole tipa "nedemokratski" i "prekršioci ljudskih prava" koriste kao izgovor za mešanje u stvari drugih država radi ostvarivanja geopolitičkih interesa Zapada. Državni udar je nekoliko meseci posle "Ružičaste revolucije" izveden i u Gruziji, što je tema o kojoj je Henri Kamens pisao za "NJu istern autluk": iako je prošle godine potisao sporazum o parnerstvu sa EU i Gruzija je sve bliže članstvu u NATO-u, Tbilisi nije poslušao Vašington, i dalje zbog korupcije goni bivšeg predsednika i američku marionetu, Mihaila Sakašvilija.

Pročitajte još:STRELKOV: Ukrajina će pokušati da vojno likvidira Novorosiju, napašće i KrimNEMAČKA I EVROPA UCENJUJU SRBE: Ovo su najnovije ucene Angele Merkel i Brisela Srbiji!ZAHARČENKO: Kijev dovlači trupe i ratnu tehniku i sprema se za napad na Donjeck

Kako je Vašington pokrenuo geopolitički rat u ruskoj sferi uticaja, Moskva će morati prekovremeno da radi proveravajući poteze Vašingtona i ohrabrujući stabilnost u Evroaziji. Jedan od razloga zašto se Putin zalaže za stvaranje valutne unije između zemalja EAES-a bi mogao biti osiguravanje i učvršćivanje saveza, jer Ukrajina je primer kako državni udari koje je organizovao Zapad mogu preokrenuti stratešku orijentaciju države koja je bila u orbiti Moskve. O autoru: Stiven Mekmilan je nezavisni pisac, istraživač, geopolitički analitičar i urednik The Analyst Report, posebno za onlajn magazin New Eastern Outlook. Izvor: US Wages Geopolitical Warfare against Russia in Central Asia and Caucasus | New Eastern Outlook Prevod: Ćirilizovano