Iako je papa Franja bio prvi zvanični gost u Erdoganovoj novoj velelepnoj palati, napetosti između turskih vlasti i Vatikana, zbog toga što je papa Franja turski genocid nad Jermenima s početka 20. veka i nazvao genocidom, tema je koja još uvek zaokuplja evropsku štampu.
"Papa Franja je pre nekoliko dana genocid Osmanlijskog carstva nad Jermenima počinjen 1915. nazvao – genocidom", piše Velt i nastavlja: "A onda se desilo ono što je bilo i očekivano. Ministarstvo spoljnih poslova Turske pozvalo je ambasadora Vatikana kako bi izrazilo protest. Turski ministar spoljnih poslova je papu nazvao propovednikom mržnje. I time bi stvar trebalo da bude rešena. Ali, nije. Turci ne žele da priznaju da je Osmanlijsko carstvo, čiji je Turska pravni naslednik, počinilo genocid, jer bi u tom slučaju morali da isplate odštetu potomcima žrtava: vrate zemlju i nekretnine kao i otuđene dragocenosti. Turska bi onda morala dopustiti da deluje pravda", piše list Velt u tekstu pod naslovom "Turci prete papi Franji smrću".
"Papa promoviše rasizam"
"Odatle proizilazi dosadna rutina da se reaguje svaki put kada neko pomene 'genocid nad Jermenima'. Protestna nota ministra Čavušoglua je zapravo bila dovoljna, posebno ako se uzme u obzir to da Vatikan godinama genocid nad Jermenima tako i naziva. No, reakcija je ovaj put bila znatno oštrija nego prethodnih godina, kada je Ankara predbacivala Vatikanu da podiže 'tenzije', ali ne i da raspiruje 'mržnju'. A onda su usledile stvari koje se ne mogu objasniti političkom rutinom. Najglasniji je bio premijer Davutoglu koji je kazao kako papa Franja 'promoviše rasizam u Evropi' – ali kako to papa tačno radi, nije se moglo saznati iz njegovog obraćanja", stoji u članku. Volan Bazir, turski ministar za evropska pitanja je bio nešto ekstremniji. On se bavio papinim poreklom što, kako ocenjuje Velt, nije u "evropskom duhu": "On je iz Argentine", kazao je Bazir, "zemlje koja je raširenih ruku prihvatila nacističke mučitelje". A potom je, kaže dalje Velt, "u duhu teorije zavere" kazao da u Argentini zapravo jermenska dijaspora kontroliše i privredu i medije. I čemu sve ovo? U Turskoj je u toku predizborna kampanja. Vlada koristi papu kao baba-rogu kako bi pridobila nacionalističke i radiklane glasače. Predsednik Erdogan mora da osvoji ubedljivu pobedu kako bi mogao da napiše novi tzv. "predsednički ustav" kojim bi dodatno ojačao svoju moć, piše Velt.
Čitanje Kurana u Aja Sofiji
Poznati turski novinar Ertugrul Ozkok u gostujućem članku u dnevniku Bild piše: "Protekle nedelje kada su pravoslavci proslavljali Uskrs, u Aja Sofiji, jednoj od najvećih pravoslavnih svetinja, održana je mala cermonija: povodom rođenja Božijeg poslanika Muhameda otvorena je izložba ali i upriličeno čitanje Kurana. Mnogi Turci su u ovome videli istroijsku dimenziju! Nakon osvajanja Konstantinopolja 1453. Turci su pravoslavni hram Aja Sofiju pretvorili u džamiju. Ataturk, osnivač moderne Turske, naložio je 1934. da se džamija pretvori u muzej. A sada, nakon 80 godina, prvi put se u njoj moglo čuti čitanje Kurana. Neki istoričari u ovom vide prvi korak predsednika Erdogana da Aja Sofiju ponovo pretvori u džamiju. Teoretičari zavere u ovom vide Erdoganov odgovor na najnovije papine izjave o smrti miliona Jermena“, piše turski novinar u listu Bild i napominje kako će Erdogan, kada se ove godine 24. aprila u Jerevanu bude obeležavala stogodišnjica jermenske tragedije, biti na obeležavanju stogodišnjice Bitke kod Galipolja u kojoj su Osmanlije potukle sile Antante.
Mit o Galipolju
Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ) se u tekstu pod istoimenim naslovom takođe bavi "mitom Galipolja". "Propali francusko-britanski napad kod Galipolja pred glavnim gradom Osmanlijskog carstva Istanbulom dogodio se pre sto godina. On označava odlučujuću prekretnicu u Prvom svetskom ratu. Za jedne bitka je predstavljala spasavanje islamskog sveta od 'imperijalističkog Zapada' a za druge fatalno produžavanje rata. No, zajednička komemoracija, koja bi se oslobodila dnevno političkog balasta i obuhvatila i obeležavanje genocida nad Jermenima, se kao mogućnost još uvek isključuje“, piše NZZ i napominje kako današnji predsednik Redžep Tajip Erdogan mit o pobedi u Galipolju "rado predstavlja kao pobedu islama nad zapadnim krstašima“.
Pročitajte još:
Izvor: Dojče vele
