Pravda

Sporazum su ispred Republike Srbije potpisali tadašnji premijer Ivica Dačić i šef kosovske vlade Hašim Tači, uz prisustvo bivše šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, koja je vodila proces dijaloga. Potpisivanje Briselskog sporazuma bio je ujedno i uslov EU za početak pristupnih pregovora Srbije sa Unijom. Tekst sporazuma ima 15 tačaka, koje još nisu u potpunosti sprovedene, a sadrže dogovor o razmeni katastra, matičnih knjiga, priznavanju diploma, integrisanim prelazima, slobodi kretanja, iz oblasti pravosuđa, energetike, kao i telekomunikacije. Tako sporazum, koji je u međunarodnoj zajednici ocenjen istorijskim, predviđa, između ostalih, uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO), do čega još nije došlo, jer postoje razmimoilaženja oko nadležnosti i značaja koji bi dobila ova instituacija. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić istakao je da je Srbija sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma u potpunosti ispunila. On je izjavio da neka prava srpskog naroda dogovorena Briselskim sporazumom još nisu ostvarena i ukazao da će upravo tih šest tačaka biti jedna od tema u narednoj rundi dijaloga u Briselu 21. aprila. "Prvih šest tačaka Briselskog sporazuma, koje se odnose na prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiiji, potpuno je neostvareno i želimo da razgovaramo o tome kako da se te tačke što brže ostvare", rekao je Đurić u subotu, gostujući na RTS-u.

Pročitajte još:Rizici iznad zemljeSećanje na Jasenovac – Vučić položio venceRubio: Postoji globalna zavera protiv Amerike – ljudi širom sveta žele smrt Amerikanaca!

On je istakao da je sada potrebno da ono što je dogovoreno, konačno bude i sprovedeno. "Glavna stavka, a to je osnivanje ZSO, je nešto za šta ćemo se sigurno izboriti i to je ključni neophodan korak za dalju normalizaciju odnosa", dodao je Đurić. On je dodao da će se u Briselu razgovarati i o imovini, energetici i telekomunikacijama. Izvor: Tanjug