BEOGRAD- Institut “Batut” još nije objavio kakvu smo vodu pili tokom prošle godine i koliko su poplave uticale na njen kvalitet, iako smo skoro na polovini 2015.
Poslednji podaci o kvalitetu vode iz česme dostupni javnosti datiraju još iz 2013. godine. Nove podatke Institut za javno zdravlje “Batut”, koji kontroliše 154 vodovoda u Srbiji, jednostavno - nema. Jedini način da saznate kakvu vodu pijete jeste da krenete “peške” u istraživanje umesto Instituta. Grad po grad, vodovod po vodovod. Nama su prioritet na spisku bili poplavljeni gradovi. Za neke smo dobili podatke, a za neke ne. U beogradskom vodovodu tvrde da je voda na tom području ispravna i da poplave nisu uticale na njen kvalitet. - U Obrenovcu, Lazarevcu i svim mestima koja su poplavljena postojao je kraći prekid u snabdevanju, ali je nakon povlačenja vode problem rešen. Ta područja bila su pod stalnim monitoringom. Rađene su vanredne analize i to je trajalo sve dok nije ukinuto vanredno stanje. U tim gradovima i mestima voda je sada dobra - kaže Ivana Ristanović Ponjavić, šef Odseka za vode pri Gradskom zavodu za javno zdravlje. Dobru vodu piju i Šapčani. Rezultati pokazuju da je ona i bakteriološki i hemijski ispravna. Sudeći prema poslednjim mesečnim rezultatima, ni Novosađani nemaju razloga za brigu. Od 505 uzoraka vode za piće iz vodovodnog sistema ovog grada u 499 je utvrđena zdravstvena ispravnost. Na teritoriji ovog grada problematičan je kvalitet vode iz javnih česama, a ima ih osam, tako da se ta voda ne preporučuje za piće.
Pročitajte još:Panarin: Kad rešimo Ukrajinu, dolazimo na Balkan!Špic: Omega mi je potvrdila da je Čavić pobedio Felpsa na Olimpijadi u Pekingu
Podaci „Batuta“ iz 2013. su prilično zabrinjavajući, a problem je i to što još ne znamo da li je ta slika sada gora ili bolja. Od 154 kontrolisana javna vodovoda, u 89 njih voda je bila ispravna za piće, a u 65 njih (čak 44,2 odsto) - nije! Voda iz tih vodovoda ne treba da se pije, ali uglavnom može da se koristi za kuvanje, osim vode u Zrenjaninu, Ćićevcu i Žabarima, gde je utvrđeno prisustvo kancerogenog arsena. - Od ukupnog broja kontrolisanih vodovoda u Srbiji u 2013. čak 20,78 odsto njih je bilo neispravno po oba osnova. To znači da su imali fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka i mikrobiološku neispravnost u više od pet odsto uzoraka na godišnjem nivou - objašnjavaju u “Batutu”. Izvor: Blic
Nebojša Jevrić: Moler 
