Pravda

U svom poslednjem obraćanju naciji Vladimir Putin izrekao je stav da će Amerika doživeti sudbinu SSSR-a, a Panarin je još 1998. objavio da će se SAD raspasti na šest delova 2010. godine i sugerisao da je mnogo bolje da se to dogodi na čehoslovački, nego na jugoslovenski način. Do sada se to nije desilo, ali Panarin tvrdi da bi 2015. mogla da bude prelomna za SAD. U srpskoj javnosti najviše je poznat po tome što je 2006. najavio formiranje Evroazijskog saveza (ES), što je u tom trenutku ličilo na naučnu fantastiku. Ipak, od 1. januara ove godine, zvanično je zaživela Evroazijska ekonomska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana, uz Jermeniju i Kirgiziju koje uskoro stupaju u punopravno članstvo. Zato Panarina danas pažljivije slušaju u svetu. NJegova zamisao je da ES ima četiri prestonice: Sankt Peterburg, Kijev, Alma Atu i Beograd. Devet godina kasnije, dve od četiri prestonice već su uključene u Evroazijski savez, dok je na ukrajinskom tlu došo do velike krize. Kako je pisao u svojim radovima, priključenje Srbije ES može se očekivati 2020. godine. – Ideju Evroazije prvi put sam izneo 12. januara 2006. i predložio da nova država na čelu ima vladara koji se rotira sa nekim drugim posle izvesnog broja godina, a da prvi bude Vladimir Putin. Od četiri prestonice, Kijev je u ovom trenutku otpao, postao je slaba karika evroazijske integracije, jer su po njoj naneti ozbiljni udarci – objašnjava šef analitike „ruskog NATO-a”. Vidite li i dalje Srbiju i njenu prestonicu u sastavu Evroazije? Beograd vidim na čelu velike balkanske konfederacije, koja bi obuhvatala sve balkanske države, moguće i Mađarsku, i bila deo ES. Bezuslovno, prestonica konfederacije bila bi u Beogradu, gradu koji se nalazi u centru ovog regiona. Moja ideja od pre devet godina je delimično ostvarena. Osim Tadžikistana, čije se pristupanje uskoro očekuje, već je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini ES i Vijetnama, a interesovanje pokazuju Turska i Egipat. Balkanski vektor i Beograd treba da budu veza sa malom Azijom. Da li očekujete da se Ukrajina „vrati” Evroaziji, i na koji način? Druge varijante nema, mada ne bih davao precizne prognoze. Preko Ukrajine sada ide glavni napad na Evroaziju. Prvi znak povratka Ukrajine, jeste mirno vraćanje Krima u sastav Rusije. To je veoma važno i za Srbiju, jer Krim otvara evroazijska vrata Beogradu. Reč je o geopolitičkom i duhovno-moralnom koridoru. Rusija je skoncentrisala moćnu vojnu grupaciju na Krimu. Vojne baze NATO u Bugarskoj i Rumuniji, sada su u dometu ruskih raketa, kao i crnomorski moreuzi. Tu više nijedan brod ne može da prođe. U poslednje vreme sve više se govori o gasovodu „Turski tok”? Očigledno bi taj projekat imao veliki uticaj na Balkan? Posmatrajte stvari još šire. „Turski tok” će promeniti čitavu konfiguraciju odnosa i dovesti do preorijentacije Ukrajine, jer ona i sada jedva preživljava, uprkos tome što osnovni tranzit gasa ide preko njene teritorije. Čim tranzit prestane i gas bude preusmeren na „Turski tok”, najkasnije za pet godina, Ukrajina neće moći uopšte da postoji. Obratite pažnju, rok za puštanje u pogon „Turskog toka” je 2020, što je ujedno i datum koji sam nagovestio 2006. u koncepciji za Srbiju i Balkan. Da li vašu koncepciju čitaju u Kremlju? Rekao bih da rade sa njom u dosluhu. To je 2006. bila samo ideološka koncepcija, ali danas vidimo da ona nailazi na žestok otpor. Setimo se Hilari Klinton koja je izjavila da će SAD učiniti sve da spreče nastanak Evroazije. I oni čine sve. U Turskoj imamo pokušaje obojene revolucije. Ali, ja vam kažem da je „Turski tok” sada odlično zaštićen od naše vojne grupacije na Krimu. Ne postoji više vojna pretnja koja može da ga ugrozi. Ali, Turska je saveznik SAD? Turska je veoma važna komponenta, ali joj je izbor i manevarski prostor veoma sužen. Jasno je da u EU neće nikada da ih prime, a turska ekonomska situacija nije jednostavna. „Turski tok” daće Ankari mogućnost da bude punopravan igrač u Evropi i čitavom Mediteranu. Znači li to da Rusija „prepušta” Srbiju Turskoj? To je potpuno pogrešan zaključak. Naš strateški zadatak je da uz pomoć ekonomskih poluga iščupamo Tursku iz agresivnog vojnog bloka NATO. Ali, Turska ne može biti naš ključni saveznik na Balkanu. To treba da bude Beograd, a Turska da utiče na svoju zonu odgovornosti na Bliskom istoku.

Pročitajte još:LUDILO: Kad pogrešno lansiraš S-300! (VIDEO)POLJACI DIŽU USTANAK: U Varšavi masovni protest – dosta im je siromaštva i bede!

Kada vi očekujete da bi se Beograd pridružio Evroaziji? Moja procena je bila 2020. godina. Ukrajinska kriza se sada tu isprečila i neophodno je da najpre ona bude rešena. Oba procesa, i u Ukrajini na Balkanu treba da idu paralelno. Mislim da okončanje ukrajinske krize ne treba očekivati u 2015, već bi to moglo da se desi 2017, a posle toga ćemo se okrenuti Balkanu. Pitanje je samo na koliko delova će se raspasti Ukrajina. Svojevremeno ste najavili i da će SAD da se raspadne? NJihov dug je već premašio 18,2 biliona dolara, plafon zaduživanja je probijen i počinju nekontrolisani procesi. Američki ekonomisti upozoravaju da krah može da se očekuje već u junu ove godine, ali nije najbitnije da li će biti tada ili možda u novembru. Sada je pre svega reč o ekonomskoj borbi i o tome da li će Rusija i Kina uspeti da u okviru Briksa pređu na alternativni finansijski model. Mi već imamo sporazume sa zemljama Briksa i Iranom o plaćanjima u nacionalnim valutama, ali će se pravi efekat osetiti 2017. godine. U isto vreme kada očekujete rešenje za Ukrajinu? Rusija može već u decembru da izazove ekonomski kolaps u Ukrajini, zahtevajući isplati dugova za gas. Ali, smatram da je mnogo efikasnije ako se najpre izgradi finansijska infrastruktura, u uslovima kraha dolara i čitavog modela britanskih i američkih banaka. Zabrinjava to što oni sa manijakalnom upornošću pokušavaju da sa sobom povuku i druge u provaliju. Za njih je rat osnovni način rešavanja finansijskih problema.