Pravda

Finska je godinama dobro živela sa svojom vojnom neutralnošću - ona je praktično bila njen državni rezon. Država na severoistoku Evrope ima granicu sa Rusijom dugačku 1.300 kilometara i tokom čitavog Hladnog rata je bila suverena zapadna zemlja koja je imala tesne ekonomske odnose sa velikim susedom. Ni pristup Finske EU 1995. nije predstavljao nikakav problem za Moskvu. Finci nisu želeli da prokockaju prednosti svoje pozicije provociranjem Kremlja. Pristup NATO-paktu bi, međutim, bio takva provokacija. Kriza u Ukrajini je označila kraj finskih obzira - ministri odbrane i spoljnih poslova Finske smatraju da su najnovije vojne aktivnosti Rusije na granici "izazov". Zemlje evropskog Severa, posebno Švedska i Finska, žele da tešnje međusobno sarađuju u nadgledanju vazdušnog prostora i na moru, kao i u razmeni informacija tajnih službi, kako bi se bolje zaštitile od ruske agresije koju smatraju mogućom. Danska, Norveška i Island kao članice NATO-pakta mogu da se pozovu na solidarnost saveznika u koje spadaju i moćne Sjedinjene Države, čime bi Švedska i Finska bile prepuštene sebi samima. Mnogi političari i oficiri u Finskoj smatraju da je to pogrešno. Još pre godinu dana gotovo dve trećine finskih oficira se zalagalo za pristup Organizaciji severnoatlantskog ugovora. Slično to vide i neki političari. No, za razliku od oficira, oni se izražavaju opreznije, jer se u nedelju održavaju izbori. Članstvo u NATO "ne bi trebalo isključiti", rekao je, na primer, konzervativni finski premijer Aleksander Štub koji je jedan od najvećih zagovornika pristupa Zapadnoj alijansi. On zna da bi većina Finaca radije ostala neutralna - tačnije, njih 57 odsto, kako je to pokazala poslednje anketa sprovedena u februaru, a taj rezultat je sličan rezultatima ispitivanja javnog mnjenja iz avgusta 2014. Nils Torvalds je liberalni finski poslanik Evropskog parlamenta i autor knjige o Rusiji. U razgovoru za DW, on raspoloženje u finskoj javnosti objašnjava ponosom Finaca: "Mi smo bili jedini koji su se u Drugom svetskom ratu borili protiv Rusije i ostali nezavisni. Nikada nismo bili okupirani. Svi drugi su bili pod nekim vidom okupacije, pa i Nemačka." To je, po Torvaldsu, razlog za ponos njegovih sunarodnika. Ipak, situacija se promenila, kaže ovaj poslanik: "Ako Rusija u naredne četiri godine nastavi sa svojom agresivnom agendom prethodnih godina, to će nas dovesti do članstva u NATO." Torvalds ne smatra da je Finska ugrožena, ali da se brine za Evropu u celosti. "Sve i ako ne očekujemo nekakvu opasnost po Finsku, mi razumemo sve veću uznemirenost zbog buduće ruske spoljne politike." Finska od 1994. učestvuje u programu Partnerstvo za mir i sarađuje sa NATO i misijama koje prevodi ovaj vojni savez. No, pristup toj organizaciji bi bio nešto sasvim drukčije. Iako se ta tema još ne nalazi na dnevnom redu, ruska vlada je ta razmišljanja već okarakterisala kao razlog za "posebnu zabrinutost". Štub je to nazvao "zveckanjem oružjem". Što se tiče konflikta sa Rusijom, Finska ga već danas oseća na ekonomskom planu. Helsinki je posebno teško pogođen sankcijama EU protiv Rusije, jer je imao veliki obim trgovine sa tom zemljom. No, Štub smatra da su sankcije i pored toga ispravne. Ankete pokazuju da će on izgubiti na izborima, doduše, ne samo zbog svog stava o NATO i sankcijama, ali - i zbog toga.

Pročitajte još:LUDILO: Kad pogrešno lansiraš S-300! (VIDEO)POLJACI DIŽU USTANAK: U Varšavi masovni protest – dosta im je siromaštva i bede!

Poslanik Evropskog parlamenta Torvalds ne veruje da bi pristup Finske NATO bitnije uticao na trgovinu sa Rusijom. Moskva bi, kaže, žestoko protestovala, "ali u dužem roku bismo se vratili normalnim odnosima". Pitanje članstva u NATO, s obzirom na otpor građana Finske, neće biti postavljeno ni danas, ni sutra. Tako on veruje da bi i finska neutralnost za koju godinu mogla da se prekine i da tu ništa ne bi promenio ni ponos Finaca na sopstvenu istoriju. Izvor: Dw.de