Pravda

Aleksandar Dugin dao je interviju za Democracy and Class Truggle, a preveo ga je Novi Standard. Interviju prenosimo u celosti. Odskoro vidio pojačane napade na vas, posebno od kada vas je Glen Bek iz SAD označio kao fašističkog rasistu. Ja na vas gledam kao na konzervativnog komunistu (nacional-komunista) i antirasistu. Da li je moj pogled ispravan? — Svakako nisam „fašistički rasista“. Nisam fašista, to je Treća pozicija. Ja sam ubeđeni antirasista. Mrzim rasizam koji je deo liberalne evrocentrične i imperijalističke ideologije. Većina zapadnjaka – uključujući „partizanske“ aktiviste za ljudska prava – definitivno su rasisti jer se ubrajaju u globaliste i dele viziju moderne zapadne civilizacije kao uzornog modela. Branim pluralitet civilizacija, tj. odsustvo univerzalne (zapadne) matrice prema kojoj bi se razvijala društva. Snažno se protivim bilo kojoj vrsti ksenofobije i nacionalizma kao buržoaski veštačkim i suštinski modernističkim konstrukcijama. Nisam komunista niti marksista, jer odbijam materijalizam bilo koje vrste i odričem progres. Tako da bi najbolje bilo da moju ideologiju opišemo kao Četvrtu političku teoriju i tradicionalizam. Na nivou međunarodnih odnosa to se prevodi kao teorija multipolarnog sveta, zasnovana na viziji pluralističke arhitekture sveta baziranoj na principu velikih prostora (Grossraum). Protiv sam kapitalizma kao esencijalnog fenomena moderne. Čvrsto sam uveren da je moderna apsolutno pogrešna, a da je sakralna tradicija apsolutno ispravna. SAD je manifestacija svega što prezirem – moderne, vesternizacije, monopolarnosti, rasizma, imperijalizma, tehnokratije, individualizma, kapitalizma. U mojim očima to je društvo antihrista. SAD me mrze – pritiskaju, sankcionišu (samo zbog mojih ideja), okrivljuju, lažno optužuju, organizovano difamiraju u celom svetu. Glen Bek je samo mali deo toga. Ali sve to prihvatam smireno. Ako si protiv moderne, logično je da je i ona protiv tebe. U Vašoj Četvrtoj političkoj teoriji preuzeli ste dosta toga iz ontološke teorije Martina Hajdegera, koja predstavlja bazu teoretičarima odgovornim za reorganizaciju neofašističke ideologije, nakon Drugog svetskog rata izvedene kroz učenje o ukorenjenosti bića nasuprot nacističkog „naučnog rasizma“. Ta ontologija pruža ideološku bazu za neofašizam i etnički nacionalizam. — Ne mogu Hajdegera da označim kao „neofašistu“. On je prosto najveći evropski mislilac XX veka. Smatram ga osnivačem Četvrte političke teorije. On je bio izrazito antiliberalno i antikomunistički nastrojen, ali takođe i veoma kritičan prema nacionalsocijalizmu. Ubeđen sam da treba ponovo da otkrijemo Hajdegera, da još jednom pročitamo njegove spise, ne pokušavajući da ih ovako ili onako klasifikujemo. On je neka vrsta metafizičkog proroka. Inkluzivni buržoaski građanski nacionalizam po škotskom modelu pruža nam bolji način za nošenje sa socijalnim suprostavljenostima (poput klasne) od etničkog nacionalizma koji se bavi isključivo etničkim poretkom. Građanski nacionalizam pruža nam okvir u kojem socijalistički i komunistički pokreti mogu da se razvijaju. Zapadna Ukrajina je dobar primer autodestruktivnog etničkog nacionalizma. — Mislim da taj problem ima dva nivoa. Prvo, organska etnička društva bi trebalo da se čuvaju nacionalističko-modernističkih diktatora zapadnog tipa. Evroazijstvo je tradicionalna, sakralna, religiozna i duhovna Imperija, osnovana na organskoj tradiciji etničkih društava suprostavljenih buržoaskoj državi-naciji i globalizaciji, koja predstavlja univerzalizaciju zapadnog obrasca na globalnom nivou. Ovde, na prvom nivou, etnički nacionalizam može biti smatran legitimnim delom oslobodilačke borbe protiv imperijalizma. To je slučaj sa Velšanima i Škotima danas, oni vode borbu koju ja u potpunosti podržavam. Još više smatram legitimnom želju Ukrajinaca da reafirmišu njihov etnički identitet. Ali jedna stvar je afirmacija identiteta, a sasvim druga stvaranje nove buržoaske nacionalne države, koja će neizbežno ugnjetavati nacionalne manjine. Dakle, nacionalna država, velika ili mala, nije rešenje niti će ikada biti. Ovde dolazimo do drugog nivoa. Borba za etnički i istorijski identitet, iako legitimna, mora biti postavljena u pravi kontekst. Taj kontekst bi trebalo da bude sakralni i imperijalni, nikako nacionalni. Ruska imperija je bila sakralna (sveta). Mislim da mit Sakralne imperije kralja Artura može biti smatran keltskim projektom eshatološke unifikacije Zapadne Evrope. To je bila ideja Henrija VII, koju je Henri VIII kasnije potpuno izokrenuo. Dakle, ukazujem vam na Imperiju Crvenog zmaja kao neku vrstu pankeltske vizije velikog prostora, koja bi trebalo da nadvlada kontekst manjeg etničkog nacionalizma. Prošlost je ukorenjena u večnosti, a večnost je uvek nova i sveža. Stoga Kralja Artura i priču o Svetom Gralu smatram ontološki stvarnim. Engleska imperija bila je talasokratska i merkantilistička, nova Kartagina. To je bila antiimperija modernista, kapitalista i rasista. Bila je pogrešna ne zbog toga što je bila imperija već zbog toga što je bila antiimperija. Protiv nje treba da upregnemo ne samo etničku borbu za oslobođenje već i alternativnu, kontinentalnu i telurokratsku Imperiju. Irci, Velšani, Škoti kao i Bretonci i Francuzi, trebalo bi da kreiraju njihovu keltsku imerijalnu viziju. Figure biturgeškog kralja Ambigata i Kralja Artura bi trebalo da budu uzete kao simboli. Dakle, rusko proleće, kako ga neki nazivaju, nije nacionalističko. To je imperijalno i duhovno buđenje sakralnih korena našeg evroazijskog (inkluzivnog, ne ekskluzivnog) identiteta. Mi smo Treći Rim. To je naš eshatološki projekat. Ne uskogrudi nacionalizam ili imperijalizam modernog kova, već policentrična vizija koja odbija anglosaksonsku i modernističku globalnu Imperiju, a prihvata pluralitet imperijalnih prostora. Mi ne želimo da američku dominaciju zamenimo ruskom. Borimo se za nezavisnost velikih prostora – evroazijskog, evropskog, keltskog, germanskog, severnoameričkog, južnoameričkog, muslimanskog, kineskog, indijskog, afričkog itd. Stoga je prvi nivo antikolonijalna borba na nacionalnom nivou; drugi je pozitivna multipolarna vizija bazirana na pluralitetu sakralnih Imperija (velikih prostora). Maova teorija znanja baziranog na iskustvu (praksi) i njegova teorija kontradikcija, kao i marksizam, lenjinizam i maoizam, pružaju nam bolji uput u teoriju saznanja nego Hajdegerovo intuitivno znanje izvučeno iz „bića“. — Mao je bio u pravu kada je tvrdio da socijalizam ne treba da bude ekskluzivno proleterski već i seljački, baziran na etničkoj tradiciji. To je bliže istini od univerzalisičke, industrijske i međunarodne verzije predstavljene u trockizmu. Ali mislim da je sakralni deo u maoizmu promašen ili nedovoljno razvijen. NJegove veze sa konfučijanizmom i taoizmom su slabe. Maoizam je previše moderan za mene. Za Kinu bi bilo najbolje da sačuva socijalizam i političku dominaciju komunističke partije (kakva postoji danas), ali da razvija i sakralniju tradiciju – konfučionizam i taoizam. Veoma je značajno što Hajdegerove ideje sada pažljivo proučavaju stotine kineskih stručnjaka. Mislim da bi Četvrta politička teorija najbolje legla današnjoj Kini. Maoziam je najuspešniji plagijat komunizma u 21. veku. Šta mislite o marksizmu/lenjinizmu/maoizmu koje su razvili predsednik Gonzalo u Peruu, Ganapati u Indiji ili Hose Marija Sison na Filipinima? Svi ti napori su bili sinteza nacionalne i klasne borbe te stoga nose patriotski predznak. — Generalno govoreći, podržavam takve tendencije – antiimperijalističke, antikapitalističke i usmerene na ostvarenje socijalne jednakosti. Ali odbijam njihov materijalizam, univerzalizam i progresivizam. Mogli su da se transformišu u nešto bliže Četvrtoj političkoj teoriji. Ona je bazirana na Daseinu (nemački termin koji je popularizovo Hajdeger i koji se bukvalno prevodi kao „tubitak“, „tubivstvovanje“; prim. prev.) i tradiciji, i ne prihvata zapadnu hegemoniju i modernu. Možemo sarađivati sa levičarima i sa desničarima, sa maoistima ili sa evolistima, ali uvek se krećući ka novoj viziji. Veoma cenim velšansku, irsku, škotsku i bretonsku borbu za afiramciju dubokog keltskog identiteta. Poštovalac sam keltske kulture i istorije. Smatram je velikim blagom indoevropske baštine. Stoga mislim da je keltski front veoma važan deo naše zajedničke borbe.

Pročitajte još:Vesli Klark: Ukrajince obučavati kao Hrvate za „Oluju“ (VIDEO)BASURIN: Kijev primiče teško naoružanje linijama fronta i sprema veliku provokaciju

Izvor: Novi Standard