ATINA - Grčki parlament formira specijalnu komisiju za istragu kako je zemlja dospela pod kontrolu međunarodnih poverilaca.
Odgovarajući predlog dostavile su skupštini poslaničke grupe provladinih stranaka - Koalicije radikalnih levičara (Siriza) na čelu s premijerom Aleksisom Ciprasom i Nezavisni Grci na čelu s ministrom nacionalne odbrane Panosom Kamenosom. Predlog je potpisalo 149 poslanika Sirize i 13 parlamentaraca Nezavisnih Grka, koji imaju većinu (162 poslanička mesta) u jednodomnoj skupštini Grčke koja ima 300 poslaničkih mesta. Predstavnici provladinih partija obrazložili su potrebu formiranja parlamentarne komisije za istragu posledica primene memoranduma time što se posle pet godina mera oštre štednje i praćenja od strane poverilaca grčko društvo i privreda nalaze u izuzetno teškom stanju. "Državni dug je porastao na 180 odsto BDP-a u odnosu na 127,1 odsto 2009. godine, nivo nezaposlenosti je porastao na 27 odsto u odnosu na 9,5 odsto 2009. godine, ukinute su sve mere za zaštitu radnika zbog potpunog ukidanja regulative vezane za tržište rada, socijalna država je prestala da postoji, a društvo preživljava humanitarnu krizu bez presedana u kombinaciji sa najdužom mirnodopskom recesijom", navodi se u obrazloženju. Po mišljenju poslanika vladajuće koalicije, "Grčka se pretvorila u zamorče novog socijalno-ekonomskog modela“ koji je milione njenih građana doveo do nezaposlenosti i siromaštva uz istovremeno sužavanje same sfere demokratije i grubo kršenje građanskih, socijalnih i ekonomskih prava stanovnika zemlje. Kako se navodi, komisija treba da prouči pitanja nastalih u okviru realizacije takozvanih memoranduma o razumevanju koji su pratili dva sporazuma s međunarodnim poveriocima (EU, Evropska centralna banka i MMF) o davanju kredita Grčkoj u iznosu oko 240 milijardi evra u zamenu za mere oštre štednje. Takođe, komisija će proučiti pitanja vezana za sprovođenje memoranduma od 2009. godine do pobede partije Siriza na parlamentarnim izvorima u januaru 2015. godine i "utvrdiće odgovornost političara iz tog vremena koji su doneli odluku o ulasku zemlje u režim predviđen memorandumima o kontroli i praćenju, a još realizovali konkretne mere koje su nanele štetu interesima društva, državnim finansijama i privredi i pretvorili grčki narod u žrtvu". Između ostalog, članovi komisije će proučiti period od oktobra 2009. do maja 2010. godine i potpisivanje prvog kreditnog sporazuma s EU, ECB i MMF 2010. godine, kako bi se "rasvetlile okolnosti, događaji, činjenje i nečinjenje koji su doprineli potpisivanju tog sporazuma, uključujući moguće falsifikovanje podataka o deficitu državnog budžeta za 2009. godinu". Biće proučeni i uslovi pod kojima je zaključen drugi kreditni sporazuma u periodu od maja 2010. godine do novembra 2011. godine, kao i "restrukturizacija grčkog duga (prema privatnim investitorima) koja je sprovedena 2012. godine i koja je dovela do obezvređivanja aktive osiguravajućih penzijskih fondova, finansijske propasti malih držalaca grčkih obveznica i istovremeno stvorila potrebu za rekapitalizacijom banaka". Što se tiče perioda od juna 2012. do januara 2015. godine, treba proučiti uslove u kojima je sprovedeno restrukturiranje grčkog bankarskog sistema.
Pročitajte još:
Izvor: fakti.org
Godišnjica “Incidenta u Banjskoj”: Kako su povezani tragični događaji na Kosovu sa samitom BRIKS u Kazanju? 
