Pravda

Da li postoje novi uslovi za Srbiju postavljeni od strane EU? Da li je zbog toga dovedena u pitanje i formalna strana evrointegracija Srbije (suštinski, njih odavno nema)? Zašto se, od svih zemalja koje su učestvovale u procesu pridruživanju EU, samo za Srbiju smišljaju novi uslovi? Iako već ima, ili će tek biti, onih koji će na sav glas demantovati tvrdnju da postoje novi uslovi za Srbiju, ono što govori ministar spoljnih poslova je tačno. I to nije prvi put u poslednjih dve decenije da se za Srbiju izmišljaju nova pravila igre u toku utakmice. Nije ni prvi put da neki visoki zvaničnik Republike Srbije oglasi tim povodom. Može se očekivati i da se slične stvari ponove. I to vrlo brzo. Zašto? Zato što je od 2000. godine i svega što smo preživeli, u srpskoj političkoj javnosti pravljena krupna greška u percepciji sopstvenog položaja i dešavanja u međunarodnoj politici. Pod političkom javnošću podrazumevam i političare kao pojedince, i političke stranke kao složene mehanizme, i medije, nevladine organizacije, intelektualce koji su pokazali želju da učestvuju u političkom životu. Danas se pokazuju kako su sve teze, iznošene u proteklom periodu bile pogrešne. Ili je još tačnije reći: lažne. Duga je priča kako su te teze formulisane i lansirane (ili sofisticiranim tehnikama nametane), važno je da su one u našoj političkoj javnosti (većinski) prihvatane. Prvo je govoreno kako je Kosovo demokratsko pitanje. Dovoljno je da na izborima izgubi Slobodan Milošević, pa da se demokratskim dijalogom dođe do rešenja. Zatim da je razdvajanje Srbije i Crne Gore čisto ekonomsko pitanje. Kada se raziđemo, živećemo u ljubavi, još ćemo i profitirati - imaćemo dva glasa u EU. Onda da samo treba da isporučimo Mladića, pa će biti ubrzan proces evrointegracija. Sledila je još uvek aktuelna mantra o stranim investitorima kao spasiocima nacionalne ekonomije. Potom i da bi u ime ulaska u EU trebalo da se odreknemo Kosova. Kosovo se ne sipa u traktor! A kada uđemo u EU - sledi blagostanje. Zemlja dembelija, gde niko ništa neće raditi, a svi će imati. Postoje neka pravila u međunarodnim odnosima kojih se države moraju pridržavati. Ukoliko žele da i dalje budu tretirane kao države. Moraju da povuku linije koje se ne smeju prelaziti po bilo koju cenu i na njima se mora istrajati. I mora se primenjivati reciprocitet. Šta su to "crvene linije" Srbije danas? Toliko puta smo sopstvene "crvene linije" pomerali, da više ne znamo ni gde su, niti šta su. Da li su to poruke Ivice Dačića da nećemo pristajati na nova uslovljavanja? Izgleda da nisu. Jer da jesu, sa ministrom spoljnih poslova ne bi preko medija polemisala nadležna ministarka za praćenje procesa evrointegracija. Sada, Srbija je mala i siromašna zemlja, nalazimo se u očajnom geopolitičkom položaju i nemoguće je povlačiti "crvene linije" bez uzimanja u obzir mnogobrojnih računica drugih igrača u balkanskoj politici. Nemoguće je i primenjivati pune mere reciprociteta prema većima i snažnijima. Ali, zato postoje asimetrični odgovori. Ako nas EU ponovo uslovljava, zašto se kapitalni projekti u zemlji ponovo vezuju za investitore iz EU? Zašto se aranžmani ne prave sa velikim silama koje nas ne uslovljavaju? Neke mere moraju da se preduzmu. I pritisak koji će uslediti mora da se izdrži od strane naših političara. Ako vas drugi stalno uslovljavaju, a vi ne odgovarate, onda se dođe do situacije u kojoj je Srbija danas. A to je stanje opšte besperspektivnosti i klizanja ka potpunom rasulu. Jednom se mora reći dosta. I to tako što će biti definisani interesi države i naroda ispod kojih se ne sme ići. I, nećete verovati, odmah će nam biti malo bolje. Jer, to ima veze i sa dostojanstvom svakog od nas. A pitanja dostojanstva pripadnika jednog naroda i međunarodne politike su i te kako povezana.

Pročitajte još:Rizici iznad zemljeSAD u Srednjoj Aziji i na Kavkazu vode geopolitički rat protiv Rusije

Izvor: Večernje novosti