Pravda

A mo­re je tu is­pred njih, vi­di se sa Ve­le­bi­ta. Vi­di se sa Ma­log Ala­na. Aca Le­gi­ja, Go­ran Mu­šić, Si­ni­ša Si­mo­vić i gru­pa Gra­ča­na bi­li su na Ma­lom Ala­nu. Mi­ris mo­ra se osje­ća s pla­nin­skog gre­be­na, či­ni ti se ka­me­nom mo­žeš do­ba­ci­ti do oba­le. Ni­ko se ka­sni­je ni­je sje­ćao ko je to pred­lo­žio. Ili su za­vje­re­nič­ki, dje­čač­ki ću­ta­li, ne že­le­ći da ka­žu. I ni­ko ni­je znao ka­ko se do­go­di­lo da kre­nu. Mo­žda je du­vao ju­go, mo­žda je vje­tar do­no­sio mi­ris čem­pre­sa. Ili im se to uči­ni­lo. Da je tre­ba­lo da se do mo­ra spu­ste u iz­vi­đa­nje, po­la bi ih od­u­sta­lo. Ova­ko, išli su u ak­ci­ju, mo­glo se de­si­ti da se ni­ko ne vra­ti, ali ni­kom ni­je pa­lo na pa­met da od­u­sta­ne. Pr­o­šli su kr­oz min­sko po­lje, za­o­bi­šli dvi­je usta­ške za­sje­de, pr­o­vu­kli se iza stra­ža­re u ko­joj je spa­vao hr­vat­ski voj­nik. Sa oba­le su se ja­vi­li Du­ji, ko­man­dan­tu od­bra­ne Gra­ča­ca, mo­to­ro­lom. „Mi smo na mo­ru!” „Ne se­ri­te!?” „Evo, slu­šaj ta­la­se.” U za­di­mlje­noj štap­skoj pr­o­sto­ri­ji mo­to­ro­la sa ko­je se čuo šum mor­skih ta­la­sa, do­kaz jed­ne od naj­bo­lje iz­ve­de­nih ak­ci­ja iz­vi­đač­ke gru­pe, išla je od ru­ke do ru­ke. Dr­žao sam mo­to­ro­lu u ru­ka­ma i slu­šao di­rek­tan pre­nos šu­ma mor­skih ta­la­sa. Čuo se krik ga­le­ba. „Čuo sam ga­le­ba”, ka­žem. „Ih, ga­le­ba!” „Stvar­no sam čuo ga­le­ba”, ka­žem i do­da­jem mo­to­ro­lu onom do me­ne. Oni su u Gra­čac sti­gli su­tra­dan. Na po­klon ko­man­dan­tu, ko­ji je pso­vao do­ni­je­li su mor­skog je­ža i ču­tu­ri­cu mor­ske vo­de. Ka­sni­je u ko­man­di sku­pi­la se go­mi­la bo­ra­ca. Sva­ki je htio da iz ču­tu­re na­teg­ne, da se lič­no uvje­ri da su do mo­ra do­la­zi­li. Da do­dir­ne mor­skog je­ži­ća, ko­ji je sta­jao na sre­di­ni sto­la. Mor­ski jež, naj­čud­ni­ji rat­ni tr­o­fej ko­ji sam vi­dio. A nji­ma su svi­je­tli­le oči. I svi­ma, baš svi­ma su po­ka­zi­va­li mor­skog je­ža. Da­ni­ma je Aca Le­gi­ja no­sio bo­dlju mor­skog je­ža za­bo­de­nu u pa­lac. Ni­je htio da je iz­va­di, sve dok pa­lac ni­je po­čeo da se gno­ji.

Pročitajte još:Ratna reportaža: MinerNebojša Jevrić: Čo­vje­ko­li­ki i ja­reKOLUMNA NEBOJŠA JEVRIĆ: Magareće mleko

Izvor: Pravda/Nebojša Jevrić