Pravda

Posmatrači su međutim, već shvatili da će se to desiti, kada je Švedska, iako zvanično nije članica NATO, de-fakto predvodila protivruske napore severnoevropskog saveza, u nastojanju da povrati svoj davno izgubljeni imperijalni uticaj na region . Isto se već može reći i za Poljsku, koja se ponaša na isti način i sa istim ciljevima, što znači da su sve oči sada uprte na Rumuniju, da bi se videlo da li će i ona hodati u korak sa Vašingtonom i njegovim partnerima-marionetama, u formiranju konačnog ključnog dela Nove gvozdene zavese koja je spuštena na Evropu. Obrazac Ekspanzija NATO je najveći destabilišući događaj u Evropi od kraja prvog Hladnog rata, a ona je takođe i jedan od osnovnih uzroka drugog. SAD koriste ovu organizaciju da stalno prodiru u stratešku dubinu Rusije koju je ona zadržala posle 1991. godine, sa krajnjim ciljem podrivanja njenog potencijala vojnog odvraćanja i zauzimanja pozicija u budućem prvom napadu. Ako se vojno-strateški balans promeni u korist SAD i NATO, a paritet postane koncept prošlosti, Vašington može koristiti novo stanje da ucenjuje Rusiju da bi ona pristajala na različite diktate, bilo da Moskva odstupi od svoje ideje multipolarnog sveta ili bude primorana da otvori svoje prirodne resurse za njihovu punu eksploataciju od strane zapadnih kompanija. Otkako je Novi hladni rat počeo posle „uspešne“ američke Evromajdan obojene revolucije u Ukrajini, i kasnijeg građanskog rata koji je potpaljen na ruskim granicama, Vašington je započeo sprovođenje svoje zakulisne strategije u Evropi, kako bi se stvorio antiruski „sanitarni kordon „, zvani Nova Gvozdena zavesa. SAD podstiču bivše regionalne sile da podrže njihovu glavnu strategiju u zamenu za priznanje njihovih obnovljenih sfera uticaja. Važno je napomenuti da SAD žele da u novu Gvozdenu zavesu ugrade skandinavske, istočnoevropske, i zemlje jugoistočne Evrope, sa Švedskom, Poljskom, Rumunijom kao glavnim partnerima pod kontrolom Vašingtona iz pozadine. Takođe je važno da dodam da su u slučaju Švedske i Poljske, veštački proizvedene provokacije iskorišćene kako bi učvrstle zajedničku ‘protivrusku agendu u svakom regionu, koji u slučaju Rumunije veoma zlokobno deluje na krhku stabilnost između Moldavije i Pridnjestrovlja. … U praksi Hajde da pogledamo dva dosadašnja primera pre predviđanja šta će nam doneti nova Gvozdena zavese od Skandinavije do jugoistočne Evrope: Švedska je nekada bila jedna od najmoćnijih imperija u Evropi, koja je sredinom 17. veka zauzimala Finsku, baltičke države, i deo Norveške. Veliki Severni rat protiv Rusije Petra Velikog je bio dramatičan početak kraja za regionalnu dominaciju Stokholma, dok je zemlja na kraju zapala u nemoć, iako su ostale dugotrajne imperijalne ambicije. Čini se da njeni lideri misle da je sada pravo vreme za obnovu svoje izgubljene imperije, jer se Švedska svojski trudi da postane jedan od najvišeanti-ruskih zemalja u Evropi. Danas je ona najmnogoljudnija i najjača privreda od pet skandinavskih zemalja, i na taj način, ona shvata da ima potencijal da postane njihov de fakto lider, ako svoje karte odigra tako dobro. Bivši ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt je 2009. postao jedan od osnivača Istočnog partnerstva EU, koje je primoralo Ukrajinu da napravi civilizacijski izbor za koji nije bila spremna i koji, na prvom mestu, nije trebalo da učini. Zatim, u septembru 2014. Švedska koristi ukrajinski građanski rat kao izgovor da okrivi Rusiju kao agresora i potpiše sporazum sa NATO zajedno sa Finskom, koja je pod njenim snažnim političkim uticajem, koja je istorijski posmatra kao “ Istočnu Švedsku. U oktobru prošle godine, Stokholm je izmislio priču o fantomskoj ruskoj podmorni da opravda svoje vojno jačanje na Baltiku i povećanje budžeta za odbranu. U trenutnoj regionalnoj konfiguraciji, SAD planiraju Švedsku kao ekonomskog i vojnog giganta, koji ima mogućnost da sprovodi meku moć u sve ostale četiri države. Finska je vojna krajina zahvaljujući 1.340 km granice koju deli sa Rusijom, pa čak i ako zvanično ne uđe u NATO, činjenica da ima sporazum sa NATO znači da se ona u senci integriše u taj savez, kao i Ukrajina. Danska kontroliše ulaz i izlaz u Baltičko more, što je kritično za kretanje ruskih podmornica, a Norveška ima prirodne resurse da pomogne „skandinavsku družinu“. Konačno, Island je kapija Severnog atlantika za rusku Severnu flotu, a može se koristiti zajedno sa Danskom, Grenlandom i Norveškom da prati tamošnje mornaričke pokrete Moskve. Istočna Evropa / Poljska: Situacija u Istočnoj Evropi je jasnija nego u severnoj Evropi i više poznata međunarodnoj publici. Poljska je bivši hegemon sa oštećenim imperijalnim egom, i ima za cilj da de fakto povrati Državnu zajednicu Poljske i Litvanije preko teritorija zapadne Ukrajine i Belorusije. Uostalom, bivši poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski je radio sa gospodinom Biltom u stvaranju Istočnog partnerstva, koje je više u interesu Varšave nego Stokholma. Treba podsetiti da je Poljska domaćin sporne raketne odbrambene infrastrukture SAD, koja jednog dana može podriti mogućnosti nuklearnog zastrašivanja Rusije. Istorijski pratilac Poljske, Litvanija, se pridružuje „zabavi“ a teško je reći koja je od te dve zemlje više histerično-paranoična u vezi Rusije. Ove dve države su stvorile zajednički brigadu sa Ukrajinom, koja služi kao sredstvo za integraciju Kijeva u NATO, što je sada i formalni cilj te države, prema njenoj novoj petogodišnjoj doktrini nacionalne bezbednosti, proglašenoj prošle nedelje. Poslednja cigla u zidu Novu američku Gvodenu zavesu zaokružuje Rumunija, koja se posmatra kao kamen temeljac pomorske strategije NATO-a u Crnom moru. U međuratnom periodu, Rumunija je kontrolsiala Moldaviju, s kojom deli bliske kulturne i jezičke veze, a od 1991. je bilo planovsa u vezi ponavljanja ovog scenarija, bilo legitimnim sredstvima (referendum) ili nelegitimnim (propala „Tviter revolucija“ u Kišinjevu 2009.) Još uvek nema proizvedenog “događaja“ koji bi stvorio krizu sa Rusijom (mada su veze već prilično zamrznute zbog prihvatanja anti-raketne infrastrukture SAD ), ali je vrlo verovatno da bi se neka vrsta provokacije mogla desiti u Pridnjestvrovlju, da bi se kriza stvorila, ili radi postavljanja Rumunije kao integratora Moldavije u NATO iz senke. Bukurešt je takođe važan zbog svoje crnomorske obale, što mu daje imunitet od Konvencije iz Montrea 1936. koja ograničava ne-regionalne pomorske snage u tom području. SAD unapređuju pomorske sposobnosti Rumunije kako bi se nadoknadili njihovi propali planovi u vezi Krima, koji je ponovnim ujedinjenjem spašen od NATO okupacije.

Pročitajte još:Globalno zagrevanje će biti mala maca za nuklearnu zimuLAVROV: Najmanje 200 miliona hrišćana je izloženo progonu

Izvor: Sputnik international, Evroazija.info