Kardeljev unuk u Beogradu u intervjuu najznačajnijem srpskom nacionalnom dnevniku obećava Srbima da će ih papa uvesti u Evropsku uniju, a kao član delegacije Evropskog parlamenta koju je predvodio Slovak Edvard Kukan koja je doletela u posetu Srbiju da bi uticala na „reformske snage“ da ne idu na Paradu pobede 9. maja u Moskvi. Pre samo nekoliko godina ovo bi jedino moglo da stane u Šojićeve vragolije koje je krajnjim naporom smišljao Nušić naših dana – Siniša Pavić. Piše: Slobodan Reljić
I da vidite dalje, Kardeljev unuk, hrabar na dedu, „uputio je kritiku predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru“ koji je rekao da u narednoj petoletki neće biti širenja EU. Katolik na pradedu, dr Igor Šolts je obavestio Srbe da „na sreću, imamo i drugo mišljenje, a to je mišljenje pape Franje. Prošle godine, papa je posetio EP i dao punu podršku ovom regionu i rekao da će Srbija ući i pre ovog roka“. Čekajte, da li je to isti onaj papa, briljantni jezuitski um, koji je prošlog novembra rekao kako se ne može a da se ne vidi „generalni utisak umora i starenja Evrope, koja je sada ʼbakaʼ koja više nije plodna i vitalna“ i da on, kao čovek izdaleka, Latinoamerikanac, ne može da ne registruje „kulturu iznurene dezorijentacije“. Dobro, dr Šolts, nije član neke katoličke partije, on je Zeleni – levičar na dedu – a katolički konzervativizam uzima amaterski. Ono što u njemu voli. Pa tako, i kao ekspert za kontrolu javnih finansija, nije ulazio ni u to da objašnjava otkad je papstvo, u čijoj nadležnosti vekovima bejaše ponuda Unije pravoslavnima, preuzelo i primanje u – Evropsku uniju. Ili mi ne razumemo da tu i nema neke razlike, te da se to ni ne objašnjava. Ma šta čovek mislio o Edvardu Kardelju, teško je zamislivo da je i on imao na umu da će njegov unuk premijeru u Beogradu – sem u okupacionim uslovima – „izraziti očekivanje da će na ovogodišnjoj gej paradi, odnosno paradi ponosa, biti angažovano manje policajaca za zaštitu učesnika nego na prošloj“. Šta bi tek Pepca rekla?! A šta su na to rekli Srbi? To bi i deda Edvarda zanimalo, dok gore negde kreira samoupravni sistem za Edenski vrt. Ovi Srbi koje je susreo dr Šolts su dve decenije pre išli glogovim kocem na sve što je kardeljologija dala Srbima. Da se dedi zatre seme! I da se srpski narod jednom zauvek oslobodi zabluda! Ali, život je čudo. Politika je božanska komedija. Svedoči Kardeljev unuk: „Sa srpske strane oseća se iskrena želja i volja da se ide prema (takvoj) Evropi. To su nam poručili i predsednik srpske vlade, predsednica parlamenta i svi ostali ljudi iz političkog vrha“. Mašalah! Da sve ovo ne bi ostalo prazna priča, i srpski ministar inostranih poslova, koji je, istini za volju, najtemeljniji kardeljolog među savremenim srpskim reformatorima – desetkaš sa FPN gde se Kardelj baš proučavao u detalje – odleteo je u Brisel sa ministrom odbrane, da potpiše IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva) sa NATO-om, što bi u aktuelnom trenutku značilo razrešenje dileme da li će „Srbija biti korišćena za (eventualni) napad SAD na Rusiju“. Naš ministar je preneo kako je ozbiljnu atmosferu pri stavljanju parafa razbijao pričajući NATO-činovnicima viceve o NATO-bombardovanju Srbije. Mlađi Stoltenberg očigledno od oca nije nasledio ljubav prema „srpskoj“ turbo-sevdalinci, pa Ivica nije mogao da mu otpeva „Miljacku“, ali je sve prošlo kao u bajci. I zamislite koliko smo mi glupi kad taj potpis shvatamo ozbiljno. Estradni super-star među našim političarima rekao je: „Od ovoga nema potrebe praviti nikakav spektakl“. Uz to, tu je dobit, velika dobit. „Dačić je istakao da je Srbije saradnjom sa NATO dobila dodatne garancije da bilo kakve kosovske bezbednosne snage neće moći da uđu na sever Kosova bez saglasnosti NATO-a“. Vidi, Boga ti! A mi smo mislili da su „kosovske snage“ dosad sve radile „bez saglasnosti NATO“. Kad se pravi Srbin nađe na pravom mestu, onda se Srbiji otvore oči! Mi jesmo dobrovoljno pristali „da ustupamo svoju teritoriju i vazdušni prostor snagama NATO-a u trenutku zaoštravanja odnosa između SAD i Rusije“, „teritorija Srbije i njena infrastruktura mogu biti korišćene za akcije SAD u crnomorskom basenu, koje su usmerene protiv Rusije“, ali naš ministar, rodom iz Žitorađe, nije čovek koji bi propustio da od braće Bugara nauči neke umnosti: kao, na primer, kad se ono oni setiše da „raketni štit“ ne bejaše usmeren protiv Rusije nego protiv Irana. To je taj južnjački šarm na koji je Putin padao na kolena. Zato ćemo mi svi Sloveni dobijati gas preko Turske. E, sad, setimo se samo onih genijalnih pronalazaka premijera, predsednika i ministra inostranih dela da „Srbija više nikad neće ratovati“. Tad još nismo znali da Rusija ne bi volela da joj NATO-tenkovi slobodno jure po njenoj teritoriji. Ko bi rekao da bi neko i nekad mogao imati nešto protiv toga. Zato će, za očekivati je, naše državno rukovodstvo još jednom gurnuti ruku u torbu narodnih mudrosti i otud izvaditi: Nikad ne reci nikad. Ali samo još ovaj put. Jer, u pitanju je vis major. Lično papa nas je pozvao u Uniju. Papska se ne odbija. E, za to vredi ući i u jedan sveti rat. I da se ispravi ona fatalna greška Svetog Save. On čovek nije tada znao da je papa nepogrešiv. Tu veliku tajnu Prvi vatikanski koncil je objavio tek 1869/1870, ali, kako papi i priliči, retroaktivna je. E, da nam je Bog u ono doba dao vizionare kao Dačića i Vučića, bili bismo pošteđeni vekovnih lutanja. I tolikih stradanja. U šta nam ode hiljadu godina! Ali sad nam to Vatikan, Evropska unija i NATO mogu stostruko vratiti. Ako dozvole SAD, naravno. Mislite da je ovo što je rečeno – ironično? Na osnovu čega? Izbacite piščeve ukrase, i sledite samo činjenice, pa pitajte sebe: da li postoji drugačiji zaključak… Ako je tako, da li mi živimo u Komediji? Velikoj planetarnoj komediji u kojoj je zdrav razum najsubverzivniji materijal? Gori od svih trinitrotoluena (TNT) ovoga sveta. Da li se nekad zapitate kako se jedna, navodno humoristička emisijica, od samo „24 minuta“, sklonjena u programu B92 u 23.00, pretvorila u najozbiljniji TV njuz-magazin srpskog novinarstva? Da li je moguće da se samo iz zafrkancije može govoriti ponešto logično u ovoj zemlji? Ponekad se čini da se sve više ljudi, kao i sâm, u Srbiji, a i u Evropi, iako se tim manje bavim, panično a tiho koncentriše na pitanje kada će zazvoniti. I kako će se ovaj san-komedija zasečen tim iznenadnim reskim zvukom normalnosti, kao nevidljivim laserom, rasprsnuti nama u lice ili iznad naših glava? I kako ćemo se svi nad tim „smejati kao ludi“. Ali više nećemo biti ludi. Taj dan nije tako daleko, kao što u komediji izgleda.
Pročitajte još:Sledeći potez NATO su regionalni blokovi i nova gvozdena zavesaGlobalno zagrevanje će biti mala maca za nuklearnu zimu
Izvor: Geopolitika