Pravda

Prema nekim neslužbenim procenama, Srbija je za poslednjih pet decenija uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu i privredu na Kosovu. Preduzeća iz Srbije raspolagala su velikim brojem poslovnih objekata i imovinom na Kosovu i Metohiji, ali je, prema pisanju medija, od toga ostalo samo oko 40 firmi, jer je preostalih 1.200 već nelegalno privatizovano. Vlada Srbije namerava da podstakne srpske privrednike da ulože u te firme, a mediji navode da su među njima preduzećima iz metalske industrije, kao što su "Lola - fabrika odlivaka" u Lešku i "Lolina" fabrika alata u Zubinom Potoku, kao i "Prva petoletka" u Leposaviću i "Minel" u Kosovskoj Mitrovici. Tu su i drvoprerađivačka industrija, poput "Simpa" u Leposaviću, ali i mnoge zemljoradničke zadruge, posebno one u Zubinom Potoku, klanica u Kosovskoj Mitrovici. "Imlek" je već krenuo da razvija stočarstvo i mlekarsku industriju, a DIS je uključen u otvaranje trgovinskih objekata. Analiza Privredne komore Srbije iz 2013. godine o srpskoj imovini na Kosovu je pokazala da su do tada na KiM ostala neprivatizovana uglavnom preduzeća u sredinama gde je većinsko srpsko stanovništvo i da ta imovina vredi oko dve milijarde evra. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, od decembra 2008. godine, u katastarskim evidencijama zemljišta na KiM, kao državna svojina Srbije upisano je 319.256 hektara, odnosno 29 odsto, a kao društvena svojina 157.666 hektara, odnosno 14 odsto ukupnog zemljišta na KiM. Naime, imovina države Srbije procenjena na 220 milijardi dolara prodata je u bescenje, pred očima međunarodne zajednice, iako po Rezoluciji 1244 kosovske vlasti na to nisu imale pravo. To je urađeno zaobilaznim putem, jer je Unmik pravo raspolaganja imovinom preneo na Kosovsku agenciju za privatizaciju, koja je srpska preduzeća prodala albanskim biznismenima za samo 800 miliona dolara. Prema pisanju medija, srpska imovina koja je već prodata ispod cene je "Pećka pivara," koja je Ekremu Luki prodata za 10, iako je pocenjena na 100 miliona evra, zatim Štamparija "Progres" iz Kosovske Mitrovice koja je prodata za 270. 000 evra, 37 miliona evra bila je cena "feronikla" iz Glogovca, iako vredi pola milijarde dolara, a prodata je "Anfekolu" iz Engleske. Fabrika frižidera iz Uroševca prodata je za 200. 000 evra, "Metalografika" iz Uroševca prodata je za 50. 000 evra iz postupka likvidacije, fabrika šavnih cevi u Uroševcu, koju je osnovao "Sartid" prodata je za 3,6 miliona evra, a fabrika tepiha "fazita" iz Prištine, koja je bila u vlasništvu "Sintelona", prodata je za 2,8 miliona evra. "Pošta" i "Telekom Kosova" prodati su konzorcijumu nemačkog "Aksos kapitala" i britanskog "Nadžafi kompanisa" za 277 miliona evra, dok je Elektrodistribucija Kosova prodata turskom konzorcijumu "Čelik end Limak" za 26,5 miliona evra. "Kosovo vino" prodato je grupi albanskih biznismena za 2,7 miliona evra, fabrika vode "Klokot" za milion evra, fabrika stakla za 700. 000 evra, "Planataže Štimlje" za 500. 000 evra. Najnoviji primer pokušaja nezakonite privatizacije je namera otuđenja Rudarsko topioničarskog kombinata Trepča. Prvobitni predlog izmena i dopuna Zakona o javnim preduzećima na Kosovu predviđao je pretvaranje Trepče u javno preduzeće, ali je posle pritiska Vlade Srbije i kosovskih Srba taj dokument u poslednji čas povučen iz Skupštine Kosova, a kosovski premijer Isa Mustafa je predložio da se o Trepči donese poseban zakon. Nacrtom zakona o izmeni zakona o javnim preduzećima, koji je usvojila kosovska vlada, predviđeno je da se rudnici i flotacije Trepča izdvoje u javno preduzeće u "vlasništvu Kosova", a ostali delovi kombinata privatizuju. Prema pisanju prištinske štampe, vlada želi u vlasništvu rudnike i flotacije u Starom Trgu, rudnike i flotacije u Kišnici i Novom Brdu, rudnike i flotacije na Kopaoniku i u Leposaviću, Metalurgiju olova u Zvečanu i Metalurgiju cinka u Mitrovici, dok ostalih 14 jedinica kombinata vlada želi da privatizuje. Iako kosovska vlada želi ove rudnike u svom vlasništvu i to na osnovu Nacrta zakona kojeg je uputila u skupštinu na usvajanje, to neće moći da postigne bez saglasnosti Srba koji čine većinu u opštinama na severu Kosova gde se ti rudnici nalaze. "Registrovanje javnog preduzeća radi se u dogovoru sa opštinama na čijoj teritoriji se nalaze ta preduzeća ili određene organizacione jedinice društvenog preduzeća koje se registruju kao javno preduzeće", kaže se u jednom članu tog Nacrta zakona.

Pročitajte još:Lavrov o „najvećem neprijatelju Rusije“Palma: Imamo najbolje uslove za strane investicije u Evropi!Đavo je odneo šalu u Srbiji

Drugi primer je privatizacija turističkog centra Brezovica čiji je vlasnik Ineks Intereksport, odnosno JP Skijališta Srbije. Sredinom aprila kosovska ministarka za trgovinu i industriju Hikmeta Bajrami potpisala je sa predstavnikom francuskog konzorcijuma Paskal Roh u Prištini ugovor vredan 409 miliona evra za razvoj Turističkog centra Brezovica, koji će stupiti na snagu za šest meseci. Projekat će, kako se najavljuje, omogućiti zapošljavanje oko 3. 000 lokalnih radnika, a godišnji promet od turizma bi trebalo da bude 100 miliona evra. Srpski zvaničnici tvrde da Srbija nije protiv ulaganja u turistički centar Brezovicu, ali da oni koji to žele moraju da se dogovore sa stvarnim vlasnicima objekata i imovine na toj planini. Izvor: Tanjug