U Takovu 23. aprila 2015. godine , biće obeleženo 200 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka. Povodom te svečanosti evo i kratkog podsećanja na taj istorijski događaj.
Turska vlast u beogradskom pašaluku nije dugo trajala. Turci su posle ugušenja ustanka zaveli režim sličan dahijskom. Ta nasilja nije hteo da podnosi srpski narod, koji je deset godina živeo u slobodi vodeći junačke borbe. Već 1814. godine izbila je Hadži–Prodanova buna u zapadnoj Srbiji, koju su Turci lako ugušili. Ova buna je bila uvod u Drugi srpski ustanak. Na narodnom zboru u Takovu 23. aprila 1815. godine za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka). Miloš na Cveti u Takovu objavi : “Eto mene, eto i vas, eto rata Turcima.“ Aprila 1815. godine počela je Knez-Miloševa buna protiv beogradskog Sulejman-paše Skopljaka, ustanički pokret ubrzo je zahvatio i veći deo beogradskog pašaluka. Veće borbe vođene su na LJubiću ( kod Čačka ), kod Požarevca i na Dublju (u Mačvi). U tim borbama ustanici su pobedili. Posle prvih ustaničkih uspeha, Turska je pristala na pregovore jer se plašila intervencije Rusije, zavedena je zajednička srpsko– turska uprava. Srpske starešine na čelu sa knezom Milošem Obrenovićem sudile su Srbima i kupile poreze koje su predavali Turcima. Sporazum između Miloša Obrenovića i turskog paše Marašlije nije mogao da zadovolji Srbe. Oni su zahtevali da dobiju punu autonomiju oslanjajući se na odredbe Bukureškog ugovora. U toj borbi za autonomiju Srbima je pomogla Rusija. Sultan je bio prinuđen da Hatišerifom (1830. god.) prizna Srbiji potpunu unutrašnju autonomiju.
Hatišerif iz 1830.godine
Hatišerif iz 1830. godine svečano je objavljen na Tašmajdanu, u Beogradu. Bio je to najveći uspeh kneza Miloša u borbi za srpska nacionalna prava. Imao je dvanaest tačaka. Najvažnije su: Srbija dobija potpunu unutrašnju autonomiju, a knez Miloš se potvrđuje za naslednog vladara Srbije. U upravljanju knezu pomaže savet od najuglednijih starešina zemlje. Članovi saveta ne mogu biti smenjeni, sem u slučaju težeg prestupa prema Porti i zakonima u zemlji. Za Srbiju je utvrđen paušalni danak i priznata granice od pre 1813. godine. Knez ima pravo da za održavanje unutrašnjeg reda obrazuje vojsku. Porta se ne sme mešati u unutrašnje poslove Srbije. Obezbeđuje se sloboda vere i pravo podizanja škola, bolnica, štamparija i pošta. Srpskim trgovcima je zagarantovana sloboda trgovine po celom Carstvu. Spahiluci prelaze pod upravu Srba, a naknada spahijama davaće se zajedno sa dankom Srbije Porti. Novim sultanovim Hatišerifom od 1833. godine, odredbe o autonomiji su precizirane i dopunjene. Rešena su pitanja između Srbije i Turske otvorena prethodnim hatišerifom : Porta je vratila Srbima otrgnute nahije, doduše posle Miloševe akcije, pošto je vojskom zaposeo šest otrgnutih nahija. Utvrđena je visina danka prema Porti i Srbima ustupljena spahijska imanja. Muslimanima, kojima je prethodnim Hatišerifom naređeno da u roku od godinu dana prodaju zemlju i napuste Srbiju, produžen je boravak na još pet godina. Posebnim beratom Miloš je dobio dostojanstvo srpskog naslednog kneza. Srbija je postala vazalna kneževina pod vrhovnom vlašću sultana.
Turska vlast konačno zbačena
Tako je srpski narod junačkom borbom u Prvom i Drugom ustanku zbacio tursku vlast. Oslobodio se feudalnog sistema, seljaci su postali slobodni vlasnici poseda i stvorena je nacionalna država. Srbijom je apsolutistički vladao Miloš Obrenović koji je vlast koristio za bogaćenje, ali ipak je bio zaslužan za uspešan završetak Drugog srpskog ustanka i stvaranje srpske države. Protiv apsolutizma kneza Miloša bili su bogati slojevi (činovnici, trgovci). Oni su hteli da ograniče samovolju kneza Miloša putem ustava. Najveću pobunu predvodio je 1835.godine Mileta Radojković, serdar rasinski, sa Stojanom Simićem, Resavcem, Avramom Petronijevićem, Đorđem Protićem i Rankom Majstorovićem. Oni su krenuli u Kragujevac kada se knez Miloš nalazio u Požarevcu. Pobunjenici su ustali sa namerom da ustavom ograniče kneževu vlast. Komandant knjaževske garde, Toma Vučić–Perišić, koji je do tada ugušio sve bune protiv Miloša, bio je i sam u vezi sa pobunjenicima i stao pregovarati i pristajati na pobunjeničke zahteve. Miloš se bio uplašio i hteo prebeći u Austriju, ali ga odvrati njegov popečitelj finansija Koca Marković. Miloš je pristao na pregovore koje je vodio Toma i pustio je pobunjenike u Kragujevac, u avliju Narodnog suda. Toma Vučić je odneo molbu mitropolitu sa izjavom da oni ne misle zlo Milošu, nego da su došli da “ O blagu sviju nas, a i o blagu naroda, i o sobstveni svoji ličnosti blagu sovjetuju se u Vašoj Svjetlosti predstave pismeno. “ Samo je Simić tražio Miloševu glavu. Knez Miloš je ove predloge prihvatio i doneo je Sretenjski ustav koji je razradio Državni sekretar Dimitrije Davidović (lekar,političar i novinar – u početku je radio kao lični lekar kneza Miloša) koji se posebno istakao u ratu na donošenju Hatišerifa u Carigradu. Ovim ustavom su kneževa prava ograničena i delimično preneta na državni savet. Sretenjski ustav bio je, za ono vreme i tadašnje prilike, veoma napredan, sa nagoveštajem demokratske vladavine. Pod pritiskom Turske, Austrije i Rusije koje nisu imale ustav, i koje su bile protiv sretenjskog ustava, knez Miloš je rado stavio van snage Sretenjski ustav, posle nepuna dva meseca njegove primene. Tri godine posle toga uveden je Turski ustav (1838). Pošto knez Miloš po ovom ustavu nije hteo da vlada, napustio je Srbiju (1839). Kneza Miloša nasledio je njegov sin Milan. Miloš je bio zaslužan za uspešno vođenje Drugog srpskog ustanka, suzbijanje turske uprave u Srbiji, sticanje autonomije i njenog pravnog priznanja hatišerifima, proširenje Srbije za šest nahija, priznanja naslednog kneževskog zvanja i ukidanja feudalizma. S pravom je dobio epitet “ oca otečanstva “. Ali, ne treba da zaboravimo i njegovu veliku grešku što je ubio velikog vožda Karađorđa.
Svečanost u Takovu
Takovo se sprema za sutrašnju svečanost, kada će biti obeleženo 200 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka i Dan Vojske. Odavanju vojnih i državnih počasti ustanicima i polaganju venaca prisustvovaće predstavnici Vlade, Vojske, diplomatskog kora, strane i domaće delegacije. Pre dva veka, naša vojska predvođena Milošem Obrenovićem, drugi put je krenula u oslobađanje od osmanlijske vlasti. Današnji vojnici, naslednici hrabrih srpskih ustanika, sećaju se slavne prošlosti. Upravo taj datum izabrali su za svoj dan. "Vojska Srbije dočekuje svoj praznik ponosna na rezultate i jačanje operativnih sposobnosti, kao i na kvalitetno izvršavanje svih zadataka koje je država Srbija poverila vosjci u toku prošle godine", kaže zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Jovica Draganić. Nakon propasti Prvog srpskog ustanka, srpski narod se našao u gorem položaju. Osveta Turaka i nedosanjani san o slobodi vrlo brzo su pokrenuli novi ustanak. Za istoričare, oba ustanka predstavljaju samo faze srpske revolucije. "Srpska revolucija je temelj državnosti novovekovne Srbije, te prema tome nema značajnijeg niti važnijeg događaja od srpske revolucije, pa samim tim i srpskog ustanka kao njenog dela", smatra Miloš Jagodić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Odlučnost vojnika nije bila dovoljna, a greške Prvog ustanka nisu ponovljene. Osnivač dinastije Obrenović, neuki narodni vođa, pronicljivi vizionar, znao je kako da pregovara sa trskom Portom. Malo-pomalo, osvajala se nezavisnost. "Miloš se u toj diplomatskoj igri dobro snalazio. Možda čak i bolje nego što su to činili neki njegovi potomci u kasnijem 20. veku. Da smo imali aktivnije političare koji su razumevali ne samo unutrašnju već i spoljnu politiku, verujem da bi Srbija izbegla ratove koji su se desili u dvadesetom veku", ističe istoričar Bojan Dimitrijević i dodaje da je to i danas mana srpske politike. Istoričari između ustanika i današnjih vojnika, iako je prošlo dva veka, ipak vide sličnosti. "Ono što je karakteristika i današnjeg vremena, a i vojske u njemu, jeste to što vojska nema adekvatne saveznike, nema adekvatni materijalni momenat", ukazuje Dimitrijević i naglašava da nam mnoga od tih iskustava pokazuju da se istorija ne pomera. Upozorava da današnja iskušenja podsećaju na neka vremena s početka 19. veka. Centralna manifestacija povodom jubileja biće održana u Takovu, gde je Drugi srpski ustanak i počeo. Posetioci će moći da vide vojnu smotru, biće ispaljeni počasni plotuni i obavljena primopredaja zastava.
Pročitajte još:Snajperista Berić pročitao pismo iz Rusije: Ovo mi znači više od medalje (VIDEO)OBAMA U ŠOKU: Putin predložio Stivena Sigala za posrednika između Rusije i SAD
Izvor: srpskaistorija.com, rts.rs