Pravda

U Jerevan sutra putuje predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji, kako saznaje „Politika”, tokom boravka u Jermeniji neće koristiti reč „genocid”. Takav stav našeg predsednika u skladu je sa državnom politikom Srbije, koja je među onim zemljama koje ubistvo milion i po Jermena između 1915 i 1917. godine nisu zvanično proglasile genocidom. Među državnicima koji će prisustvovati ovoj ceremoniji biće i ruski i francuski predsednik, Vladimir Putin i Fransoa Oland. Oni, međutim, slobodno mogu da upotrebljavaju reč „genocid” jer su njihove države priznale i osudile genocid nad Jermenima. O koliko je škakljivoj temi reč, govori i činjenica da američki predsednik Barak Obama i pored predizbornog obećanja datog 2008. godine da će priznati genocid nad Jermenima ni do danas to nije učinio. Razlog je, pišu američki mediji, protivljenja Stejt departmenta i Pentagona, pošto je Turska „ključniamerički partnerisaveznik u NATO-u”. Stogodišnjica zločina nad Jermenima, da podsetimo, bila je povod i da Evropski parlament (EP) pre sedam dana usvoji rezoluciju kojom se Turska poziva da iskoristi stogodišnjicu i prizna genocid nad Jermenima i „na taj način utre put istinskom pomirenju između turskog i jermenskog naroda”. EP je pozvao Ankaru da otvori arhive i prihvati svoju prošlost. Podsećanja radi,  EP je još 1987. godine ubijanje Jermena tokom Prvog svetskog rata proglasio genocidom. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je, međutim, da će Turska zanemariti glasanje EP i poručio da će, „kakvu god odluku Evropski parlament zauzme o tvrdnjama o genocidu Jermena, to ući na jedno uvo i izaći na drugo”. Rezolucija EP usledila je samo nekoliko dana posle izjave pape Franje, koji je konstatovao da je „tokom prošlog veka ljudski rod doživeo tri ogromne tragedije bez presedana, a prva, koju većina smatra prvim genocidom 20. veka, pogodila je jermenski narod”. Rezoluciju o genocidu nad Jermenima predložili su pre dva dana i poslanici Nove stranke Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Oni su najavili da će na prvoj narednoj sednici zatražiti da ona bude uvrštena u dnevni red, istakavši da su ovakvu rezoluciju donele mnoge zemlje, pa i Evropski parlament. Živković je podsetio da je više od 20 zemalja priznalo i osudilo genocid nad Jermenima, među njima i Rusija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Švajcarska, Italija, Švedska, a „i Nemačka se sprema da to učini”. Prema njegovim rečima, „ovom rezolucijom se građani Srbije solidarišu sa jermenskim narodom u njegovom nastojanju da se istorijska nepravda prizna kao genocid za zločin počinjen nad Jermenima”. Ovo, međutim, nije prvi put da neko predlaže ovakav dokument za usvajanje u parlamentu. Predlog rezolucije sa istovetnim nazivom kao i Živkovićev, podnela je poslanička grupa Srpske radikalne stranke 23. marta 2010, ali i pored više pokušaja da se ona uvrsti u dnevni red, to se nikada nije dogodilo. Srpski radikali optužili su tadašnju vlast da neće da usvoji jednu sasvim opravdanu rezoluciju kako se ne bi zamerila Turskoj.

Pročitajte još:Srbiju očekuje udarni talas imigranataPrekipelo: General Diković sprema pobunu protiv Vučića?!

Šanse za usvajanje ovakve rezolucije ni ovoga puta nisu ništa veće. Naime, na pitanje „Politike” da li bi Srbija trebalo da osudi genocid nad Jermenima, Zoran Babić, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, kaže da „Srbija vodi odlučnu, hrabru i jedinstvenu spoljnu politiku koja najviše prati interese Srbije i građana”. On takođe ističe da Beograd gradi najbolje moguće komšijske odnose u regionu, ali i sa svim zemljama sveta. „Naravno da osuđujemo sve vrste zločina koji su se dešavali na ovim prostorima ili na nekim drugim prostorima. Ali Srbija ima mnogo prečeg posla, a to su sređivanje javnih finansija i otvaranje što više radnih mesta. Ne znam što bismo se mi bavili pitanjima koja pripadaju dalekoj istoriji drugih zemalja”, kaže Babić i dodaje da usvajanjem takvog akta Srbiji i njenim građanima ne bi bilo bolje, te da se treba baviti konkretnim stvarima koje su bitne za svakog građanina u Srbiji. Izvor: Politika