Pravda

Međutim, to je pojačalo strahovanja van Kine da u toj zemlji može da dođe do formiranja „finansijskog mehura” čije pucanje bi moglo da ima posledice po ceo svet. Po nekim zapadnim procenama: čak možda veće nego što je imala američka hipotekarna kriza iz 2008. godine. Narodna banka Kine je upravo smanjila normu obaveznih rezervi za banke – sa 19,5 na 18,5 odsto. To je već drugo ublažavanje od početka ove godine. Ovaj potez je sračunat na poboljšavanje likvidnosti kineske ekonomije koja je druga po veličini u svetu. Analitičar Čen Kang rekao je agenciji Reuters da će ova mera u kinesku ekonomiju uliti oko bilion juana. Radi podsticanja kreditiranja, kineska centralna banka je od 1. maja smanjila i referentnu kamatnu stopu – drugi put za samo tri meseca. Zahvaljujući tome, sada su kamate na kredite do 12 meseci i po viđenju smanjene na 5,35, odnosno 2,5 odsto. Istovremeno je ublažila i uslove za kreditiranje stambene gradnje i kupovine stanova. Kineska ekonomija je od 2010. do 2012. imala rast veći od 10 odsto, a tokom dve protekle godine – manji od 8 odsto. U prvom kvartalu 2015. – stopa rasta se spustila ispod 7 odsto (na godišnjem nivou). Analitičari koji upozoravaju da se u Kini polako formira „mehur” od koga treba da zaziru ostale zemlje, tvrde da tempo rasta kredita premašuje stopu rasta BDP toliko da  je već dostigao 200 milijardi dolara. Drugim rečima: da je prosečni godišnji tempo odobravanja kredita već premašio 20 odsto kineskog BDP. Zato upozoravaju da – pri takvom stanju stvari – „ne treba dodavati gas nego kočiti”. Čak su izračunali da sadašnji tempo kreditiranja u Kini vodi ka dugu od 160 odsto od BDP. Kompanija „Vektor Sekjuritiz”, specijalizovana za finansijske analize, čak je upozorila da se Kina već suočila sa problemom sa kakvim su se (po veličini) 2008. sudarile SAD.

Pročitajte još:KIJEV: Zapalili Viktoriju Nuland!Pesma kojom Rusi pobeđuju najstrašnije neprijatelje (VIDEO)

Čak je podvukla da se „kineski mehur” nalazi u fazi pred pucanje i predvidela da se Kina već ove jeseni može suočiti sa ekonomskom krizom. Analitičari iz pomenute kompanije istupili su sa ovakvom „konačnom procenom”: „Teško je prognozirati šta će biti sa ogromnim deviznim rezervama Kine: da li će ih Peking ostaviti da miruju ili će ih koristiti za spasavanje svoje ekonomije. Ukoliko se odluči za masovnu rasprodaju deviznih rezervi – da bi spasavala svoje unutrašnje tržište – Kina u svetskom finansijskom sistemu može izazvati buru koja će višestruko prevazići ono što se dogodilo 2008. godine”. Ruski finansijski espert Anton Krasko uveren je da će se o kineskom „finansijskom mehuru sa sigurnošću moći da govori samo pred njegovo pucanje, ali je istovremeno uveren da će se u problemima – ako se to dogodi – naći i Rusija. Prema njegovim rečima, prvo zato što je Kina najveći ekonomski partner Moskve (robna razmena između dve zemlje u 2015. treba da dostigne 100 milijardi dolara), a i zato što bi kineska kriza najverovatnije izazvala novi pad cena nafte... Izvor: Fakti.org